МИЛАН ГАЈОВИЋ:  НЕПРИЈАТЕЉСКА ПОЛИТИКА БРИТАНСКИХ  (ЕНГЛЕСКИХ) ВЛАСТИ ПРЕМА СРБИМА

„…за разумевање садашњости ваља пратити међународне односе „у дужем периоду““ (Ејза Бригс (Asa Briggs), 1921-2016, британски историчар, НИН, 10.01.2008.)

„Нема вјечних пријатеља, ни вјечних непријатеља.                                      

Вјечни су само наши интереси.                                                                  

(Винстон Черчил (Winston Churchill),1874-1965,    британски премијер, политичар, новинар и писац)

„Черчил је постао велики само зато што је умио да за живот једног Енглеза жртвује читаве народе, што је иначе црвена нит британске спољне политике.“ (Лидл Харт ( Basil Liddell Hart), 1895-1970, британски војни историчар)

 

Заинтересованост британских (енглеских)  власти и јавних личности за Србе и Србију  почиње уочи српског националног буђења, тј. у доба Првог и Другог српског устанка. Тада изражавају готово једнодушан став  против обнове српске државности. Ослобођење од турског ропства сматрали су опасношћу по своје интересе, јер би се тиме појачали утицај Русије на Балкану и ширење словенофилских идеја.

Веселин Костић ((1931-2016, лингвиста и историчар српско-енглеских односа), у својој књизи „Британија и Србија: контакти, везе и односи 1700-1860“, цитира ријечи Стратфорда Канинга (Stratford Canning, 1786-1880), политичара, дипломате, дугогодишњег британског амбасадора у Истамбулу и креатора британске политике према Османском царству:

„Част Енглеске налаже да користимо  наше оружје и трошимо наше благо како бисмо спречили да се турско царство распадне.“

Интересовање британских власти  за Србију се појачава након стварања Кнежевине Србије, јер су сматрали да „Србија независна од Турске је Србија зависна од неке друге силе (читај: Русије)“

Карактеристичан је, и у то доба и касније, негативан однос према православљу. Један британски путописац – шпијун је писао да Турци треба да искоријене православну вјеру:

„…Требало је да (османски освајачи – М-Г.) искоријене православну вјеру…, или пак да њене свештенике учине зависним од владе у погледу злата…“

Предсједник британске Владе, Бенџамин Дизраели (Benjamin Disraeli, 1804-1881) je, 1876. године, оптужио Србију за кршење основних норми цивилизованог свијета.  Према НИН-у, од 10.јануара 2008.године, (Ослободилачки – М.Г.) рат који су Срби повели против Турске био је „срамотан и неморалан рат…“, којим је „повређено не само начело међународног права, и не само свако начело јавног морала, него и свако начело части“!

Борбу за ослобођење српског народа назвао је  „српском завјером потпомогнутом и руским новцем и руским војницима“! А у јесен 1877.године, предлагао је Аустро – Угарској да окупира Србију!

На Берлинском конгресу, 1878. године, британска делегација је спријечила проширење Србије према југу. Постоје свједочења, да су се чланови те делегације „понашали као да су у отвореном рату с њом (Србијом – М.Г.)“. Та делегација је допринијела и да се БиХ, на том Конгресу, практично поклони Аустро – Угарској.

Историчар и академик Драгољуб Живојиновић (1934-2016) је казао, 2012.године:

„Енглези су све друго били само не пријатељи Србије. Дакле, никада пријатељи. Србе органски не воле О нама су те, 1914, писали најгоре, говорили најружније…У нашој најтрагичнијој ситуацији водили су хајку против Србије, отворено су је…уцењивали и оптуживали за почетак Првог светског рата…“

Велика Британија је још уочи Другог свјетског рата имала план (кон)федеализације Краљевине Југославије на седам саставних јединица: Словеније, Хрватске, БиХ, Војводине, Србије, Македоније и Црне Горе. План је реализован Уставом СФРЈ, из 1974. године, што је довело до нестанка те државе, на штету српскога народа.

Пуч од 27. марта 1941.године су организовале, финансирале, охрабривале (и поткупљивањем српских државника, политичара и јавних личности), и спровеле власти, дипломатија и тајне службе Велике Британије. Срби тада нијесу „пронашли своју душу“ (Черчил), већ су, уз изостанак британске помоћи, препуштени њемачкој агресији, а српски народ на територији тзв. НДХ је изложен геноциду. Подсјећам на изјаву израелског предсједника Рувена Ривлина, дату током посјете Хрватској, 2018.године, да је Јасеновац „Аушвиц Балкана“.

Тиме је, као и преко британских владиних, дипломатских и масонских канала омогућено да њихов агент Јосип Броз, звани Тито, одигра одлучујућу улогу у креирању социјалистичке (антисрпске) Југославије. Наравно, кључни проблем је био што је југословенски колорит резултат српске наиве.

