АЛИСТЕР КРУК: Русија је покренула тиху револуцију
16.04.2022. - 16:19
Насловна фотографија: AP Photo/Michael Probst
Везујући рубљу за злато, а енергенте за исплате у рубљама, Русија започиње процес који ће на крају повезати цену нафте са ценом злата. Ово је тиха револуција монетарног и трговинског система
Понекад се деси да нам се револуционарна промена прикраде непримећено, а велику вододелницу уважимо тек када је приметимо у ретровизорима. Ово нарочито важи кад они који су први повукли обарач не схватају шта су заправо урадили.
Шта је учињено? У моменту кад им је мржња ударила у главу, неколико Бајденових службеника одлучило је да реализује свој план за уништење вредности рубље. Тако су покренули трик заплене долара, евра и америчких обвезница које је Централна банка Руске Федерације држала у резервама.
Толико су били сигурни да ће план успети и довести до подривања напора Русије да спасе понирућу рубљу, да нису чак ни пробали да се консултују са Федералним резервама и Европском централном банком. Ова друга је то чак и јавно истакла, истичући своје неслагање са предузетом мером.
Оно што је уследило је нехотично лансирање западног финансијског система у његову постепену пропаст. Русофобни вашингтонски „јастребови“ глупаво су започели кавгу са државом која поседује ресурсе нужне за функционисање света, и тако покренули прелазак на другачији монетарни систем.
Два плафона
Хоће ли овај монетарни догађај променити и геополитичку динамику? Наравно – то се већ дешава.
Замрзавањем руских резерви, Вашингтон је практично рекао Москви: долари су вам ускраћени, не можете купити апсолутно ништа доларима. Ако је то случај, шта је онда поента држања долара? Резултат овог потеза САД и ЕУ је неизбежан: Русија ће продавати свој гас за рубље.
Но, овде се догодио макијавелистички обрт: старајући се за обе стране једначине, односно везујући рубљу за злато, а потом исплате енергената за рубље, Централна банка Русије фундаментално мења читаве функционалне претпоставке светског трговинског система (заменом долара валутом која има чврсту сировинску подлогу).
Али важно је истаћи да је Централна банка Русије урадила још две ствари од геостратешког значаја: истовремено је увела један плафон цене, али је (што је слабије примећено) уклонила други. Банка је додала плафон цене злата, обећавајући да ће га куповати по фиксној цени.
Међутим, инсистирањем на исплатама у својој националној валути, Русија је почела да уклања ограничење вредности долара коју су САД наметнуле 1971. године, по коме је остатак света морао да продаје своје националне валуте (притом их слабећи) како би куповао доларе (ради исплате енергената). Укратко, иако је руски портпарол Дмитриј Песков рекао да ће Русија корачати пажљиво, овај потез буши структурално прекомерно вредновање долара.
Блискоисточни произвођачи енергената јасно виде куда све иде: Русија – везујући рубљу за злато, а енергенте за исплате у рубљама – започиње процес који ће на крају повезати цену нафте са ценом злата. Ово је тиха револуција. Злато тако постаје условна неутрална резервна валута, док се створе услови за развој шире валуте.
А ту је и трећа преломна тачка: све ово започиње одвајање од америчких размена сировина за „папир“, којима Запад манипулише како би утицао на цене сировина и злата. То на пример потенцијално даје потпуно нови хоризонт земљама из удружења ОПЕК+.
Средство заштите
Ево шта је поента: ако крене бацање хартија од вредности и долара које држе њујоршке Федералне резерве, шта ће онда бити природно средство заштите вредности? Па сировине, наравно. Зашто је ово толико револуционарно? Зато што у ери ометања ланаца снабдевања, несташица хгране, рата и томе сличног, Запад више неће имати приступ јефтиним сировинама.
Можда је требало да се Бајденови службеници помуче да упитају Федералне резерве за мишљење, пошто су – гле ироније – не само застрашили друге иностране држиоце америчких хартија од вредности и долара када су запленили руске резерве, него су то учинили баш у моменту када америчка инфлација оштро скаче, а обвезнице се ионако шкартирају.
Након четрдесет година функционисања, америчке обвезнице данас се третирају као „ризици без профита“ – „ризици“ услед страха да ће инфлација учинити вредност обвезница још негативнијом у реалности. Каматна стопа на двогодишње хартије од вредности већ скаче. Али уколико Фед заиста жели озбиљно да се избори са инфлацијом, каматне стопе мораће да буду много веће.
Сцила и Харибда
Како се могло очекивати, јагма за сировинама (из свих познатих разлога као што су опасност од рата, ометање ланаца снабдевања, санкције против Русије) уздигла је цене сировина до Месеца. Увећање цена сировина утиче на све друге цене и прави штету свуда – али нигде тако много као у САД, у којим отежали финансијализовани конструкт лежи насађен на танушну базу сировинске залоге. И у којим је администрација ухваћена између Сциле језиве инфлације и Харибде колапса тржишта уколико каматне стопе скоче.
Може ли се ова трајекторија економске кризе и опадајуће релевантности Запада – додатно притиснута преусмеравањем монетарног поретка, претњом хиперинфлације, несташица хране, празних рафова, инфлационог сиромаштва и дивљајућих цена грејања и горива – преокренути америчком победом у сукобу у Украјини?
Оно што нам „Буча“ говори јесте да се Запад упустио у лудило по принципу „све или ништа“ како би доказао да може да победи у овом рату. Неуспех у Украјини могао би чак да значи и дезинтеграцију ЕУ и НАТО. Скрпљена кохезија унутар ових савеза неће преживети трауму пораза. А „Буча“ нам говори да је Запад спреман да иде на победу у имагинарном рату, чак и по цену стратешких губитака на терену у Украјини.
Европски Уроборус
Очајање Запада открива се и кроз европско подражавање Уроборуса (древног симбола змије која прождире сопствени реп и саму себе): Намерним избегавањем јефтинијих руских сировина, Брисел изазива да се инфлаторна спирала отргне контроли, а Европа постане економски запећак пошто ће њена производна база постати потпуно неконкурентна услед високих издатака за енергенте.
Председник америчког Атлантског савета, тај нескривени „идеолог униполарности“ Фредерик Кемпе, написао је прошле недеље: „Победа Украјине – са снажним уједињеним Западом иза ње – наметнула би преиспитивање америчке посвећености и компетентности, те преокренула трајекторију опадајућег трансатлантског утицаја и значаја. […] Није питање какав би био нови светски поредак, него да ли ће САД и њихови савезници моћи да, кроз Украјину, спрече ерозију прошловековних достигнућа, као први корак ка успостављању првог истински ‘светског‘ поретка“ (курзив аутора).
Главни значај Украјине огледа се у томе што свет (изван уских оквира Западне Европе и Сједињених Држава) пажљиво посматра шта се дешава. Највећим делом се одсечно одупире придруживању осудама Русије. Једна од манифестација овог политичког ресета је хладни туш којим су Бајдена дочекали Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати. Обе државе су одбиле Бајденову посету, па чак и његове телефонске позиве, истовремено одбијајући да укину тесну сарадњу са Русијом у областима нафтне производње и регулације цена.
Некако су се геополитичке тектонске плоче већ помериле. Један регионални лидер је то добро сумирао након руске иницијативе за опоравак рубље: „Више се не плашимо санкција, видели смо да друге државе могу да их преживе“.
Извор Strategic-Culture.org
Превео Владан Мирковић/Нови Стандард
