Тјери Мејсан: Израел је новом врстом ракете гађао Бејрут

ИСКРА на Фејсбуку

фото: standard.rs

Удар је изведен 4. августа 2020. године, тачно на локацији коју је Бенјамин Нетанјаху навео у свом говору Уједињеним нацијама 27. септембра 2018. године

Први израелски премијер Бенјамин Нетанјаху је наредио уништење складишта оружја Хезболаха помоћу новог оружја које је испробано пре седам месеци у Сирији. Није познато да ли је други премијер, Бени Ганц, дао своју сагласност.

Удар је изведен 4. августа 2020. године, тачно на локацији коју је Бенјамин Нетанјаху навео у свом говору Уједињеним нацијама 27. септембра 2018. године. Није познато више детаља о самом оружју. Међутим, оно је у Сирији испробано у јануару 2020. То је ракета са тактичким нуклеарним пуњењем у бојевој глави, које изазива димну печурку карактеристичну за нуклеарно оружје. Али, то очигледно није атомска бомба у стратешком смислу.

Оружје је испробано у Сирији на равном земљишту, а затим у Персијском заливу на води против иранских ратних бродова. Ово је први пут да је употребљено у урбаној средини, и то у специфичном окружењу у којем се ударни талас одбијао од воде и планина.
Осим уништења бејрутске луке, експлозија је убила преко стотину људи, ранила најмање 5000, и у великој мери разорила источни део града (западни део је заштитио силос за жито).

Израел је одмах активирао своје мреже у међународним медијима како би прикрио свој злочин и лансирао верзију о случајној експлозији залиха сировине за вештачко ђубриво. Као што је често случај, када се лажни кривци именују, међународна медијска машина понавља ту лаж поново и поново, иако није било истраге. Ипак, сви су видели димну печурку, неспојиву са тезом о експлозији ђубрива. Као што ни Сирија ни Иран нису ништа објавили о овом оружју када су погођени, и либанске политичке странке су одмах постигле договор да ништа не кажу како не би деморалисале своје становништво.

Отворена је истрага, не о узроцима експлозије, него о одговорности особља луке за складиштење сировина за ђубриво које су наводно одговорне за експлозију. Међутим, ова лаж убрзо се окренула као бумеранг политичким странкама које су је фабриковале.
Трибунал Уједињених нација за Либан, који је требало да објави своју пресуду у случају убиства бившег премијера Рафика Харирија 2005. године, одлучио је да то одложи за неколико дана.

Тада је погодак новом ракетом скривен иза приче о експлозији камиона напуњеног експлозивом, а сада је погодак најновијом ракетом скривен иза приче о експлозији амонијум нитрата. Пет година касније, односно прекасно, открио сам у једном руском часопису начин на који је убијен Рафик Харири, док је Хезболах објавио видео снимак који потврђује умешаност Израела.

Важно је напоменути да је мета атентата 2005. године био сунитски премијер, док напад 2020. није циљао само на шиитски Хезболах, већ либански отпор у целини. Овог пута је неколико амбасада узело узорке зрневља из луке и филтере за ваздух из возила хитне помоћи која су одмах изашла на лице места. Ти узорци се већ испитују у њиховим земљама.

 

Аутор Тјери Мејсан

 

Превео В. К

 

Насловна фотографија: AFP/Timothy A. Clary

 

Извор voltairenet.org, 07. август 2020./Факти, 11. август 2020.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.