МИЛАН ГАЈОВИЋ: АНГЛОСАКСОНСКИ ГЕНОЦИД НАД ИНДИЈАНЦИМА ВИШЕСТРУКО ПРЕМАШУЈЕ НАЦИСТИЧКИ  „ХОЛОКАУСТ“ НАД ЈЕВРЕЈИМА И ГЕНОЦИД (НЕОВИСНЕ) ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА

 

„Велики Дух је у свим стварима. Он је у ваздуху који дишемо. Велики Дух је наш отац, а Земља је наша мајка. Она нас храни и све што ставимо у њу, она нам враћа.“ (Велики Гром, поглавица племена Бедаги)

„Шта је (земаљски) живот? То је трептај свица у ноћи. То је дах бизона                              

у зимској хладноћи. То је мала сјенка која јури преко траве и                     

нестаје заласком сунца.“ (Врано Стопало,                                                          

проповједник из племена Сијукса -„Црна Стопала“)

„Зрелом човјечанству не требају моћне државе, него слободни народи.“ (Божидар Кнежевић, 1862-1905, филозоф и писац)

„Човјечанство је велико, а људи мали.“                                                         

(Лудвиг Берне (Ludwig Berne, 1786-1837 њемачки писац)

 

Индијанска онтологија се заснива на вјеровању у једно врховно биће Вакан Танку (Велики Дух, Свети Дух, Маниту, Велика Тајна, Мистична сила – Бог) које је у свему што постоји. Из Вакан Танке извире сва снага (енергија), она даје човјеку мудрост и моћ исцјелитељства. Подразумијева вјеровање у природну мудрост, поштовање Природе, судбинску условљеност Природом и дубинску повезаност са Природом.

Све је настало у времену које се не може измјерити и коначно је и савршено. По духовној матрици сјеверноамеричких Индијанаца, свијет је створен уз помоћ Сунца и треба да остане такав какав је одувијек био. Влада савршен ред и хармонија (равнотежа) сила Свемира и духова биља, животиња, природе и људи

Човјек није изнад Природе, него је дио Природе и дужан је поштује и одржава склад и равнотежу. Свијет није само физички, него и духовни простор у коме човјек обликује, усмјерава и усклађује сопствени живот у заједници са другим људима.

Све на Земљи има душу. Ово се односи на људе, животиње, биљке, планине, ријеке, земљу… Велики Дух и Природа помажу човјеку даровима које му пружају: Сунцем, плодовима биљака, животињама… Припадници индијанских племена уживали су и били захвални на тим даровима, сматрајући их светим. За њих је и бизон свет, јер је дар Великог Духа човјеку.

Здравље је равнотежа духа и тијела. А продуховљеност је основ за добро здравље:

„У души човјека се непрестано води велика, жестока битка између два вука. Први представља зло: бијес, завист, љубомору, похлепу гордост, самосажалијевање, кривицу, гријех, лаж, самољубље…Други вук, пак, представља добро: мир, љубав, вјеру, наду, доброту, љубазност, срдачност, дарежљивост, истинољубље, саосјећање… Стога је веома важно да водимо рачуна којег вука хранимо у себи, јер управо то одређује наш живот и нашу судбину.“ (Легенда Чироки Индијанаца)

Суштинска разлика између индијанског и западног погледа на свијет најбоље се може сагледати из  писма Сијетла (око 1786-1866), поглавице племена Суквамиша и Дувамиша, предсједнику САД Френклину Пирсу, 1854.године. Овог поглавицу звали су Говорник, јер се његов глас, по предању, могао чути и до километра далеко. У писму се, између осталог, наводи:

„Како може да се прода или купи небо и топлина земље?…Ми нијесмо власници свјежине ваздуха и бистрине воде…Сваки је дјелић ове земље свет моме народу.. у мислима и у животу мог народа.

…Наши мртви никада не забораве своју предивну земљу, јер је она мати црвеног човјека. Дио смо земље и она је дио нас!…Ова нам је земља света.

…бијели човјек…према Мајци – Земљи и према Брату – Небу односи се као према стварима што могу да се купе, опљачкају и продају…Његова ће похлепа уништити Земљу и за собом оставити саму пустош…Све је у свијету повезано…Земља не припада човјеку, човјек припада Земљи…Све је у међусобној вези…Није човјек творац развоја живота, већ је само влакно у њему.

…Наш Бог је исти Бог…Он је Бог људи и Његова је милост једнака и за црвеног и за бијелог човјека…Бијели човјек ће нестати. Можда и прије осталих племена…“

Разлику између индијанског и западног разумијевања Природе и човјека у њој, одсликава и следећа анегдота:

„Службеник Владе САД упитао је индијанског поглавицу „Два Орла“:

-Ви сте били свједок понашања бијелог човјека 90 година… у чему је, по вашем мишљењу, бијели човјек погријешио?

