ЗЕМЉА КОЈА ПРОДАЈЕ НАЈВИШЕ ПШЕНИЦЕ НА СВЕТУ: Како је Русија постала светски лидер у извозу пшенице?

ИСКРА на Фејсбуку

фото: © Иља Најмушин/Sputnik / Russia beyond

Русија је земља која продаје највише пшенице на свету. Такође, не треба заборавити да тражња пшенице расте и на домаћем тржишту. Зато, хајде да погледамо, на који начин је у последњих неколико година Русија успела да направи тако озбиљан помак у извозу пшенице, пише Russia beyond

Русија је 2020. године задржала титулу највећег извозника пшенице на свету, потврђују подаци Агенције за спољну политику Министарства пољопривреде Сједињених Држава.

У октобарском извештају ресор је повећао прогнозе приноса пшенице у Русији за пет милиона тона, до 83 милиона тона (изузимајући Крим). Извозни потенцијал у сезони 2020/2021 повећан је са 37,5 до 39 милиона тона. САД које следе иза Русије ове године би могле да извезу 27 милиона тона пшенице, а земље Европске уније 25,5 тона.

На ком месту се налази Русија као извозница пшенице?

У последњих неколико година Русија се налази у првих десет земаља извозница житарица као што су пшеница, јечам, кукуруз, раж и овас. Највећи успех постигла је у испорукама пшенице. У периоду 2017-2020 Русија заузима лидерску позицију у свету контролишући 20 одсто глобалног извоза.

У последњој деценији Русија је увећала извоз пшенице више него двоструко, док је светско тржиште порасло тек за трећину. Удео ове земље на светском тржишту у том периоду практично је удвостручен, рекао је научни сарадник Центра за агропрехрамбену политику Института за примењена економска истраживања Руске академије наука за народну привреду и државну администрацију Денис Терновски.

Да ли је Русија увек била извозница жита?

Од шездесетих година прошлог века, СССР је био нето извозник жита. Тако је 1963. године СССР купио од Сједињених Држава 10,4 милиона тона жита и 2,1 милион тона брашна. Обим увоза се притом полако повећавао:

– 1972. године увезено је 23 милиона тона жита,

– 1975-те 27 милиона тона, а 1979-те 31 милион тона

– 1980-те 43 милиона тона.

– Рекордна је била 1985. година када је купљено 47 милиона тона пшенице.

Зависност Совјетског Савеза од увоза пшенице била је један од узрока за увођење „перестројке“ и економских реформи, а затим и распада Совјетског Савеза. Због оштрог пада цена нафте у другој половини осамдесетих година прошлог века совјетска власт није имала довољно девиза за куповину пшенице, па је била принуђена да драстично повећа обим страних кредита. Недостатак пшенице довео је до озбиљног дефицита хране и раста незадовољства међу становништвом.

Коју врсту житарица Русија испоручује на светско тржиште?

Кључна житарица у свету је пшеница. Русија је један од највећих достављача пшенице на планети.

По обиму производње пшенице Русија се прошле године нашла на трећем месту, иза Индије и Кине, подсећа руководилац аналитичког одељења ИК „Рус-Инвест“ Дмитриј Беденков.

Према подацима Организације за храну и пољопривреду УН у Русији је 2018-2019. године произведено више од 72 милиона тона пшенице. Рекордни принос од 86 милиона тона забележен је 2018-2019. године.

Колико Русија продаје пшенице?

Прошле године, према подацима ФАО (Организација за храну и пољопривреду УН) Русија је била на првом месту по обиму извоза пшенице, када је продала 34,5 скоро милиона тона.

САД и ЕУ са испоруком од 26,6, односно 23,7 милиона тона знатно заостају за лидером. Русија пласира на страно тржиште скоро половину произведеног жита. Од 2013. године када је извоз био испод 14 милиона тона, обим извоза руске пшенице порастао је скоро 2,5 пута. То се делимично може објаснити растом цене пшенице на глобалном нивоу и повећањем нивоа производње пшенице у Русији. Обим производње пшенице у Русији 2012-2013. године износио је 37,8, односно 52,14 милиона тона.

Коме Русија продаје пшеницу?

Према подацима Федералне царинске службе у првом полугођу ове године Русија је највише пшенице продала Турској, у укупној вредности од 818,3 милиона долара, затим Египту 514,7 милиона, док је на трећем месту Саудијска Арабија (167,5 милиона долара).

Поред тога Русија велике количине пшенице испоручује:

– Вијетнаму (129,8 млн долара),

– Бангладешу (105,1 млн долара)

– Судану (102,4 милиона долара)

– Уједињеним Арапским Емиратима (95,7 млн долара)

– Азербејџану (83,5 млн долара)

– Мароку (77,8 млн долара)

У првих шест месеци ове године Русија је на испорукама пшенице зарадила укупно 3,56 милијарди долара, односно 14,3 одсто више него у одговарајућем периоду прошле године. А у физичком обиму испоруке су порасле још више, за 23,1 одсто, до 17,3 милиона тона.
Према подацима аналитичког центра Русагротранс од јула до септембра ове године само Египат је од Русије купио 2,44 милиона тона пшенице.

На који начин су постигнути такви резултати?

Раст извоза у потпуности је био обезбеђен на рачун нове производње. Потражња пшенице на домаћем тржишту не само да се није смањила због повећања извоза, него је током последње деценије порасла за десет одсто.

„Раст производње повезан је, пре свега, са унапређењем аграрних технологија, и као резултат, растом приноса”, објашњава Денис Терновски.

Како је он истакао улогу стимуланса и неопходних услова раста извоза руске пшенице одиграло је стварање одговарајуће логистичке инфраструктуре (лучких терминала) као и девалвација рубље која је подржала конкурентност пшенице, приликом пада светских цена пшенице после 2014. године.

Алексеј Лосан, Russia beyond

vostok.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.