Тајна короне: Зашто драстично расте број заражених, а број умрлих опада

ИСКРА на Фејсбуку

фото: З. Шапоњић

Скоро све европске државе, па и Србија, у новом таласу короне сваког дана бележе рекорде по броју заражених, приметно је ипак да је број умрлих на дневном нивоу знатно мањи него у почетку епидемије.

Стручњаци кажу да је више разлога за ову повољнију статистику, а између осталог као битне факторе истичу нове терапијске методе, клиничко искуство, бржу дијагностику, раније јављање пацијената установама, али и то што су новозаражени великим делом у млађој старосној групи.

Ипак, они истичу да се ова статистика врло лако може погоршати за две-три недеље јер смртност обично касни за порастом заражених. А и то великим делом зависи од нас самих.

Према графиконима са сајта Светске здравствене организације (СЗО), приметно је да је у другом таласу знатно већи број заражених, али је смртност неупоредиво мања него када је корона дошла у Европу. Већина европских земаља је сада у другом таласу, док је Србија ушла у трећи јер је код нас други, најјачи талас био јулу и тада је највише пацијената и умирало.

У Италији је, примера ради, према подацима СЗО, највећи број заражених у првом таласу забележен 22. марта – 6.557. Само шест дана касније забележен је рекордан број жртава 971. Најгори дан по броју заражених забележен је јуче – 15.199, док је рекорд по умирању у другом таласу 127 жртава.

Шпанија, која је управо прешла милион заражених досад, рекорд по дневном броју инфицираних оборила је у другом таласу – 16.509, али по броју жртава још 30. марта, када их је било 888, што је далеко више од највећег броја у другом таласу – 130, који је регистрован 30. септембра.

Иако је Француска дневно бележила у другом таласу и више од 32.000 заражених, највише умрлих било је 21. октобра – 261 пацијент, док је у првом таласу, са максимум од 7.500 заражених, дневно умирало и више од 2.000 људи.

Србија такође бележи рекорде по броју заражених. У среду је регистровано 512 новооболелих, а данас чак 757, што је највећи број од почетка епидемије.

Клиничка слика

Др Марија Здравковић, директорка КБЦ Бежанијска коса, рекла је да је за овакву статистику заслужна комбинација фактора.

„Људи су почели да раде на личној изградњи имунитета, па много више нас сада пије витамин Ц, Д, цинк… Вероватно се више и спроводе мере заштите, па се уноси мања количина вируса, што утиче на тежину клиничке слике. Осим тога, људи се раније јављају лекару, не чека се више 10 дана да се болест разбесни, па раније и добију терапију“, навела је она за „Курир“ и напоменула да се данас и корона брже дијагностикује.

С тим је сагласан и проф. др Жарко Ранковић, инфектолог, који каже да је један од битних разлога и то што је здравствени систем стекао искуство у лечењу најтежих пацијената.

„Такође је јако битна ствар то што сада имамо највише оболелих у старосној групи између 20 и 40 година, а смртност је, познато је, највећа код старијих људи. Срећом, они су много одговорнији и боље се штите. Смртност код нас је подигло и заражавање штићеника домова за старе, пре свега у Нишу“, истакао је др Ранковић и додао да би стопа смртности могла да се промени:

Навео је да је важно да чувамо особе старије од 65 година и хроничне пацијенте, али исто тако је важно да се сви придржавамо мера, јер нико не зна како ће његов организам реаговати. Не треба заборавити да смо имали и младе људе у одличној физичкој форми који су умирали.

Епидемиолог Предраг Кон, говорећи о ризику прослављања слава, упозорио је да ће се смртни исходи видети тек за две-три недеље.

„Кад је реч о славама, повећања оболелих биће, то је извесно, а смртни исходи виде се тек накнадно, ово што се сад догађа видеће се за две-три недеље“, рекао је Кон.

У Црној Гори и Хрватској расте број мртвих

Иако већина земаља до сада бележи мању смртност него у првом таласу, има и изузетака. Црна Гора је максималан број новозаражених у првом таласу имала 3. априла – 37, а у другом 13. октобра – 462. Међутим, док у првом таласу нису имали жртава или су имали по једну, у другом је 12. октобра деветоро умрло.

У Хрватској је у марту највише било 96 заражених, да би 17. октобра било 1.131. Што се преминулих тиче, у априлу их је било максимум осам на дневном нивоу, а 20. октобра чак 11 смрти.

Епидемиолог др Радмило Петровић каже да се вирус није променио и да ће се то десити тек када колективни имунитет буде преко 60-70 одсто:

„На нешто мању смртност у Европи у другом таласу утицало је то што се из дана у дан све више експериментише с лековима, они се данас и дају у ранијој фази болести, а и клиничари имају много више искуства. Ипак, смртност је и даље велика и тек ће се за две-три недеље видети колика је заправо“, навео је Петровић.

Лечење прилагођено новим сазнањима

Проф. др Едита Стокић, директорка КЦ Војводине, каже да су протоком времена дошла и нова сазнања у вези с короном, али и нове терапијске опције и лекови.

„Дефинитивно сада имамо боље знање и искуство. Утврђени су, примера ради, неки фактори ризика који доводе до тежих компликација и бржег сценарија за смештај у јединице интензивне неге. Доказано је да ковид 19 не захвата само плућа већ и друге органе. Режими рада и лечења су прилагођени новим сазнањима, ми сада имамо девету верзију протокола за лечење, а у њу је уврштено и коришћење плазме пацијената који су преболели корону“, навела је Стокић.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.