ВАШИНГТОН ЋЕ ТЕК НЕГОДОВАТИ: Хоће ли Русија прихватити амбициозни план Турске да са С-500 постане „супердржава“

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik / Виталий Тимкив

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да је Турска заинтересована да након испоруке руских противваздушних система С-400 „Тријумф“ започне и заједнички рад са Русијом на производњи система С-500 „Посејдон“.

Таква идеја се у последњих двадесетак дана двапут чула. Према писањима турске агенције „Анадолу“, још почетком месеца је шеф руске корпорације „Ростех“ Сергеј Чемезов изјавио да ће Русија поздравити жељу Турске да се прикључи пројекту развоја руског система С-500 и да је Москва такође спремна да подржи тежњу Турске ка развоју сопствене одбрамбене индустрије.

Део руских експерата сматра да је теоретски заједничка производња система С-500 са Турском могућа и да је за то потребно договорити јединствени систем техничких стандарда између двеју земаља, те да би турски инжењери морали у Русији да прођу обуку и стекну практично искуство. Други део, пак, сматра да је заједничка производња С-500 за сада немогућа, јер како објашњавају, постоје одређени регулаторни акти, наредбе председника земље, владине уредбе и укази Министарства одбране да се не може се говорити о извозним испорукама, а још мање о заједничкој производњи, све док тај најсавременији систем не добије извозни пасош. Осим тога, ПВО систем С-500 још увек је у фази државних тестирања и још није усвојен од стране војске Руске Федерације, а прављење извозног пасоша и његово добијање је веома далека перспектива.

Због тога у Москви Ердоганову изјаву многи експерти схватају као „амбициозну“, нарочито ако се томе дода чињеница да је Турска један од учесника најскупљег војног пројекта у историји САД — програма за стварање ловаца Ф-35.

„То је веома амбициозна изјава. Наиме, Ердоган каже да ће његова земља вероватно постати супердржава, која је у стању да произведе борбене авионе пете генерације Сједињених Америчких Држава и С-500 система пете генерације Руске Федерације. То јест, то је земља која интегрише највеће технологије у себе. Мислим да је у овој геополитичкој ситуацији, када су односи САД и Русије веома напети, то веома амбициозна изјава. Али с друге стране, оптимизам са којим Ердоган гледа на могућу блиску сарадњу са Русијом, укључујући и техничку, никако се не допада САД“, каже за Спутњик руски војни експерт Андреј Кошкин.

Турска је 2011. године интензивирала јачање ваздушних капацитета због сигурносних претњи у региону.

Након пропалих преговора о куповини америчког ПВО система „Патриот“, Турска је одлучила да од Русије купи ПВО систем С-400, што је изазвало негодовање Вашингтона и претње да би због тога Турска могла да буде искључена из НАТО-а, да би се могла наћи на удару америчких санкција и да ће бити стопирана испорука америчких борбених авиона Ф-35 пете генерације.

Међутим, Ердоган је потврдио да је уговор за С-400 завршена ствар и да би испоруке требало да почну у јулу, а можда и раније. Он је рекао да предстоје разговори са Русијом о С-500, укључујући и заједничку производњу, а такође је и уверен да ће Вашингтон испунити све своје обавезе према Турској у оквиру програма Ф-35.

Под претпоставком да Ердоган зна о чему говори када је реч о заједничкој производњи С-500, намеће се питање да ли је то Русији потребно?

„С-500 је веома сложен, разноврстан и перспективни пројекат који привлачи пажњу целог света. Могуће да Ердоган тако смирено формулише своје перспективне односе са Руском Федерацијом, тј. показује колико блиско сарађујемо. Ипак, чини ми се да је још рано говорити о некој практичној страни овог посла, иако су убрзали испоруку С-400, а штавише, постоје и одређени планови да се реше проблеми са Ф-35, односно САД. Дакле, тек је потребно решити многе тактичке задатке како би се прешло на озбиљне разговоре о таквом стратешком, амбициозном задатку заједничке производње С-500“, сматра Кошкин.

Експерт истиче да се пројекат С-500 и даље држи у најстрожој тајности и да је тај систем јединствен у свету.

„Колико ми је познато, новинари и експерти чак немају ни фотографије тог система, па самим тим постоје мале шансе да Турска директно буде укључена у развој тог система. Што се тиче Русије, ми смо отворена земља, спремни смо да разговарамо о свим, чак и, како кажу, сулудим пројектима, спремни смо да проналазимо заједничке тачке, укључујући и са Турском, са којом имамо много енергетских пројеката. Дакле, отворени смо за било који облик сарадње са сваком земљом, па чак и за сарадњу са САД у војно-техничкој области“, закључио је Кошкин.

Западни медији наводе да је нови систем противваздушне одбране руског председника Владимира Путина најбољи на свету и да му оружје САД не може апсолутно ништа. Он дејствује на већој удаљености него било који други ракетни систем на свету и може да руши стелт и обичне летелице, балистичке ракете, дронове, чак и хиперсоничне пројектиле, као и „невидљиве“ ловце пете генерације, који су понос америчког ратног ваздухопловства. Тај систем може да обори више мета истовремено, а међу њима су и ловци Ф-22 и Ф-35.

Очекује се да ће испорука система С-500 руској војсци почети 2020. године.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.