Све то указује на спровођење бескомпромисног једноумља на друштвеним мрежама. Алтернативе званичним ставовима скоро да не постоје, а ти ставови се мењају са званичном политиком којој се медији прилагођавају брзо и на основу ње релативизују стварност.
„Ако неко не зна шта значи слобода, он је можда неће ни пожелети. Ако не зна шта је зима, он ће се стално купати у мору и пливати у реци, а можда би био супер скијаш. Ако нема могућности да се сазна шта је друга верзија догађаја, ако не може да се чује другачији став, долазимо у ситуацију да се кроји не само мишљење о томе шта се догодило, него и стварност. Сребреница, која је изузетно болна тачка на овом простору, добар је пример како цела та ствар функционише. Њен значај је и у томе колико је комплетна стварност доведена у питање, а не само један догађај у једном несрећном рату“, истиче Стојковић за „Спутњик“.
На питање зашто технолошки гиганти, вођени „званичним ставовима“, уклањају са својих платформи садржај који негира „геноцид“ у Сребреници, али не и наводе да Косово није део Србије, иако Резолуција 1244 говори супротно, Стојковић одговара:
Иначе, на сајту Института за истраживање геноцида „Канада“ наводи се да се бави анализом злочина против мира, геноцидом и другим тешким повредама међународног закона. Занимљиво је да се активности Института заснивају махом на доказивању „геноцида“ у БиХ и борби против оних који тај „геноцид“ негирају.
Као истакнуте велике успехе Институт наводи „једногласно усвајање две резолуције о геноциду у БиХ у канадском парламенту након много година интензивног лобирања“, „покретање вишедимензионалног истраживачког пројекта научне геномике у борби против порицалаца геноцида“, међу којима су публициста и историчар Срђа Трифковић и амерички историчар Ноам Чомски, „учење о геноциду у БиХ у канадским школама и на универзитетима“…
