Запад попушта: Разигравају се сценарији за крај украјинског рата – нема више вере у Зеленског

Шири се теза да се у оквиру такозваног отопљавања односа Русије и САД разигравају сценарији око завршетка украјинског рата. Односно, на који начин преговарати са Москвом због све лошијег стања војске Владимира Зеленског и у ситуацији када солидарност са Кијевом јењава, оцењује новинар Мирослав Стојановић.

Ни у животу ништа није случајно, а камоли у дипломатији. Амерички државни секретар Ентони Блинкен и шеф европске дипломатије Жозеп Борељ подигли су своје авионе из Скопља готово филмски, пре него што је слетео Сергеј Лавров, а како би избегли разговор и мало умирили савезнике који су већ доживели усијање због боравка шефа руске дипломатије на тлу те НАТО земље.

Напуштање Скопља утеха за узнемирене савезнике

Ипак, наш саговорник каже да не може да се пренебрегне чињеница да су се ствари помериле, јер без сагласности Сједињених Америчких Држава, односно Беле куће, Македонија не би била тако храбра да угости руског министра спољних послова. Отворили су, додаје он, врата Лаврову како би се први пут од почетка Специјалне војне операције нашао у држави чланици Алијансе, без обзира на сва ограничења која су заиста ригорозна и апсурдна.

„Та апсурдност се највише огледала у дозволи прелета авиона у којем се налазила портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова која је на крају у Скопље ипак, уместо преко Бугарске, стигла преко две НАТО земље – Турске и Грчке. Ипак, Блинкеново и Борељово напуштање града требало је да утеши узнемирене земље као што су Балтичке, и Пољска и Украјина и да пошаљу поруку додатне солидарности која им поприлично у последње време недостаје“, каже Стојановић.

Скопље, додаје он, треба похвалити на организацији самита ОЕБС-а поготово што су уложили доста напора и труда у успех Москве око тога ко ће бити следећи домаћин. То је, наглашава наш саговорник, требало да буде Естонија али је Москва уложила вето и као резултат смо добили да наредно заседање буде на Малти, што су многи протумачили као још једну победу Русије.

„Да на овом самиту није било представника Русије то би било протумачено као почетак краја те организације, која без обзира што нема превелике моћи, има историјску улогу “моста” још из времена Хладног рата“, рекао је Стојановић.

Запад присиљен да попусти

И поред наизглед челичног става западних лидера, у јавности је све више теза да се у оквиру такозваног отопљавања односа Русије и САД разигравају сценарији око завршетка украјинског рата. Стојановић каже да се разматра питање на који начин ипак преговарати са Русијом у ситуацији када солидарност са Кијевом јењава, а украјинска војска свакодневно трпи велике губитке.

Улази се, додаје он, у доста драматичан период у којем се земље које су највише финансијски и војно учествовале у помоћи Украјини, од САД до Немачке, налазе у посебно деликатној ситуацији. Американци због тога што се захуктава изборна кампања – под притиском су да Доналд Трамп може да победи, а ни демократама руке нису више потпуно отворене, већ су помало везане.

„Што се Немаца тиче, пресуда Уставног суда направила је буџетску драму која се сада као омча стеже око врата канцелара Олафа Шолца и његове трочлане владајуће коалиције. Заустављање буџета паралише све издатке у којима је и преко неопходних осам милијарди. Цела атмосфера која се прави око сукоба у Украјини иде за варијантом да се разигравају сценарији како га завршити што пре“.

Британија има прсте у свему, Американци ипак главни

А прича о примирју потекла је због оцене западних војних стручњака који тврде да је моћ Украјине да било шта врати веома слаба и да су изгледи за то готово никакви. САД су, каже наш саговорник, успеле челично да дисциплинују Европу око солидарности са Украјином и то у часу када је Европа покушавала да створи неку врсту критичке дистанце према Вашингтону. Међутим, сада се већ осећају пукотине које највише брину управо украјинског председника Владимира Зеленског, јер и у самој његовој околини има људи који су учествовали у мировним преговорима.

„На почетку специјалне војне операције постојала је идеја коју је сам Зеленски бојажљиво лансирао – да ће он понудити неутралност којом би се све зауставило. Међутим, њему је рука брзо повучена и од тога није било ништа. Недавно је један од његових преговарача Давид Арахми то и потврдио. Иако сви наводе да је један од криваца за пропаст преговора био британски премијер Борис Џонсон, тврдо верујем да је амерички утицај ту био јачи и то без обзира што Британци имају прсте у свему”, рекао је Стојановић.

Без обзира на империјалне претензије Велике Британије, додаје наш саговорник, која се изласком из ЕУ осећа ослобођеном да не мора да усаглашава своју политику са осталих 27 земаља, сада наступа са амбицијом да је самостална али никад без дослуха са Вашингтоном.