ЖЕЛИДРАГ НИКЧЕВИЋ: ЖИВА ИСТИНА
И у највећој муци човјек се понекад мора слатко насмијати.
На украјинским каналима, званичним и незваничним, сви редом преносе важну вијест: руска инвазија губи снагу, почиње преокрет!
Наиме, примијећено је да руски тенкови стоје и не мрдају – јер им је понестало горива!
И то се тријумфално саопштава домаћој и свјетској јавности – у тренутку кад је за неколико дана изгубљена сјевероисточна Украјина, Донбас и готово сва црноморска обала, кад се њихове најкрупније и најопасније војне групације налазе у потпуном окружењу, као и највећи градови.
Нема то везе, чује се из бункера. Окупатору је понестало бензина. И шта ће сад? Гдје ће Руси набавити гориво? А пумпе не раде…
***
На CNN-у, негдје у предграђу Харкова, који они због нечега упорно зову Краков, радознали и храбри извjештач у полумраку прилази групи униформисаних лица и пита:
„А гдје се налазе Руси?“
„Ми смо Руси“ – одговара му један, широко насмијан.
We are Russian.
***
(Некад давно сам читао, па и слушао Славоја Жижека, и скоро ништа нисам запамтио, али јесам једну типичну галицијску реплику. „Зашто ми кажеш да идеш у Лавов кад стварно идеш у Лавов?“)
