Владимир Путин: Ера руских победа

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Спутњик

Пре тачно две деценије, у новогодишњој ноћи, започела је Путинова ера. Тадашњи председник Борис Јељцин је у директном телевизијском обраћању народу, поднео оставку и предао Русију у руке готово непознатом Владимиру Путину, који је тек отпочео премијерски мандат.

Нови председник добио је земљу која је била на ивици распада — беснео је рат у Чеченији, вехабије су се бориле за отцепљење Дагестана, Кавказ је био у потпуном хаосу…

Путинова ера — тријумф Русије

Трагедија на подморници Курск била је прво велико искушење за новог председника. У августу 2000. године две експлозије су атомску подморницу послале на дно Баренцовог мора, а свих 118 чланова посаде у смрт.

Убрзо, 2002. долази до терористичког напада на школу у Беслану, у коме је погинуло више од 300 људи, укључујући и 186 деце. Исте године терористи заузимају московско позориште Норд ост, почиње талачка криза. У спасилачкој операцији гине 130 људи.

На недавној прес-конференцији, Путин је рекао да му никад није било теже него у време напада на Беслан и Норд ост.

Паралелно с тим, Путин води политичке борбе унутар земље. Јељцин му је оставио у наследство сиромаштво, криминал, пљачкашку приватизацију и олигархе који су опустошили природне ресурсе земље.

Прво што је нови председник урадио, било је да затражи од олигарха да престану да се мешају у политику, и да део свог богатства усмере на добробит земље. Неки су, као Абрамович, пристали, неки побегли из земље, а најбогатији међу њима — Михаил Ходорковски — морао је у затвор. Тако је окончана ера олигархије у Русији.

Земља стаје на ноге и средина двехиљадитих позната је као ера стабилног економског раста. Русија живи и пуни свој буџет претежно извозом нафте. Диверсификација економије у том тренутку највећи је проблем власти. Плате и пензије не само да не касне, него стално расту, просечна руска породица више не мора да размишља о томе шта ће јести, већ на којој светској дестинацији ће провести годишњи одмор. Млади људи живе као и њихови вршњаци у свету, враћа им се вера у будућност и поново се поносе својом домовином.

Први одлазак

После два председничка мандата, 2008. Путин напушта место председника и постаје премијер.

Када Русија у августу 2008. стаје у заштиту Јужне Осетије. коју је напала Грузија, почиње и прва криза са западним партнерима. Овај петодневни оружани конфликт изазива праву хистерију у западним медијима.

Ипак, положај земље на светској политичкој сцени није уздрман, свима постаје јасно — Русија је светска сила.

За време мандата Медведева, буди се грађанско друштво. У децембру 2011, после избора за Државну думу, почињу први масовни протести у земљи који трају неколико месеци. У земљи од 147 милиона становника, најбројнији окупља око 100.000 грађана.

Светска економска криза почиње у Русији касније и слабије се осећа, али земља ипак трпи економске последице услед пада цене нафте.

Рејтинг Путина, који се 2012. враћа на чело државе, не опада, већ расте. Ређају се успеси на међународном плану.

Први пут после 34 године Русија је домаћин Олимпијских игара (Сочи 2014), а у лето 2018. организује и Светско првенство у фудбалу, што ће јој донети и званично признање за најбољу организацију у историји овог такмичења.

На међународној сцени ситуација је крајње нестабилна, арапске земље једна за другом, смењују своје лидере, разбуктава се рат у Сирији, у Украјини се буди револуција, а Руси поздрављају дуго очекивани повратак Крима у границе своје земље. У том тренутку, популарност председника налази се на врхунцу.

Време санкција

Међународна заједница не одобрава припајање Крима и за Русију почиње нова ера односа са западним партнерима. Америка и Европа уводе трговинске санкције највећој земљи на свету — ударац на који Русија одговара истом мером.

Вредност рубље пада, земља на годишњем нивоу губи стотине милиона евра, међутим Европа губи и више, а Русија опет стаје на ноге. Земља која је дотле у потпуности зависила од нафте, почиње да развија своју производњу као никада раније. Смањује се економска зависност од сировина, пољопривреда расте толико да земља коначно успева саму себе да храни.

Победа Путина на последњим изборима (2018) не само да не изненађује, већ доноси Путину највиши резултат од почетка председничке каријере.

У Путиновој ери Русија је поново постала политичка, економска и војна сила. Владавина Америке, као јединог светског газде, завршена је. Ниједан међународни конфликт не може се решити без Русије.

Да ли сте бар сада свесни шта сте учинили

У септембру 2015. Путин одговара на позив сиријског председника Асада, и руске оружане снаге почињу борбу против Ал Каиде, ДАЕШ-а и Нусра фронта. Тријумф у Сирији биће прва велика војна победа постсовјетске Русије у свету, а спречавање пуча у Венецуели и велика политичка победа на међународном плану. Многи светски лидери и медији признају — Русија је велесила!

И зато је чекају нове оптужбе и санкције.

Западни медији брује: током последњих пет година управо Русија бира Трампа за председника Америке, изгласава „брегзит“, предводи каталонске сепаратисте. Руски хакери, шпијуни и допинг мајстори харају светом…

Русија је за све крива!

И док се Русија провлачи по светским медијима као дежурни кривац, Путин гледа своје колеге у очи и усред Уједињених нација каже:

„Покушаји да подстакнете промене у одређеном реду земаља, ослањајући се на своје идеолошке принципе често су доводили до трагичних последица… извоз револуција, које сад називају демократским, се наставља. уместо демократије и напретка, победили су насиље, сиромаштво, друштвене катастрофе. А људска права, укључујући право на живот, изгубила су вредност“.

И поставља кључно питање:

„Да ли сте бар сада свесни шта сте учинили?“

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.