Научници из Народноослободилачке армије(ПЛА) тврде да су развили технологију базирану на једноставном алгоритму који може да спречи најнапредније светске противракетне системе у пресретању хиперсоничних пројектила.

Кинеско хиперсонично оружје с топлотним навођењем користи инфрацрвене сензоре, који том оружју помажу у проналажењу покретне мете, попут ратног брода на пример. Ти сензори могу, такође, да се користе и за идентификацију и праћење пројектила пресретача.

Кинески научни тим предвођен инжењером Жангом Xуесонгом, са универзитета ПЛА „Strategic Support Force Information Engineering“, каже да су развили алгоритам који може да анализира путању наведеног хиперсоничног оружја како би му помогао у избегавању ракетних одбрамбених система, укључујући напредне системе који се развијају у Сједињеним Америчким Државама.

Компјутерски модели који симулирају хиперсоничне ударе при брзини осам пута већој од брзине звука, сугеришу да би Жангова метода могла помоћи кинеском хиперсоничном оружју да избегне пресретање, а истовремено минимализује количину ресурса потребних за прорачуне, показује студија објављена у марту, у кинеском часопису „Common Control and Simulation“.

То би Кини могло да да предност у било којем потенцијалном сукобу који укључује хиперсонично оружје, иако стварне могућности кинеског хиперсоничног оружја и њихова способност избегавања америчких ракетних одбрамбених система нису јавно познати.

Избегавање система противракетне одбране изазован је задатак јер детектори топлоте у кинеском хиперсоничном оружју могу да виде пресретаче пројектила само из ограничене перспективе, а то обично не даје довољно информација за тачно одређивање локације пресретача.

Метода коју је предложио Жангов тим базира се на вишемоделној адаптивној процени (ММАЕ), статистичком алгоритму који се обично користи у инжењерству контролних система, за израду процена када су опажања непотпуна или нетачна. ММАЕ постоји деценијама и користи се у различите сврхе, укључујући и противракетну одбрану.

Док су други истраживачи предложили коришћење вештачк еинтелигенције за решавање сложених проблема у одбрани од хиперсоничних пројектила, Жангов тим тврди да старија метода ММАЕ још добро функционише, уз неке мале измене. Напомињу да је Кина већ добила пуно информација о америчким противракетним одбрамбеним системима, као што су њихове радарске станице, локације за лансирање, погонско гориво, па чак и модел ракетног мотора који користе пресретачке ракете. Оно што не знају, јесте математички модел који користи пројектил пресретач, док напада мету.

Жангов тим рекао је да њихов алгоритам може да одреди модел и одређене тајне параметре дизајна непријатељског пресретача унутар 10 минута од његовог лансирања и да процени његову путању с тачношћу од око пет метара.

„То је брже и тачније од других приступа“, тврде аутори кинеске војне студије.

Развој хиперсоничног оружја био је у центру пажње и Кине и САД последњих година, јер се то оружје сматра потенцијалном прекретницом у модерном ратовању. Ако једна земља може да развије делотворну одбрану од хиперсоничних претњи, док друга није, то би могло да поремети равнотежу снага и потенцијално убрза трку у наоружању, јер обе стране покушавају да стигну једна другу, истичу војни стручњаци.

Неки кинески војни истраживачи кажу да, када би Кина имала хиперсоничне пројектиле с конвенционалним бојевим главама способним да униште високе војне циљеве на мору или копну, то би могло да уплаши САД и одвратити их од започињања војног сукоба у Тајванском мореузу, Јужном кинеском мору или другим осетљивим подручјима.

Али, други стручњаци упозоравају да би трка у развоју хиперсоничних пројектила и других напредних система наоружања потенцијално могла да поткопа делотворност постојећих система противракетне одбране и повећа ризик од погрешне процене ситуације и ненамерне ескалације.