Украјина увлачи Пољску у рат са Русијом, а Пољска – Америку

© Sputnik / Стрингер

Ако би НАТО пристао да обезбеђује бродове који превозе жито из украјинских лука то би повећало ризик од директног војног сукоба између Русије и алијансе, упозоравају руски експерти, коментаришући предлоге да би амерички ратни бродови требало да буду распоређени у Црном мору.
Руски војни експерт Владимир Јераносјан сумња да ће НАТО пристати на ту авантуру, с обзиром да је Москва подручја у северозападним и југоисточним деловима међународних вода Црног мора прогласила привремено опасним за пловидбу и упозорила да ће бродове страних земаља који буду пловили ка украјинским лукама сматрати потенцијалним превозницима оружја и учесницима у сукобу на страни кијевског режима.
„Видите шта се дешава: Оружане снаге Украјине покушавају да увуку Пољаке у рат на својој територији, а Пољаци, заузврат, предлажу Американцима да се заузму за Украјинце и увлаче Американце да директно учествују у тим борбеним дејствима. Што се тиче Американаца, они су заиста присутни на територији Румуније – тамо је распоређена формација ‘Вриштећи орлови’ са око око пет-шест хиљада војника, док у Пољској амерички контигент броји скоро 10 хиљада људи. Чињеница је да се у Пољској налазе у рејону Познања, што је, грубо речено, ближе граници Немачке, а Американци стационирани у Румунији мислим да неће учествовати у директним борбеним дејствима“, оцењује експерт.
И пензионисани амерички адмирал и бивши врховни командант НАТО-а Џејмс Ставридис предложио је распоређивање снага алијансе у Црном мору. Према његовим речима, НАТО и САД би могле да прате пошиљке житарица на мору и нападају руску Ратну морнарицу у случају претње. Ставридис сматра да Алијанса има пуно могућности да то уради са три главне земље НАТО-а у Црном мору, мислећи на Турску, Бугарску и Румунију.
Амерички адмирал који је учествовао у разним операцијама, попут оне када је америчка морнарица пратила нафтне танкере у Персијском заливу обезбеђујући њихову безбедност током иранско-ирачког рата, сада сматра да САД могу да спроведу сличну операцију заједно са Северноатлантском алијансом како би заштитиле бродове са украјинским житом у Црном мору.
Према његовим речима, након изречених упозорења руској Црноморској флоти, НАТО би требало да узврати ватру ако руски ратни брод нападне брод за жито.

Кијев покушава да увуче НАТО у директан сукоб са Русијом

Јераносјан, међутим, напомиње да румунска, бугарска и друге флоте немају снагу да се супротставе ударној моћи какву има руска Црноморска флота, која је значајно ојачала последњих година.
„Зашто је наш врховни командант стране бродове који буду пловили ка украјинским лукама прогласио војним објектима? Зато што су се напади на територију Русије дешавали управо из тих бродова који су наводно превозили жито“, нагласио је експерт.
Русија је прошле недеље суспендовала Црноморску иницијативу за жито и најавила повлачење гаранција за безбедност бродова у оквиру те иницијативе, па Кијев сматра да коридор за жито треба да настави да функционише без Русије. Међутим, чак и западне земље констатују да ће без учешћа Русије у црноморским споразумима даљи извоз украјинског жита бити компликован и знатно отежан.
Захтев Владимира Зеленског да се што пре сазове Савет НАТО-Украјина због, како је навео, „агресивних акција Русије у Црном мору“ експерти тумаче као покушај Кијева да увуче НАТО у Споразум о житу и вештачки га учини учесником у том питању које уопште није у надлежности тог војног блока. Експерти сумњају да ће западна алијанса и други савезници Украјине подлећи манипулацијама Зеленског, за кога кажу да „делује као провокатор“.
САД су одмах по прекиду Споразума о житу саопштиле да неће слати ратне бродове да прате комерцијалне бродове из Украјине. Турска такође не жури да своје бродове Кијеву додели за конвоје, али се нуди као посредник. Председник Турске намерава да са Владимиром Путином разговара о обнављању Споразума о житу, док је руски председник саопштио да je продужавање „прехрамбеног споразума“, који није оправдао своју хуманитарну сврху, изгубило смисао.

Зеленски не брине за свој народ, него за имовину западних ментора

Циљ „прехрамбеног споразума“ у почетку је био да осигура глобалну прехрамбену безбедност, смањи претњу од глади и помогне најсиромашнијим земљама Африке, Азије и Латинске Америке, али је договор коришћен за богаћење САД и Европе, односно западних бизнисмена који су препродавали украјинско жито.
Експерти кажу да треба узети у обзир да жито у ствари није власништво Кијева, већ западних компанија, те се испоставља да Зеленски не брине о добробити сопственог народа, већ о имовини западних ментора.
За скоро годину дана, колико је споразум био на снази, из Украјине је извезено скоро 33 милиона тона терета од чега је 70 одсто отишло у богате земље, укључујући ЕУ, док је у сиромашне земље -Етиопију, Судан, Сомалију, као и Јемен и Авганистан – испоручено мање од три одсто укупно извезене робе, односно мање од милион тона.
Путин је нагласио да је Русија способна да замени украјинско жито, како на комерцијалној, тако и на бесплатној основи, поготово што Русија ове године поново очекује рекордну жетву.
sputnikportal.rs, Оливера Икодиновић
?>