Поглавица је…одговорио:

-Кад је бијели човјек дошао у ову земљу, Индијанци су управљали њом. Није било пореза, није било дугова. Било је буфала у изобиљу, било је даброва у изобиљу. Вода је била чиста. Жене су радиле свој посао, врачеви су лијечили бесплатно…Само је бијели човјек могао бити тако глуп да помисли како може унаприједити такав ред!“

Горе наведено потврђују и цитати умних и прворангираних припадника индијанских племена:

„…Земља и ја смо једно…Право да располаже Земљом има само онај који је ту Земљу створио…ја тражим право да живим на својој земљи, а вама дајем право да живите на својој…“ (Жозеф, поглавица племена Чопаниша, погрешно названих „Пробушени носеви“)

„…Велики Дух нам је дао ову земљу као дом. Ви сте имали своју земљу…Ми не желимо вашу цивилизацију. Ми желимо да живимо попут наших очева и очева наших очева…“ (Луди Коњ, поглавица Оглала Сијукса)

Власти и војске Велике Британије и САД, вишевјековним „демократским“ геноцидом готово су истријебили Индијанце и отели им земљу на којој су, благодатним животом, живјели хиљадама година, у хармонији с Великим Духом – Богом и Природом.

Према пописима, у САД и Канади данас живи око четири милиона припадника старосједилачког становништва. А прије доласка Европљана, Енглеза прије свега, у Сјеверној Америци је живјело од 15 до 18 милиона Индијанаца. У 19.вијеку њихов број је, као последица геноцида, пао на испод пола милиона.

Амерички историчар Дејвид Стенард (David Stannard, 1941) сматра да су Индијанци „преживјели најдужи „холокауст“ у историји човјечанства“. У својој књизи „Амерички холокауст“ написао је да је, у Сјеверној и Јужној Америци, од Колумбовог открића,  убијено између 95 и 114 милиона старосједилаца?!

Роксен Данбар – Ортис (Roxanne Dunbar – Ortiz, 1938, америчка историчарка, књижевница и политичка активисткиња) је написала да је „геноцид био својствена укупна политика САД од свог оснивања“.

Предсједник САД, Ендру Џексон је 1830.године, потписао закон о депортацији и наредио да се југоисток (данашњих САД) „очисти од индијанских племена“, односно од припадника пет великих индијанских племена (Чироки, Чикасау, Коктау, Крик и Семиноле).. Са најплодније земље, свог вјековног станишта величине западне Европе, уз помоћ војске, присилно су протјерани, преко прелазних сабирних логора, у резервате на  сувим и пустим предјелима америчког Средњег Запада.

Резервати су (супротно закону) често спаљивани, а Индијанци и из њих принудно исељавани. По својим суштинским карактеристикама, резервати су претходница концентрационих логора.

Тако је почело нестајање читавог једног народа – цивилизације која је била једно са Природом – Мајком Земљом. Припадници племена Чироки, који су имали своје писмо, овај прогон су назвали „Стазом суза“.   На тој „стази“ страдала је четвртина припадника племена. А од потпуног уништења спасила их је вјера у Велики Дух (Вакан Танку), култура и богата традиција.

Један од кључних фактора геноцидне англосаксонске (британско-америчке) политике и истребљења Индијанаца, током колонизације Сјеверне Америке, биле су „европске болести“ на које су они били неотпорни. На примјер, приликом трампе Индијанцима су давани заражени предмети?!

Средином 19.вијека, у Британској Колумбији (данашња Канада) примијењен је биолошки рат над Индијанцима. Под видом хуманитарне помоћи, припадници англиканске цркве су припадницима племена Ирокези испоручили велику количину ћебади које су користили обољели од великих богиња. Зараза је покосила старосједилачко становништво, јер није било имуно на ову заразну болест.

Индијанци су у САД стекли право гласа тек 1965, а пуна грађанска права 1968.године.

Геноцидно, ратовима и насиљем, ширење Британске империје и стварање САД, на исти начин, финансирали су  западни мегакапиталисти – „барони пљачкаши“. Рихард Левинсон – Морус (Richard Lewinsohn, псеудоним Морус, 1894-1968, њемачки љекар, економиста и политиколог) у својој књизи „Ратни профити“ наводи да се „Вол стрит (банкарско – финансијско средиште САД) боји мира (јер)…рат најбогатијима ствара профит…а…мир (је) нерентабилан“.

А пуковник Светозар Радишић, експерт за психолошки рат, у својој књизи „Нестанак Великог брата“, пише:

„…Рат је пожељнији од мира, будући да омогућава одржавање равнотеже америчког друштва, обезбјеђује његов опстанак и начин живљења, уз стабилизовање националне економије и њену контролу. Основна власт једне модерне државе над народом почива на њеној ратној моћи…“

Безграничност лицемјерја англосаксонских власти и њихових мегафинансијера огледа се и у чињеници да се на долару – националној валути САД налази натпис „У Бога вјерујемо“ (In God We Trust). А у писму министра финансија САД Салмона Чејса (Salmon P. Chase, 1808-1873), из 1861.године,  директору штампарије новца, између осталог, стоји:

„Ниједна нација не може да буде јака без снаге Бога, или безбедна без његове одбране. Вера наших људи у Бога требало би да буде изражена на нашем новцу…“?! (Дневни лист „Вечерње новости“, 18.10.2009.)

Вишевјековним геноцидом, милиони индијанских душа су насилним путем, противно Божјој Промисли, враћени на бестјелесни план – свијет обликовања материјалног свијета. Божја Правда је на њиховој страни. Зато, и по указањима наших, српско – руских, Светих Мати и Светих Отаца, В. Британија и САД не могу избјећи апокалиптични сценарио. Индијанци ће васкрснути на Земљи!

„Када свијет буде умирао, подићи ће се ново племе свих боја и свих вјера. То племе ће се звати „Ратници дуге“. Ставиће своју вјеру у акцију, а не ријечи.“ (Пророчанство Хопи Индијанаца).

Милан Гајовић, Подгорица

19.април 2022.године