У Шведској повећање стопе смртности мање него у осталим деловима Европе

ИСКРА на Фејсбуку

Сунчан дан у Стокхолму, 24. март 2021. (фото: Sputnik/ REUTERS / TT NEWS AGENCY)

Шведска, која није увела строге мере затварања које су негативно утицале велике део светске економије, забележила је 2020. ниже повећање стопе умрлих него већина европских земаља, показује анализа званичних података.

Стручњаци за заразне болести упозорили су да се ти резултати не могу тумачити као доказ да затварања нису потребна, али признају да би они могли да укажу на то да шведски приступ борби против пандемије вируса корона има предности које треба проучити.

Немачка и Француска протекле недеље продужиле су затварања због пораста броја заражених и високе смртности, што ће додатно успорити економски опоравак.

Премда су многи Европљани прихватили затварања као меру крајње нужде с обзиром на то да се пандемије не може ставити под контролу другим методама, то је последњих месеци изазвало уличне протесте у Лондону, Амстердаму и другде.

Шведска се, с друге стране, ослонила углавном на добровољне мере фокусиране на социјално дистанцирање, добру хигијену и циљана правила захваљујући чему су школе, ресторани и радње остали претежно отворени, што је поделило грађане, али и великим делом поштедело економију ударца који се догодио другде у Европи.

Прелиминарни подаци Евростата, које је компилирао Ројтерс, показују да је Шведска имала 7,7 посто више умрлих 2020. од просека у претходне четири године.

Земље које су имале неколико затварања, као што су Шпанија и Белгија, имале су тзв. пораст умрлих од 18,1 односно 16,2 посто.

Двадесет и једна од 30 земаља с доступним статистикама имале су већи пораст умрлих од Шведске. Али Шведска је далеко гора од својих нордијских суседа. Данска има у 2020. вишак смртности од 1,5 посто, Финска 1 посто, а Норвешка га уопште нема.

Шведски пораст умрлих при дну је лествице у другој анализи Евростата и другим подацима које је прошле недеље објавио британски Национални уред за статистику.

У тој анализи, која укључује прилагођавање због разлика у старосној структури и сезонском морталитету анализираних земаља, Шведска је 18. од 26 земаља. Пољска, Шпанија и Белгија су на врху.

Главни шведски епидемиолог Андерс Тегнел, пре пандемије углавном непознат стручњак који је постао међународно познат као креатор шведског модела, рекао је Ројтерсу да верује да ти подаци доводе у питање корисност затварања.

„Мислим да ће људи вероватно веома пажљиво размислити о потпуним затварањима, колико су заиста била добра”, рекао је.

„Она су можда имала ефекта краткорочно, али када погледате цело раздобље пандемије, све више сумњате”, рекао је Тегнел, који је за свој рад у пандемији добијао и претње смрћу и цвеће.

Други стручњаци упозоравају да тумачење пораста смртности прате ризици занемаривања кључних фактора.

Кејт Нил, професор заразних болести са Универзитета у Нотингему, саветује опрез.

Навео је низ важни фактора као што су старосна структура и опште здравље популације, просечна величина домаћинства и има ли земља саобраћајна чворишта у мега-градовима.

Шведска популација уопштено је здравија од ЕУ просека с очекиваним животним веком од 82,6 година 2018, у односу на просек ЕУ од 81 године.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.