ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ У ИЗРАЕЛУ: Пронађен библијски град у ком су се догодила најпознатија Исусова чуда

ИСКРА на Фејсбуку

Рушевине Витсаиде у Израелу (Фото: Sputnik/ CC BY 3.0 / Chmee2)

Израелски археолози саопштили су да су пронашли чувени библијски град Витсаида Галилејска. Према Јеванђељу, Исус Христ је тамо позвао апостоле и у њему се догодило чудо.

Град чудеса

„И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове. А пред вече приступише му ученици његови говорећи: Овдје је пусто мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране. А Исус им рече: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу“, приповеда Матеј у Јеванђељу. Ученици су одговорили Христу: „А они му рекоше: Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе“. Благословивши храну, Христ ју је поделио на неколико делова и дао је апостолима.

„И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних. А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце“, тако описује чудо Матеј.

То је једна од најпознатијих сцена Новог Завета. О другом необичном случају се говори у Јеванђељу по Марку. Исусу доводе двојицу слепих људи, који моле за исцељење. Спаситељ иде са њима на место на коме нема много људи.

Постоји много чудеса, које је Христос направио и сва су се догодила у Витсаиди Галилејској. Парадокс је да ништа није остало од градова у којима је народ слушао проповедања Христа. Капернаума, Магдала и друга места на обалама језера Кинерет су сада рушевине. Док су Назарет или Јерусалим, чији су становници тражили Христово распеће, процветали.

Два насеља

Ова чињеница инспирисала је истраживаче да у другој половини 20. века почну потрагу за првим хришћанским градовима у Галилеји, како би сазнали зашто је баш у њима Христ проповедао. Витсаиду су тражили 32 године, а кренули су од града Капернаума. Тамо су 1968. године пронашли остатке византијског храма из V века, на чијем поду су биле две рибе направљене од мозаика. Испод храма су пронашли темеље објекта из Христовог времена. Испоставило се да је кућа припадала апостолу Петру.

Капернаум се налази на северозападу Галилеје, у реону Голанске висоравни. Ова територија је већ деценијама предмет спора Израела и Сирије. Зато научници нису дуго могли да приступе овој територији. Средином 70-их година 20. века су успели и дошли су до сензационалног открића да су постојале две Витсаиде. Питање је у којој од њих је Исус Христос чинио чуда.

Христ за невернике

„Поред Јеванђеља, Витсаида је позната и из античких дела, пре свега из дела римског историчара јеврејског порекла Јосифа Флавије, који је живео у првом веку. Он је писао да се недалеко од ушћа реке Јордан налази тај град“, рекао је новинарима израелски археолог Мордехај Авиам. У Витсаиди су пронађени остаци античког купатила и два новчића са ликом императора Нерона.

„То нам говори да је овде била развијена градска култура. Флавије је споменуо да је Витсаида у првом веку имала статус града“, каже Авиам.

Научници су закључили да Исус Христ није држао проповеди само рибарима, да је био образован и да је одлично знао грчко-римску културу, када је чинио толика чуда у античком граду. Према научницима, једино се тако може објаснити чињеница да су у ранохришћанској заједници дозволили да проповедају и незнабошцима. Познато је да су око 50. године наше ере апостоли расправљали о томе да ли је потребно поштовати јеврејске законе и у нову религију преводити људе који нису Јевреји.

Христ за Јевреје

„У Јеванђељу Христос говори: ‘Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева’ (По Матеју 15:24). Односно, он је дошао пре свега код Јевреја. Из Светог писма је познато да, када се Христу обратила сирофеничанска жена да моли за излечење своје ћерке, Христ је рекао: ‘Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима’ (По Матеју 15:26). Ово не омаловажава незнабошце – Он је искушавао женину веру.

Нигде не можемо да приметимо да је Исус говорио на грчком, али то не умањује чињеницу да је Христ дошао да спаси све: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа“, заповеда Христ ученицима (По Матеју 28:19)“, наводи професор Московске богословске академије, Михаил Скобељев.

Ову верзију је потврдила и група научника са Универзитета у Небраски, која је пронашла рушевине насеља недалеко од израелског села Ет-Тел. Село је било велико и имало је неколико синагога. Научници су убеђени да је то Витсаида, јер су становници били Јевреји који су се бавили рибарством.

Али рибарско насеље пронађено је на чак два километра од обале језера Кинерет (његови други називи су Тиберијадско језеро и Галилејско језеро). Професор Авиам то објашњава чињеницом да је Галилеја сеизмички активна област. Током два миленијума обала језера се неколико пута мењала. Исто се, иначе, догодило са коритом Јордана.

Велика загонетка

Археолози су само започели истраживање града. Надају се да ће сазнати детаље о његовом животу и пронаћи одговор на питање које многе мучи: Зашто се Витсаида тако често спомиње у Светом писму у односу на друге градове у којима је Христ проповедао?

Према речима Скобељева, у Јеванђељу чак има и објашњење: Господ је учинио многа чуда „ни у сами свет не би могле стати написане књиге“ (По Јовану 21:25). Могуће је да ће проналажењем Витсаиде почети потрага и за мање познатим насељима из Библије. У сваком случају, научници су сигурни, да је Исус Христ управо овде почео своје проповедање.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.