НАТО: Русијо, не нападај Украјину!
Русија: ОК.
НАТО: Ако нападнеш Украјину, последице ће бити ужасне! Хиљаде мајки ће заплакати за својим синовима!
Русија: Баш тужно. Нећу да нападам.
НАТО: Кад нападнеш Украјину, ми ћемо увести нове санкције и разбити твоју економију у парампарчад!
Русија: Ма нећу ни да нападам.
НАТО: А зашто је онда твоја 150-а МСД постављена уз границу са Украјином?
Русија: У Ростовској области? Па она је тамо увијек распоређена.
НАТО: И више од 100 хиљада војника је концентрисано близу Украјине!
Русија: Ништа чудно. Ја имам више од милион војника. У јужној федералној области је топлије него, рецимо, у Заполарју. Мада и тамо имам контингент. Што не значи да се спремам за напад на Сјеверни пол.
НАТО: Ми Украјини шаљемо оружје!
Русија: Видим.
НАТО: Послаћемо и британске специјалце!
Русија: А зашто?
НАТО: Сад се сигурно нећеш усудити да нападнеш Украјину!
Русија: Па да; 200 британских специјалаца ће за минут растурити 400 тенкова моје 150-е МСД. Тамо су све ваши џемс бондови.
НАТО: Русијо, сигурно нећеш напасти Украјину?
Русија: Еее… чекај да размислим. А шта ће ми се десити?
НАТО: Ништа, теби ништа. Ако нападнеш, борићемо се с тобом до последње капи украјинске крви, и све украјинске земље, од Харкова до Љвова, гореће под ногама руских освајача!
Русија: Врло интересантно! Баш штета што ја нећу никога да нападам. А ви снимите филм о томе, да сам кобајаги напала, да погледамо! О Мјесецу сте већ снимили.
Украјина: Ја више не могу да чекам. Ова неизвјесност ме убија! Напашћу ја! Напријед, за Бандеру, за пана Зеленског и Квартал 95!
Русија: Уздише и телефонира у штаб 150-е МСД.
(Превод Ж. Никчевић)