ЗАБАЈКАЛСКИ КРАЈ: Русија и Кина заједнички копају сибирско злато

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик

Руска влада одобрила је споразум о сарадњи са Кином који се тиче производње злата у Кључевском налазишту, у руском Забајкалском крају. Предвиђа се да ће у том руднику бити експлоатисано 12 милиона тона руде годишње, од чега ће се добити шест тона злата.

Кључевски рудник злата налази се у Могочинском рејону Забајкалског краја, на граници са Кином.

У овај пројекат биће укључена и Индија. Производњу ће водити ћерка-фирма индијске компаније „Сaн голд“ — „Западни — Кључи“, а кинеска државна компанија „Чајна нешенел голд“ планира да инвестира у пројекат.

План развоја подразумева привлачење директних инвестиција из Кине у износу од 500 милиона долара, повећање производње злата у Забајкалском крају за 40 одсто, стварање више од 700 радних места у рударској производњи и још око 1.500 места у сличним производњама. Пројект је планиран на период од две године, а предвиђа примену савремених, високоефикасних технологија.

Губернаторка Забајкалског краја Наталија Жданова, која је почетком месеца водила преговоре са те две компаније, изјавила је да је реч о озбиљном пројекту, у коме учествују три државе — Русија, Кина и Индија.

Она је нагласила да је тај пројекат веома важан за регион. Како је истакла, привлачење инвеститора је један од кључних праваца рада владе Забајкалског краја. Према њеним речима, у том региону се већ реализује 28 пројеката у којима учествују страни инвеститори.

Жданова је рекла да је ово само „наставак развоја рударске индустрије у региону“, где се већ увелико ради у неколико рудника злата и бакра.

„Свака сарадња је добродошла и може се само поздравити, али овде је веома важно како ће се делити профит. Ради се о томе да је злата на земљи све мање, а оно се користи за производњу суперкомпјутера и у космичкој индустрији. Кина жели да заузме лидерску позицију у тим областима и због тога је њено интересовање за злато разумљиво“, каже за Спутњик независни економиста Антон Шабанов.

Експерт оцењује да су наведене цифре о годишњој производњи „прилично задовољавајуће“, а такође истиче и да ће сарадња Русије и Кине на овом пројекту бити корисна за обе земље.

„Сарадња Русије и Кине у тој сфери је веома важна и зато што Русија нема увек све потребне технологије, а поред тога важан је и кинески капитал. Све приче о томе како ’Русија даје Кини свој Далеки исток‘ нису ништа друго него теорија политичке завере, а ја сам економиста и тврдим да ће то злато увек наћи купца, да су Русија и Кина постигли договор на нормалним условима заједничке производње, тако да је то добар бизнис-пројекат“, оцењује Шабанов.

Према његовим речима, није изненађујуће ни што је Индија показала интересовање за руско злато.

„У наредних 10-20 година та земља планира да уђе у топ-5 економија света, тако да је интересовање за ово тржиште разумљиво“, додао је он.

Тренутно Русија заузима треће место у свету по производњи злата. Више производе само Аустралија и Кина. Експерти предвиђају да би та ситуација могла да се промени. Захваљујућу новим налазиштима до 2025. године производња злата у Русији могла би да порасте за више од 1,5 пут, а да до 2030. могла би да се скоро удвостручи. То би омогућило Русији да избије на друго место у свету и да потисне Кину, где се бележи пад производње злата.

Према „Металс фокусу“, прошле године је у Русији произведено 8,8 милиона унци злата или 8,3 одсто светске производње.

rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.