Велики повратак Доналда Трампа: Пут за преокрет иде кроз Пенсилванију

ИСКРА на Фејсбуку

фото: AP Photo / Evan Vucci

Џоа Бајдена су мејнстрим медији и инострани државници, својим честиткама, прогласили за победника председничких избора у Америци. Доналд Трамп је прогласио да Бајден није победио, и да је извршена изборна крађа масовних размера. На један или на други начин, судови ће одлучивати ко ће бити следећи амерички председник.

Учиниће то тако што ће једноставно одбацити тужбе које у кључним државама подноси Трампов адвокатски тим. Или тако што ће истражити његове оптужбе о изборној крађи. Што је тежи, али и једини могући начин да се утврди за кога су заиста Американци гласали да им буде председник.

Основана сумња

У сваком случају, тешко је отети се утиску да има све више основа за сумњу у резултат који су прогласили мејнстрим медији. Почев од невероватног, али ипак истинитог податка да на низу бирачких места у Пенсилванији, Мичигену и другим државама у којима се преламао исход избора, демократе нису дозволиле републиканцима да учествују у пребројавању гласова. А управо са тих места стигле су десетине и стотине хиљада гласова које су резултат преокренуле у Бајденову корист. Само у Пенсилванији, у којој званична разлика између двојице кандидата износи свега 50 хиљада гласова, откривено је између 650 и чак 900 хиљада спорних гласова, тврди Трампов адвокат Руди Ђулијани, ишчекујући судски поступак током кога би ову тврдњу требало и да докаже.

Спорно је и питање несређених бирачких спискова и њихове злоупотребе; у 353 округа широм Сједињених Држава откривено је да има више регистрованих бирача него становника с правом гласа, укупно 1,8 милиона људи. Те можда не чуди и што се открива све више мртвих који су гласали на овим изборима, углавном путем поште…

Компјутерске грешке

На ове сумње сад се надовезује и сумња да су гласачке машине – компјутери за гласање и пребројавање гласова – мењали резултат избора у Бајденову корист. Непобитно је утврђено да је у округу Антрим у Мичигену нешто више од три хиљаде Трампових гласова „компјутерска грешка“ приписала Бајдену, креиравши тако разлику од преко 6 хиљада гласова. A истраживање засад анонимног аутора, на које је Трамп указао једним својим твитом, користећи методе потврђене у том округу у држави Мичиген, открило је и да су овакве „компјутерске грешке“ на истоветан начин пребациле укупно 512.095 Трампових гласова Бајдену, уз преко 2,8 милиона гласова који су једноставно избрисани.

При чему се мора имати у виду и да сумње у гласачке машине, и компанију „Доминион“ која их производи, нису нове. Агенција „Асошијетед прес“ је пре две године извештавала о безбедносним проблемима везаним за ове машине, „Њујорк тајмс“ је тада објавио текст о манипулисању тим компјутерима за гласање под насловом „Хаковао сам изборе. То могу да учине и Руси“, а у јуну ове године је исти лист извештавао и о проблемима на прелиминарним изборима у Џорџији, изазваним како софтверским тако и људским грешкама приликом употребе тог софтвера.

Да иронија буде већа, 6. децембра прошле године троје сенатора из Демократске партије, међу њима и несуђени председнички кандидат ове партије Елизабет Ворен, изнели су формалне замерке на рачун „Доминиона“, поред осталог, управо због замене резултата.

А можда није згорег указати и на сарадњу ове компаније са „Фондацијом Клинтон“ на једном пројекту 2014. године.

Сада, међутим, „Њујорк тајмс“ тврди: „Нема доказа изборне преваре.“ Додуше, ово тврде зато што су им тако рекли званичници, и то баш они које Трамп оптужује да су га покрали…

Теорија и завера

Да ли ће, и како ће, бити отклоњена сенка сумње с америчких председничких избора? Може ли Трамп да преокрене резултат у своју корист? И када ћемо сазнати име будућег председника Америке?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић и новинар Синиша Љепојевић.

„Забележена је серија неправилности у различитим државама. Да су то насумичне неправилности, онда би, по закону вероватноће, једне ишле у корист Трампа, а друге у корист Бајдена. А овде све иду у корист Бајдена. И то је чињеница која даје основе за сумњу и за истраживање завере која је спроведена,“ одговара Бранко Павловић на основно питање – да ли је било изборне крађе или је реч о пукој теорији завере, као што с презиром констатују медији главног тока.

„Сам појам ‘теорија завере‘ је конструкција која се користи како би се одбацила непријатна истина“, коментарише Синиша Љепојевић. „Нема сумње да је реч о завери која је припремана четири године, а Трамп и његови сарадници испали су наивни јер су дозволили да им се догоди оволика пљачка. И питање је да ли ће сад успети да то и докажу, јер, супарничка страна припремила се и за то, постављајући своје људе у судове који ће одлучивати о приговорима… Трамп је суочен са огромном и брижљиво припремљеном завером, и не верујем да из сукоба с њом он може да изађе као победник.“

Поновно пребројавање гласова

Трампова нада у преокрет лежи пак у Врховном суду САД до кога ће покушати да доведе поступак, јер, 6 од 9 његових судија поставили су републикански председници, од чега троје сам Трамп.

„Од кључног значаја за Трампово настојање да оспори изборни резултат биће Пенсилванија, која се заправо већ налази пред Врховним судом САД и сад треба да буде активирана –потребно му је да докаже да је спорно 12-13 хиљада гласова, јер ће се тиме разлика између њега и Бајдена спустити на мање од 0,5 одсто гласова. А онда ће, сходно закону, морати да се иде на поновно пребројавање свих гласова, као што се то сад чини у случају Џорџије. У том случају, Бајден пада испод 270 електорских гласова, и његово проглашавање за победника испоставља се као неосновано. Баш као што Трамп и тврди све време,“ објашњава Бранко Павловић где лежи једина преостала Трампова нада да преокрене резултат, и упозорава да „улазимо у ситуацију без преседана, у којој је чак могућ и сценарио да избори у неким државама буду поништени, и да електори – који заправо бирају председника САД – буду именовани од стране републиканаца. Трамп се можда плаши државног удара који би у том случају могао да уследи, па отуда и изненадне смене досадашњег министра одбране Марка Еспера и његових блиских сарадника у Пентагону, као и најава смене директорке ЦИА-е Ђине Хаспел усред ових постизборних окршаја.“

rs.sputniknews.com, Никола Врзић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.