Запад признаје да се са Русијом не бори ни за Украјину ни за демократију већ за – свој опстанак

фото: fakti.rs

КО ЈЕ у данашњем свету могао оценити и упозорити да је цео украјински заплет испланиран искључиво са намером да се „оживи либерални интернационализам и удахне нови живот све дисфункционалнијем западном постхладноратовском светском поретку и са амбицијом да се истовремено застраше десетине земаља света које се грле са Русијом и Кином?

Нико из врха србије није, а ни из Софије, Атине, Букурешта или Загреба.

Владимир Путин? Није!

Си Ђинпинг? Није!

Виктор Орбан? Није!

Ово је објавио амерички часопис Foreign Affairs који се може сматрати и спољнополитичким гласилом америчке дубоке државе!

Из пера Стивена Фелдстејна из Карнеги фондације.

А ово значи да и западни идеолози почињу да поштено признају да сама Украјина нема везе са оним главним што се догађа јер је требало удахнути живот.

Што је такође важно, сам Фелдстејн пише о „целим кохортама“ колега који у последње време пишу слично „са крајњом искреношћу.

Примера ради, Роберт Каплан је за америчку агенцију Bloomberg 1. априла написао: „Добро размислите зашто је потребно организовати глобалну коалицију против Русије, па против Кине. Питање није тако једноставно као што се чини, али ствар дефинитивно није у Украјини, јер се тамо не боримо за демократију. На крају крајева, сама Украјина је годинама била и остаје слаб, корумпиран, институционално неразвијени отпад демократије“.

Бивша министарка спољних послова Аустрије

(на својој свадби плеше са В. Путином) – због претњи

смрћу морала да напусти своју земљу

Да је Западу рат у Украјини потребан да би сачувао свој систем и поредак – то сад већ и многи други говоре.

Бивша министарка иностраних послова Аустрије Карин Кнајсл, за Asia Times је рекла да ради на књизи под условним насловом „Реквијем за Европу“, уз наглашавање:

„Део света у коме сам одрасла и коме сам била посвећена – више не постоји. Европске државе постају све слабији играчи у међународној арени, уступајући место азијским земљама. Европа игра све мању улогу у свету – и демографски и политички. Европљани се све више разочаравају и падају у очај, што може изазвати нереде и антивладине протесте. Разлог свему је неефикасно унутрашње управљање“.

fakti.rs