Викторија Никифорова: Америчка „дубока држава“ неће ни уз помоћ пандемије успети да успостави своју „светску владу“

У ери коронавируса, и најзанимљивији остали догађаји – чак и они који могу реално и прилично драматично да промене животе милијарди људи – тешко доспевају у вести.

Да ли сте нешто чули о хитној седници врха Светске здравствене организације која је одржана 1. децембра?

Нисте јер су сви расправљали о новом соју коронавируса, о Аделином новом албуму и још једноj подлости Руса – скором захлађењу којем европска таблоидна штампа од миља дала име „Звер са истока“ – Beast from the East.

А резултати поменутог заседања могу бити једноставно судбоносни.

Земље чланице организације сложиле су се да отпочну припреме за стварање „глобалног уговора за борбу против пандемија“.

Клаузуле тог документа биће обавезујуће у 194 земље света, односно скоро свуда широм планете. Не, нико их неће усклађивати са националним законодавством. И, а нико неће становништво ниједне од 194 земље ни питати за мишљење.

Чекајте, а шта ако више не буде пандемија? Јер, некако се живело сто година између шпанског грипа и коронавируса. Али не, данас је чак и непристојно постављати такво питање.

Пандемије су – нова нормала.

Можда нисте приметили, али пандемију корона вируса већ полако замењује „пандемија менталних поремећаја“. То је нови тренд који се сада полако уводи, али ће бити покренут пуним капацитетом када се изборимо са коронавирусом.

А како ће се имплементирати будући глобални уговор?

Прописи СЗО су обавезујући за све земље чланице организације. „Споразум о пандемији“ ће заменити тренутна правила и биће много строжи и детаљнији.

Свака влада ће бити у обавези да, на захтев, СЗО достави податке о свим детаљима болести у својој земљи, чак и ако то укључује личне податке грађана и чињенице осетљиве на националну безбедност.

Шта ће се ту још појавити – знају само Тедрос Гебрејесус (председник СЗО) и његови спонзори.

СЗО изгледа као скромна `канцеларија` у Женеви са досадним упутствима. Међутим, у ствари, њена упутства су обавезна за лекаре широм света. А над текстом њених инструкција активно раде разни богати и утицајни људи.

Извештај америчког истраживачког центра Rand Corporation из 2019. описује како су САД деценијама сарађивале са СЗО инсистирајући на строжијим здравственим прописима.

Већ 2005. године су прописи СЗО проширени тако да укључују претње не само од болести, већ и од катастрофа, индустријских и природних, као и од војних сукоба. Односно, почели су да покривају безмало све што се дешава у свету. Међутим, амерички партнери СЗО су сматрали да су та правила превише „безуба“.

А сада се указала ретка шанса!

Пандемија коронавируса постала је изговор за штанцовање здравствених прописа и њихово наметање целом човечанству.

„Оваква прилика се указује само једном за живота једне генерације! – рекао је Гебрејесус.

Јасно је и зашто. Том етиопском левичару се де факто пружа прилика да буде шеф светске владе.

Амерички политичар Ал Гор, аутор „глобалног загревања“ и целе зелене агенде, својевремено је смислио како повезати здравствену заштиту са безбедношћу у војном смислу те речи. Тако је настало „глобално здравље”. А ту спада све: храна, лекови, вода за пиће, екологија, војна техника…

Логика је следећа: „Да ли још увек имате нуклеарно оружје? – Имате, онда стижемо код вас јер је нездраво.“ Или: „Имате ли много психички болесних људи? Хитно морамо да вас окупирамо, јер је то претња глобалној безбедности“.

СЗО је пре годину дана еболу прогласила глобалном претњом, што су одмах подухватили водећи политичари, а фармацеутске компаније биле су посебно охрабрене.

Тема заједничке координисане борбе против болести данас је у Сједињеним Државама милитаризована до апсурда. Пентагон је активно укључен у глобалну здравствену безбедност. Није случајно што је Обама упоредио Русију са еболом. Овакве ствари почињу као лепе метафоре и брзо постају разлог за превентивни нуклеарни удар.

У септембру је амерички председник Џо Бајден био домаћин глобалног самита о Ковид-19. Ту су били највећи приватни спонзор СЗО: Бил Гејтс, Рокфелери са њиховом фондацијом, ИТ олигарх Џеф Скол, још и представник финансијског гиганта Мастеркард. О тој теми говорили су на самиту председник, потпредседник и државни секретар Сједињених Држава, као и неколико лидера земаља чланица НАТО.

Био је присутан и Сингапур.

Уствари, овако ће изгледати „светска влада“: амерички супербогаташи, амерички политичари, неки почасни пензионери из Европе и неко из Сингапура. Може бити позвана и Украјина.

А где је место Русији? Шта ће њој глобално здравство ако се отворено планира да се борба против фиктивних и стварних пандемија реализује „на рачун Русије и на њеним рушевинама“, поготово што Москву већ проглашавају одговорном за све, буквално за свако кијање?

Пандемија коронавируса постала је изговор за велики експеримент који је покренула америчка елита. А она сада покушава да преформатише читав систем управљања националним државама. То би могло да изгледа овако.

Власници корпорација издају налоге преко сопствених медија, а реализују их градоначелници, гувернери држава, нижи нивои власти. За то власти на нивоу држава уопште нису потребне.

Како се то дешава, јасно видели смо и гледамо и данас на примеру Сједињених Држава.

Прво су гувернери америчких држава и градоначелници отворено слали председника државе Трампа „у к…ц!“, а то раде и Бајдену. Свака држава САД је узела онолико суверенитета колико је могла да `свари`, па у Америци практично не постоји центар власти.

Пошто олигархија нема војну силу, неки региони и мегалополиси ће се повиновати њеним налозима, а неки ће одбијати да то учине. На пример, може се догодити да се Калифорнија потпуно потчини „непознатим баронима“, а да се Флорида успротиви.

Међутим, такво уситњавање на регије управо и јесте циљ олигархије. Оне не може да управља великим државама.

Ако овај модел управљања буде наметан на глобалном нивоу, изазваће – сукобе, ратове, распад држава, сиромаштво и хаос.

У глобалним размерама.

Зато ће светска влада још морати да сачека.

Све у свему, они који гурају пандемијски глобални уговор – колико год да имају одличан изговор – треба да буду опрезни.

Уосталом, већ је очигледно да се јака национална држава вишеструко боље носи са свим недаћама, сваком врстом хаоса и са пандемијом од ничије земље коју разбија на комаде неколицина сулудих супербогаташа.