Велике нафтне компаније зарадиле 93 милијарде долара усред рата и климатске кризе

Getty © Byron Smith / Stringer

Осам највећих нафтних компанија остварило је профит од преко 90 милијарди долара за само три месеца, док је сукоб у Ирану довео до скока цена енергената, а климатска криза изазвана емисијама изазвала смртоносне топлотне таласе.

Неочекивани ратни профити поново су покренули позиве нафтним и гасним супергигантима попут „Сауди Арамка“ и БП да плате штету по животну средину изазвану „профитом од људске патње“ и финансирају брз прелазак на обновљиву енергију.

Анализа „Гардијана“ је показала да је осам произвођача нафте зарадило скоро 93 милијарде долара у три месеца до краја јуна, након што је америчко-израелски рат против Ирана изазвао нагли раст глобалних цена нафте на максимуме изнад 126 долара по барелу.

Компаније су искористиле највећи поремећај у снабдевању фосилним горивима у историји тржишта да скоро удвоструче свој комбиновани профит са нешто мање од 50 милијарди долара у истом периоду прошле године, а активисти упозоравају да милиони домаћинстава плаћају цену вишим рачунима и климатским хаосом.

Подаци указују да је осам нафтних компанија – „Арамко“, БП, „Шел“, „Еквинор“, „Тотал Енерџис“, „Ени“, „Шеврон“ и „Ексон Мобил“ – остваривало више од 700.000 долара профита сваког минута током пролећног квартала.

Док су њихове тржишне вредности расле за око 600 милијарди долара на преко 3 билиона долара, температуре су се кретале ка низу смртоносних топлотних таласа широм планете, а све је постало озбиљније сагоревањем фосилних горива.

Емисије угљеника из највећих светских компанија за фосилна горива су први пут директно повезане са фаталним врућим временом, према научној анализи објављеној прошлог септембра. Утврђено је да су емисије из било које од 14 највећих компанија биле довољне да изазову више од 50 топлотних таласа који би иначе били практично немогући.

Највећи профит од нафте у пролећном кварталу остварила је саудијска државна нафтна компанија „Арамко“, која је пријавила повећање кварталног нето прихода од 34 посто на више од 33 милијарде долара, чак и док је њена инфраструктура оштећена нападима дроновима и ракетама иранских и хутских снага.

Производња фосилних горива компаније „Сауди Арамко“ учинила је ову компанију одговорном за више емисија угљеника него било која компанија у историји, према бази података „Карбон мејџорс“. Следе „Шеврон“ и „Ексон“ док су „Шел“ и БП међу првих 10. Саудијска Арабија је деценијама предводила успешне напоре да блокира и одложи међународне акције у вези са климатским променама.

У САД, профит који су пријавили „Шеврон“ и „Ексон Мобил“ изазвао је критике Доналда Трампа. Амерички председник, суочен са предстојећим изворима и падом рејтинга, их је оптужио да „зарађују превише новца“ од рата у Ирану и упозорио да врате профит јавности.

Последице производње фосилних горива овог лета су довели до најгорег топлотног таласа забележеног у Европи за који научници тврде да је „немогућ“ без глобалног загревања изазваног људским деловањем. Процењује се да је око 20.000 људи умрло због екстремних температура, укључујући близу 3.000 у Великој Британији само у мају и јуну.

Низ топлотних таласа у Европи довео је и до екстремне суше, оштећујући залихе хране. Очекује се да ће бити изгубљено најмање 9 милиона тона житарица.

Сушни услови су такође омогућили огромне шумске пожаре у Француској, Шпанији, Португалу и Грчкој, узрокујући штету од милијарде евра. Пожари повећавају токсично загађење ваздуха, а у САД и Канади процењује се да су пожари од 15. до 23. јула изазвали око 4.000 смртних случајева у року од недељу дана излагања.

У јужној Азији, климатска криза погоршава екстремне падавине – ваздух који је топлији за 1 степен Целзијуса садржи 7 посто више воде. На пример, почетком јула у Чатограму у Бангладешу пало је више од 40 цм кише за 24 сата, што је довело до бујичних поплава.

Поплаве и клизишта однели су животе и средства за живот у Пакистану и Индији. Такође је било десетина смртних случајева на северозападу Кине, где је више хиљада људи евакуисано због јаких олуја.

Нафтни гиганти, очекивано, нису били доступни за коментар.