ГНЕВ ВАШИНГТОНА И БРИСЕЛА: Спрема се потез који разоткрива све који руше Српску

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Википедија

Упркос вероватном противљењу Запада, Република Српска треба да инсистира на доношењу закона који би учинио транспарентним колико и одакле иностраног новца долази у разне организације у Српској. Ти који раде за стране интересе ионако руше РС, зато треба повући мере којима такво деловање може да се ограничи.

Да је мантра Запада о спречавању руског утицаја на Балкан обична замена теза јасно је свима који то хоће да виде. Не треба даље ићи од чињенице да је Балкан, с изузетком Србије и Републике Српске, управо део ЕУ или НАТО-а, на чијим вратима је однедавно и Македонија.

Али живимо у свету стереотипа, лажних вести, како је то рекао председник РС Милорад Додик, најавивши доношење закона према коме ће сви који користе средства страних влада и фондација морати да се региструју у Министарству правде РС и да подносе извештаје о коришћењу тих средстава. То је новинарима предочио управо у Русији, где је у Санкт Петербургу учествовао у раду међународног економског форума. Јер Русија, од Запада константно оптуживана за ширење свог утицаја, како је објаснио председник РС, готово и да није медијски присутна у РС, за разлику од Британије и САД које су саме признале да са 12 милиона долара подржавају медије у БиХ.

Хоће ли Додик навући нови гнев Брисела и Вашингтона на себе и РС и има ли шансе да прође његова идеја, с обзиром да сличан закон државе са простора бивше Југославије до сада нису доносиле?

Аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара за Спутњик подсећа да је из РС и раније покретана иницијатива да се на нивоу БиХ донесе закон о финансирању невладиних организација (НВО) иностраним средствима са идејом да би сви морали да наведу изворе финансирања. И онда је, додао је он, дошло до великог притиска Запада и на ту тему се заћутало.

„Чињеница је да ни у једном народу у Европи нема толико страних плаћеника у медијима и НВО као што их има у Србији или РС. Американци свој утицај годинама шире и проширили су га до директног утицаја на политичке одлуке и на стварање јавног мнења“, каже Козомора.

Он истиче и да је чињеница да са људима који раде у тим НВО можете о свему да разговарате, само вам, каже, никада неће рећи ко их финансира и коликим средствима.

Упркос томе, он мисли да ће закон какав најављује Додик и који скупштина РС може да донесе, бити тешко спроводив у пракси. Сви ће они да делују у РС, а да се региструју у Сарајеву, у Федерацији, и ви немате право да испитујете порекло њиховог новца, објашњава своју скепсу аналитичар из Бањалуке.

На подсећање да је Мађарска недавно усвојила закон који се тиче финансирања НВО и фондација из иностранства, који је натерао Џорџа Сороша да своју фондацију из Будимпеште пресели у Берлин, Козомара сматра да БиХ и Мађарска нису за поређење.

„Нас спречава то што је цела БиХ, па тиме и РС, под снажним међународним протекторатом, што БиХ није самостална држава као што је Мађарска и не може да доноси законе који би штетили интересима великих који су ту инволвирани још од почетка рата деведесетих година“, образложио је Козомара.

По његовом мишљењу, мале су шансе да се то спроведе због снажног утицаја Запада, западних амбасада, поготово британске и америчке, које, како каже, у БиХ доносе све одлуке.

Упркос свим могућим ограничењима и противљењима, по оцени аналитичара из Београда Драгомира Анђелковића, РС треба да инсистира на доношењу закона који би учинио транспарентним то колико иностраног новца и одакле долази у разне организације у Српској.

Он за Спутњик напомиње да је у низу земаља у свету уобичајено да постоји та врста провере добијања и трошења средстава из иностранства, односно да постоји законска обавеза да кад неко добија средства из иностранства то буде јасно наглашено.

„Прва је Америка својевремено донела такав закон. Ко год добија паре из иностранства, мора да буде дефинисан као лобиста иностраних интереса, јер нико не даје новац тек тако. Русија је по узору на амерички закон, такође, донела свој који третира оне организације које раде за стране финансијере као стране агенте. Не као шпијуне, него као представнике страног интереса. Ми бисмо то овде рекли лобисте“, указује саговорник Спутњика.

Мада је, каже, добро познато да Русија има врло мало фондова за финансирање пропагандних акција у иностранству и да 99 одсто новца који долази на Балкан долази од земаља НАТО-а, он сматра да би било нормално да и Србија и РС имају такве законе и да их је давно требало донети, да се јасно зна ко је и одакле финансиран и како тај новац троши.

Грађани, истиче Анђелковић, треба да буду свесни да када се неко издаје као борац за људска права и демократију, а финансиран је, примера ради од САД, он наравно, пре свега ради у интересу Америке. То је, додаје он, легитимно, али се мора знати како не би било манипулација које су врло честе, како се борба за стране интересе не би прикривала представљајући се као залагање за интересе грађана Србије и РС.

Коментаришући скепсу по питању спровођења таквог закона која би могла бити ограничена деловањем организација финансираних из иностранства у РС, а регистрованих у Федерацији БиХ, аналитичар из Београда не спори да би то могао да буде ограничавајући фактор. Додаје, међутим, да је та ситуација и врло јасан знак препознавања да је у позадини борба за нечији интерес.

„Ко ради у РС, а региструје своју делатност у Сарајеву, у Федерацији, он то ради с неким разлогом. И грађани РС треба да буду свесни да када им неко долази из Федерације и бави се питањима људских права, корупције и сличним темама у РС, то вероватно злоупотребљава у политичке сврхе“, сматра Анђелковић.

Он не одбацује реалност да ће бити притисака, као што је било на мађарског премијера Виктора Орбана да одустане од закона популарно названог „Стоп Сорошу“.

„Они који злоупотребљавају причу о невладином сектору да би се политички ангажовали у име страних интереса, наравно не желе да се то види. Како год било, РС треба да инсистира на том закону, јер и тако ти који раде за стране интересе рушиће Републику Српску. Они и сада покушавају да унесу хаос у политичке процесе који се тамо одвијају, покушавајући да подрже централизацију Босне и Херцеговине. Значи, кад већ неко ради против вас, свеједно је да ли то ради из овог или оног разлога. А треба повући мере којима такво деловање може да се ограничи“, закључио је Анђелковић за Спутњик.

rs.sputniknews.com, Мира Канкараш Тркља

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    Браво Милораде, једини си Србски државник који у овом несрећном времену, штити интересе Срба.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.