Војне фабрике у Европи на мети „орешника“

© Sputnik / Vitaliy Timkiv /

Државе које војно помажу Украјину могу бити сматране директним учесницима у сукобу и тиме постати потенцијалне мете за руску војску, каже главни уредник руске агенције „АННА њуз“, пуковник Анатолиј Матвијучук поводом објављивања адреса европских фабрика које производе дронове за Украјину од стране руског Министарства одбране.

Производња беспилотних летелица за Кијев увлачи Европу у рат са Русијом и води ка ескалацији, упозорио је Матвијучук, док је Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије , такође поручио да саопштење руског Министарства одбране треба схватити „буквално“ и да би објекти у Европи који производе дронове и војну опрему за ударе на Русију могли постати легитимне мете .

На питање да ли објаву руског војног ресора треба схватити као претњу или упозорење Матвијучук каже:

„Oво треба посматрати као упозорење. Чињеница је да су ово отворени подаци које је Москва одлучила да објави. Она поручује: ‘Ми знамо где сте, знамо шта радите и знамо какву претњу представљате за Руску Федерацију. Ако не обуставите своју производњу или не промените свој однос према Руској Федерацији, можете постати потенцијални циљеви’“.

Матвијчук се истовремено позива и на међународно ратно право у контексту третмана држава које омогућавају војну подршку зараћеној страни.

„Ствар је у томе што према међународном праву и правилима ратовања свака држава на свету има право на билатералне односе, укључујући и војне. То подразумева испоруке оружја и његово премештање. Али у случају постојања борбених дејстава, територија државе која се ставља на располагање зараћеној страни, од супротне стране ће бити сматрана државом-агресором, са свим последицама које из тога произилазе. Дмитриј Медведев је недвосмислено дао до знања руководиоцима тих држава — балтичких земаља, Италије, Немачке, Шпаније, Холандије — да могу постати потенцијалне мете за ударе наших стратешких снага “, нагласио је пуковник.

Фабрике дронова за Украјину налазе се на територији неколико европских земаља. То произилази из података које је објавило Министарство одбране Русије . Предузећа се налазе у Великој Британији, Немачкој, Данској, Летонији, Литванији, Холандији, Пољској и Чешкој. Истовремено, у Немачкој, Шпанији, Италији, Чешкој, Израелу и Турској производе се компоненте за дронове.

Од упозорења до акције — линија је танка

Матвијчук такође не искључује могућност да је објављени списак непотпун и да би ускоро могао бити проширен и на друге земље, укључујући и западноевропске.

„Мислим да није потпун. Направљен је и по географији и по степену утицаја на Специјалну војну операцију и, вероватно, ту игра улогу и појам такозване ‘непријатељске земље’ … Ово упозорење је градацијско и мислим да свака земља треба да схвати степен ризика за своју државу“, сматра Матвијчук.

Руски експерти сматрају да списак који је објавио Министарство одбране Русије треба посматрати у ширем политичко-безбедносном контексту и да их треба сагледати у оквиру недавних изјава руског министра спољних послова Сергеја Лаврова , који је указао на постојање претњи по Русију и на покушаје Запада да формира нови војни блок усмерен против Москве.

На питање на који начин би Русија могла да одговори на те претње, саговорник истиче да нуклеарно оружје аутоматски искључује као опцију, јер је оно „средство крајње мере“.

„Имамо сасвим довољно других средстава — од крстарећих ракета ‘калибар’ до фантастичних система који су показали своју ефикасност, попут ‘орешника’. Поред тога, имамо стратешку бомбардерску авијацију која је способна да, не улазећи у зону противваздухопловне одбране, прецизним ракетама Х-101 наноси ударе по било којим објектима. Такође имамо специјализована средства за радиоелектронско ратовање која нам омогућавају да онеспособимо енергетске објекте и тиме успоримо производњу, или разрушимо инфраструктуру која је основа производње те муниције“, наводи Матвијчук.

Руски експерти истичу да се све европске земље које је навело руско Министарство одбране налазе у домету руских ракета .

Матвијчук прецизира да постоје три начина супротстављања овој, како је рекао, агресији.

„Први је уништавање оружја и технике на територији Украјине — чим стигну, уништавамо их. Други начин је уништавање током транспорта. Ми знамо како се транспортују и куда пролазе. Знате, постоје коридори из Европе, а ако их ми затворимо ни Урсула фон дер Лајен више неће моћи да дође у Украјину, а камоли ракете. И треће — можемо уништавати центре производње, ако проценимо да та производња није само производња муниције већ и место лансирања те муниције“, истакао је Матвијчук.

Руски експерти оцењују да оваква упозорења добијају посебну тежину када долазе из руског Министарства одбране, јер се тумаче као сигнал да иза изјава стоји и спремност на конкретно деловање. Другим речима, ако Европа не устукне, Русија би могла да пређе са вербалних упозорења на конкретне војне акције .

Подсетимо, руско министарство је указало на то да је руководство низа европских држава, због раста губитака и све већег дефицита људства у Оружаним снагама Украјине, донело одлуку о повећању производње и испорука беспилотних летелица за ударе по територији Русије.

У саопштењу се наводи да се значајно повећање производње беспилотних летелица за потребе Кијева планира кроз проширење финансирања украјинских и заједничких предузећа у Европи која производе ударне дронове и њихове компоненте . Такав потез се оцењује као намерни корак који води ка даљој ескалацији војно-политичке ситуације у Европи и постепеном претварању тих земаља у стратешку позадину Украјине.

Спровођење сценарија које најављују представници кијевског режима, а који подразумевају терористичке нападе на Русију уз употребу наводно „украјинских“ беспилотних летелица произведених у Европи, може довести до непредвидивих последица, упозорава руски војни ресор.

Уместо јачања безбедности европских држава, поступци европских власти све брже увлаче те земље у рат са Русијом, упозорава руско Министарство одбране, које је објавило тачне називе и адресе европских фабрика које производе беспилотне летелице за нападе на руску територију.