Зашто су Руси одустали од напада на Кијев?

Насловна фотографија: Satellite image ©2022 Maxar Technologies via AP

Напади источно и западно од Кијева били су диверзија чији је циљ био фиксирање мобилних украјинских јединица за њихову престоницу. Диверзија више није потребна
Руска војна операција у Украјини отпочела је са прилично малим снагама од неких 150.000 људи, насупрот много већих украјинских формација (које укључују и резервисте и територијалце) које броје око 400.000 бораца. Руске снаге прибегле су маневарском рату како би фиксирале веће украјинске снаге. Напале су дуж широког фронта и запретиле великим популационим центрима, односно градовима.

Руске операције отпочеле су уништавањем украјинске мреже командовања и контроле. Током протекле четири недеље, украјинска ратна морнарица, ратно ваздухопловство, радари и противваздухопловна одбрана, као и велики део њихових оклопних возила, уништени су. Прошле недеље нападнута су и преко ноћи уништена складишта горива по читавој Украјини. Велики украјински магацини муниције више не постоје. Постројења војне индустрије и ремонта такође су уништена. Украјина више није у стању да помера велике јединице од једног до другог фронта. Њена армија изгубила је мобилност.

Опкољавање истока
Док се све ово одвијало, претње Кијеву, Одеси и другим великим украјинским градовима везале су значајне бројеве украјинских војника и спречиле да појачања буду упућена на исток. А тамо су јединице Доњецке и Луганске Народне Републике напале главнину украјинских снага од неких 60.000 војника, такође их везујући за себе.

Ово је допустило руским снагама са Крима и руске границе на северу да се разместе на позицијама које ће им сада омогућити опкољавање истока.

Детаљи су следећи:

1. Напади источно и западно од Кијева били су, како већ неко време говорим, диверзија за фиксирање мобилних украјинских јединица за њихову престоницу. Диверзија више није потребна, с обзиром на то да је украјинска војска изгубила своју мобилност. Руске снаге око Кијева и Чернигова вероватно ће бити повучене све до Чернобиља, где ће део њих заузети одбрамбене положаје, а главнина ће бити пребачена назад у Белорусију и Русију како би учествовале у новим оперцијама на истоку Украјине.

2. Борбе око Харкова и даље се воде. Украјински контранапади на том делу фронта пропали су, а у наредној фази рата видећемо увећање активности тамо.

3. Покрети на западној страни Дњепра, ка важној индустријској зони Кривог Рога и града Дњепар (до маја 2016. године познат као Дњепропетровск, преименован у склопу Закона о декомунизацији Украјине, прим. прев) били су релативно спори. Покрети на источној страни Дњепра ка (граду) текли су истом брзином. Ваља приметити да се западни и источни делови тих фронтова налазе у истом нивоу. Добро су координисани. У следећој фази ћемо вероватно видети више кретања на источној страни реке.

4. Још увек постоји неколико џепова отпора бораца „Азова“ у Мариупољу, при чему је њихова главнина опкољена у огромној челичани Азовстал. Остало им је мало хране и муниције, а чеченске јединице руске војске и национална гарда (вероватно се мисли на Росгвардију, прим. прев.) раде на њиховом чишћењу. Руске снаге које су опколиле и заузеле Мариупољ сада су ослобођене па ће бити пребачене за напад на север.

5. Украјинске снаге код Миколајева покушале су да изведу низ контранапада ка Херсону. Сви су пропали.

Перспективе:

Руска команда сада је одлучила да се концентрише на опкољавање и уништавање главнине украјинских снага на доњецком фронту. Ради се о најбоље опремљеним и најискуснијим јединицама украјинске војске. Још од претходне јесени тамо је стационирано неких 60.000 војника за потребе извођења тоталног напада на Доњецк – напада који је руска операција успешно превенирала.

Вероватно ће бити потребно неколико дана да се руске јединице прегрупишу и снабдеју за следећу фазу рата. Очекујем да ће она почети крајем ове недеље.

Америчка и пољска војска помажу у кријумчарењу малокалибарског оружја преко западноукрајинске границе. Има ту противоклопних ракета, старих ПВО ракета кратког домета, као и митраљеза, минобацача и муниције. То је опрема за герилски рат против окупационих снага. Али изузев истока и можда неких делова на југу, руске снаге не планирају да окупирају било шта.

Дотични региони су степске равнице, са јако мало шума, где се долазећи непријатељ види километрима далеко. Биће јако тешко било каквој герилској формацији да опстане тамо. Вероватно је то разлог зашто руска војска чини тако мало да спречи дотур оружја у западну Украјину. Узгред, то прокријумчарено оружје ће годинама прогањати „западне“ Европљане пошто ће сигурно завршити у рукама десничарских екстремистичких група широм континента.

Кључне четири недеље

Генерални задатак читаве војне операције, онако како га је поставила руска команда, јесте демилитаризација и денацификација Украјине.

Материјална демилитаризација Украјине је скоро готова. У наредних пар недеља, руске ваздушне и далекометне артиљеријске снаге испуниће тај задатак. Украјина би морала да се комплетно поново наоружа, почињући од нуле, уколико икада буде поново хтела да поседује значајније војне могућности. Тешко је поверовати да ће икада бити у стању да финансира тако нешто.

Демилитаризација главнине снага украјинске војске догодиће се у донбаском котлу. Тамошње јединице мораће да се предају или ће бити уништене од стране материјално далеко супериорнијих руских снага.

Денацификација Украјине показала се као много тежа. Главне фашистичке јединице пука „Азов“ опкољене су у Мариупољу где је пар хиљада њих елиминисано или ће бити елиминисано. Још фашистичких јединица са доњецког фронта такође ће ускоро бити неутралисано. Али током протеклих осам година откако су САД успеле да изведу антидемократски државни удар у Кијеву, фашистичка идеологија дубоко се инфилтрирала у све структуре украјинске државе. Украјинцима ће бити тешко да је уклоне чак и онда када њени неуспеси постану очигледни.

Руским снагама ће вероватно бити потребно још четири недеље да униште украјинске снаге на доњецком фронту. Руска команда ће онда морати да одлучи које делове Украјине жели да држи под контролом. Поред Доњецка и Луганска, регион северно од Крима је највероватнији кандидат. Одеса и Дњепар би такође и даље могли да буду на менију. Ови региони могли би да буду државице под локалном контролом или федерација која би могла да се институционализује у неку нову државу.

Све даље од тога зависи од спремности америчке посредничке владе у Кијеву да прихвати руске захтеве. Русија би могла да стане на томе или да настави да коси траву док је сву не покоси.

 

Превео Владан Мирковић/Нови Стандард

 

Насловна фотографија: Satellite image ©2022 Maxar Technologies via AP

 

Извор Moon of Alabama

standard.rs