Дневни лист „Вечерње новости“, од 12.маја 2019.године, објавиле су текст Ивана Миладиновића, под насловом „Титу је животна водиља била масонерија“. Наводи у тексту се поклапају са указањима наших Светих Мати  и Светих Отаца (Свете Петке, Светог Саве, Светог Сергија Радоњешког, Светог Василија Острошког Чудотворца Милостивог, Светог Петра Цетињског, Свете Матроне (Матронушке) Московске Свемоћне и Светог патријарха Павла) мојој супрузи Драгици, а која смо годинама преносили руским амбасадама, Српској православној цркви (СПЦ) и на бројне друге адресе.

Наиме, Тито је, између осталог, био и  британски агент и припадник лондонске масонске ложе. 

Однос британских власти према  Србима и свом „изабранику“ Титу, одсликава следећа анегдота:

„Изасланик британске владе при Врховном штабу партизанске војске Фицрој Маклин (Fitzroy MacLean, 1911-1996)  упозорио је премијера Черчила да, пуна подршка Јосипу Брозу Титу и партизанима, Југославију гура у комунизам. Черчил је на то упитао:

-Хоћеш ли ти живјети у тој Југославији послије рата?

– Не.

– Нећу ни ја. Па, зар није боље, онда, да их пустимо да направе владу какву они хоће!“

„Савезничко“ ваздухопловство, под британском командом је, у периоду од 20. октобра 1943. до 18. септембра 1944.године, на предлог српских и црногорских комунистичких (политичких и војних) руководилаца, Врховног штаба партизанских јединица и „друга Тита – највећег сина наших народа и народности“ бомбардовало више градова у Србији и Црној Гори. Намјерно гађајући цивилне објекте, узроковали су смртно страдање више хиљада српских цивила. Ниш је бомбардован чак 15 пута, а Подгорица 4 пута! Посебно је карактеристично бомбардовање Београда, 16. и 17. априла 1944.године, на Васкрс. На „савезничким“ бомбама је писало „Срећан Ускрс“! Губици њемачког окупатора приликом бомбардовања српских и црногорских градова били су занемарљиви.

У вези НАТО агресије на СРЈ, 1999.године, британски парламент је, 2000.године, констатовао да „бомбардовање Југославије“ није било у складу са међународним правом, али да је било оправдано из „моралних разлога“! Логички закључујемо, да су британске власти изнад међународног права и да је оно  за њих неморално?!

Британске власти, тајне службе и њихов новац  играле су пресудну улогу и у пучу, од 5.октобра 2000.године, и довођењу на власт марионетске власти, са погубним последицама по Србију. Примијењен је принцип краља Филипа Другог Македонског да „магарац натоварен благом заузеће сваку тврђаву“!

Шта Срби и српске земље данас могу очекивати од власти Велике Британије?

План Велике Британије је претварање БиХ у исламску унитарну државу. Улагањем вета у Савјету безбједности УН, 8. јула 2015.године, Руска Федерација је онемогућила усвајање антисрпске, британске Резолуције о „геноциду“ у Сребреници. Резолуцију су подржале САД и чланице Европске уније (ЕУ). У њеном тексту је, између осталог, наведено да „Савјет безбједности… најоштрије осуђује злочин геноцида у Сребреници…(и) осуђује порицање овог геноцида…“

Дана 4. фебруара 2022.године, британски јавни сервис BBC објавио је текст у коме је злочин у Сребреници упоређен са Холокаустом, а Република Српска са „Трећим рајхом“?!

Стјуарт Пич (Stuart William Peach, 1956), специјални британски изасланик за „западни Балкан“, је казао да „Велика Британија подржава евроатлантски (ЕУ и НАТО – М.Г.) пут региона…“ А он је био и шеф Војног комитета, највишег војног органа НАТО-а. Чланови Војног комитета (енг.  Military Committee) су заступници начелника генералштабова земаља чланица.

Британска краљевска породица, поједини британски државници и британске тајне службе су кључни спонзори мафијашког режима Мила Ђукановића и узимају знатан дио балканског прљавог, наркомафијашког новца!

Часопис „Печат“ је, у броју 513/2018, објавио текст „Британија је отаџбина нацизма“. У тексту се наводе прецизни подаци да су Енглези творци и носиоци идеје о „божјој изабраности“ и власти „нордијске расе“ која треба да влада свијетом. Њихови „теоретичари“, све „стопроцентни британски џентлмени“, су припадницима црне расе „додјељивали“ атрибуте прелазног облика између мајмуна и човјека! Френсис Галтон (нећак Чарлса Дарвина) је утемељивач еугенике – „науке“ о људској селекцији (елиминацијом физички и ментално заосталих особа) ради одгајања идеалне (нордијске – германске) расе.

Британске власти и војска, извршиле су највећи геноцид у људској историји. У својој колонизаторској мисији, узроковале су смрт између 15 и 20 милиона сјеверноамеричких Индијанаца, Абориџина у Аустралији, припадника народа Зулу и других народа у јужној и источној Африци, те другдје широм планете.

Једном ријечју, за Србе је најбоље да  Енглези буду што даље од ових простора!