Турска и Кина се повезале Средњим коридором – железничким „Путем свиле“

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: fakti.org

ПРВИ теретни воз из Турске стигао је у Кину железницом Пут свиле/Средњи коридор.

У Анкари са гордошћу тврде да је то „историјски догађај“ јер се ради о најкраћој и најповољнијој железничкој рута између Азије и Европе.

Воз је кренуо из Цариграда 4. децембра и за две недеље стигао до кинеског Сиана, прешавши два континента, два мора и пет земаља, односно укупно 8693 км.

Композиција је била дугачка 754 м, а довезла је у Кину турске апарате за домаћинство.

„Ово је наша победа у железничком саобраћају“, изјавио је турски ресорни Адил Карајсмајилоглу. – Турска ће наставити да јача везе између Истока и Запада и своју централну позицију у региону“.

Кинески филозоф Тан Ситун у 19. веку је у свом делу „Учење човечности“ позвао на стварање паназијског савеза од Турске до Кине. А у другој половини 20. века, у теорији Мао Цедуна о „три света“, Турска је добила важно место у стварању безбедоносног појаса против СССР.

Међутим, током деведесетих година су се односи између Пекинга и Анкаре закомпликовали су се због „ујгурског питања“: готово све турске владе подржавале су ујгурски сепаратизам.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган често је јавно критиковао кинеске власти због „угњетавања Ујгура“, а неке од њихових сепаратистичких организација налазе се у Турској.

Упркос томе, односи ове две земље су током последње деценије достигли ниво стратешког партнерства и „Анкара постаје прозор Пекинга на Медитерану“.

Тако је Кина постала други увозни партнер Турске, одмах после Русије.

Пекинг активно улаже у турску економију. Током протекле три године кинеске власти уложиле су 3 милијарде долара и планирају да удвоструче овај износ.

Када је турска лира 2018. године изгубила 40% вредности (због кризе у односима са Вашингтоном), Пекинг је Турској обезбедио зајам од 3,6 милијарди долара.

У оквиру пројекта Пут свиле Турска је од Кине добила 5 милијарди долара.

Пекинг подржава инфраструктурне пројекте турског лидера: кинеске компаније држе 65% контејнерског терминала Kumport у Цариграду, као и 51% акција моста Султан Селим Јавуз.

Кина је донирала 1,7 милијарди долара електрани на угаљ Hunutlu на Медитерану која је планирана да задовољи 3% турских потреба за електричном енергијом.

Анкара преговара са Кинеском државном компанијом за нуклеарну енергетску технологију о изградњи треће нуклеарне електране у земљи.

Кинеска војска је учествовала у турској вежби у Ефесу 2018. године.

Удео кинеских технолошких система компаније Хуавеј на турском тржишту од 2017. до 2019. порастао је са 3% на 30%.

Друга кинеска технолошка компанија, ЗТЕ, стекла је 48% акција Netaş, компаније која управља телекомуникационим системима на цариградском аеродрому и дигитализацијом националних здравствених података.

Активно зближавање Пекинга и Анкаре забрињава Сједињене Државе. Амерички институт за Блиски Исток објавио је извештај у којем се наводи да би кинески економски утицај у Турској могао да порасте након завршетка пандемије коронавируса.

Још конкретније: да ће Кина и Турска почети да јачају везе у одбрамбеној сфери.

Турска војна компанија Рокетсан произвела је ракету Yildirim на бази кинеске ракете Б-611.

Турска и Кина већ имају трговинску размену на нивоу 23 милијарде долара.

Трећина укупног спољнотрговинског дефицита Турске отпада на Кину – преко 55 милијарди долара.

Fakti.org

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.