ГРАД – ФАЛСИФИКАТОР ИСТОРИЈЕ: Како је отимана српска имовина у Сарајеву?

Централа СДА коју предводи Бакир Изетбеговић, смјештена је у отетој вили. Власник је један од некада најбогатијих сарајевских Срба Михајло Мишо Семјан. А како им је идеолошко-интересна политичка организација утрла пут, тако је и бројно страначко чланство у рату и послијератном периоду, некажњено присвајало отету српску имовину у Сарајеву.

Град – фалсификатор историје и у њему исти такви историчари И СДА заглављена у властитој митоманији Док из страначке централе готово свакодневно „моралише“ углавном Србима из земље и региона о демократији, суживоту, толеранцији, интегритету, суверентитету и ко зна чему све не.. „демократа“ и „мултиетничар“ Бакир Изетбеговић лицемјерно, у пракси, све то крши. Дрско игнорише чињеницу да је странку смјестио у отету српску вилу!

– Зграда у којој се налази сједиште СДА је власништво једног од најбогатијих Срба између два свјетска рата Михаила Мише Семјана, човјека који има насљедника који траже поврат имовине. СДА је запосјео ту вилу и неће да се исели и врати насљедницима ову имовину, што говори о обичној отимачини имовине у самом Сарајеву – рекао је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Прашки студент, доктор права и идејни творац првог сарајевског базена на локацији данашњег стадиона Кошево, Михајло Миша Семјан вилу је саградио 1927. године у тадашњој Соколској улици. Било је то својеврсно архитектонско чудо са огромном баштом у учмалој касаби. У приземљу су биле Мишине адвокатске канцеларије. На спрату смјештајни капацитети за породицу. Семјанове адвокатске услуге користили су сви вјерски главари, остало је записано по сарајевским архивима и међу документима о судским парницама.

– Генерално, о тим неким процесима које је радио, људима које је бранио, није остављао пуно трага, држао се своје адвокатске етике. Он је, иначе, био бранилац ове наше Митрополије даборбосанске, Надбискупије врхбосанске, исламске заједнице – појашњава историчар Александар Костовић.

И тако до 6. априла 1945. године када је полиција Мишу Семјана одвела на „испитивање“. Кривицу му нису пронашли, али вилу су, ипак, одузели. Умјесто мемоара о судбинама скривеним испод одежди, турбана, титула, а касније и униформи – тајне је Семјан однио у свој сарајевски гроб. У његовој вили годинама се башкарио БИХАМК – све до 1994. године, када је на грађевину смјешену у најелитнијем дијелу града око бацила новокомпонована страначка „елита“. 410 метара квадратних у замјену за оштећени минорни простор – била је трансакција. Мешетарење је незаконито уговорима зачинила општина Центар у вријеме начелниковања пулена СДА Абида Јусића. А није била власник некретнине.

– Општина Центар је у овом конкретном случају могла вршити замјену права кориштења, али по закону није могла дати то на дугорочно кориштење – из мишљења Мустафе Бегића, тадашњег директора Земљишно-књижне канцеларије Основног суда.

Али, дала је – на најдугорочније кориштење од, чак, 99 година! И знају то сви страначки „ауторитети“ осим предсједника.

– Ја не знам прецизно да ли је уписана имовина на СДА, мада би вјероватно требао знати је ли!? То је изнио господин Милорад Додик и мислим да је у свом стилу онако поново неке ћорке испалио. Мислим да је све у вези са овом зградом, што кажу, у реду – каже Бакир Изетбеговић, предсједник СДА.

Биће ипак да „необавијештени“ Изетбеговић пуца ћорцима. И заташкава отимачину српске имовине, док се годинама здушно противи Закону о реституцији у ФБиХ! У међувремену, па и за вријеме његовог предсједниковања „Вила Семјан“, како је хроничари и даље зову, мијењала је свој изглед. Ентеријер је преуређен, фасада кривотворена, башта уништена. У предворју СДА одавно нема ни Соколске улице, ни касније народног хероја Борише Ковачевића… Сада носи назив Мехмеда Спахе, предсједника муслиманске организације у вријеме Краљевине Југославије и врсног зналца шеријатског права.

– Људи из СДА нису хтјели да питају ни струку, као што не питају ни за шта друго, него су по себи одлучили како треба да изгледа реконструкција те виле, тако да она не личи пуно на здање из 1927. кад је направљено – каже Костовић.

На сличан начин – отимањем од Срба – и неки други „моралисти“ касније су „рјешавали“ своје стамбене проблеме. Попут актуелног „мага“ сарајевског образовања – Ејупа Ганића. Из Себечева код Новог Пазара, пристигао, уз аманет СДА, смјестио се у строги центар Сарајева – у Кошевску улицу и у отету вилу породице Ћоровић, коју је потом мешетарски, за мизерне новце приватизовао. А касније, складну стилистику грађевину, мегаломански ширио и прилагођавао својим апетитима. Примјера је небројено – још само да „моралисти“ прогледају.