Суманута рачуница: САД троше више на разарање Украјине него што су на обнову Европе после Хитлера

© Sputnik

Није никакав парадокс што су САД потрошиле више новца за подршку, односно разарање Украјине него што су за обнову Западне Европе после Другог светског рата, јер још од антике важи правило да моћне државе раде шта хоће у међународним односима, сматра др Срђа Трифковић, спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“.
Подршка Запада Украјини много је већа од америчког плана опоравка Европе након Другог светског рата, рекла је Одил Рено-Басо, шефица Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).
Финансијска помоћ ЕУ „много je већа у реалном смислу од било ког Маршаловог плана после Другог светског рата у смислу процента подршке БДП-у“, рекла је за „Политико“ Рено-Басо.
Француска званичница алудирала је на велики инвестициони план америчког државног секретара Џорџа Маршала за подршку реконструкцији 16 земаља, углавном у западној Европи, крајем четрдесетих година прошлог века.

Брисел и Вашингтон су највећи финансијски подржаваоци Украјине и послали су Кијеву 27,5 милијарди односно 22,9 милијарди евра до краја прошле године.
Чињеница је да је 50 одсто украјинског буџета финансирано споља, рекла је Рено-Басо и додала да очекивано финансирање Украјине од 18 милијарди евра 2024. представља скоро десетину пројектованог БДП-а земље од 186 милијарди евра.
Брисел и Вашингтон у последње време суочени су са озбиљним отпором јавности да се Украјина финансира из њихових националних буџета.
Моћни раде шта хоће а слаби трпе што морају
Срђа Трифковић подсећа на Тукидида, историчара Пелопонеских ратова који је забележио да су Атињани, „демократија старог света“, затражили од једне мале и немоћне државице, острва Мелос да се придружи њиховом савезу.

„А кад је Мелос то одбио тражећи да се поштује њихова демократија, Атињани су им преко гласника поручили: моћни раде шта хоће а слаби трпе што морају. Последица је била покољ свих пунолетних житеља Мелоса и продаја њихових жена и деце у робље. Дакле, то је хобсовски принцип међународних односа који је функционисао и онда, у петом веку пре наше ере, а функционише и дан данас“, каже Трифковић за Спутњик.
Континуитет: Вијетнам, Авганистан и Ирак скупљи од Маршаловог плана
Није први пут да се праве сличне рачунице, тако да је и по коначном повлачењу последњих Американаца из Вијетнама 1975. године направљен прорачун по коме је испало да је Америка више новца потрошила на Вијетнамски рат, него на обнову Европе.
Исто важи и за цео пројекат „Рат против тероризма“ покренутог после 11. септембра 2001. који је обухватао и окупацију Авганистана до „срамног повлачења у лето 2021. године“, као и за фатални рат у Ираку.

Рат у Ираку не само да је уклонио секуларног шефа државе Садама Хусеина него је утро пут шиитској власти државе која је у добрим односима са Ираном ког „ционисти и њихови савезници у америчкој администрацији сматрају највећим злом на свету“, истиче Трифковић.
„Дакле није ту само питање пара, питање је како и до које мере су те паре у датом тренутку коштале америчког пореског обвезника. И ово је врло значајна дистинкција – у време кад је лансиран Маршалов план, говорим о раној фази Хладног рата кад је Совјетски Савез објективно угрожавао и Грчку и Турску, кад је подстицао комунистичку побуну у Грчкој под водством Маркоса, кад је извршио прву блокаду Берлина и изазвао онај чувени мост који је Берлин одржао у животу, тад је још увек долар био стварна валута. Валута која је имала златну подлогу.
Долар је тад био валута која је значила да америчка владе стварним парама подражава економску обнову западног дела Немачке, Француске, Бенелукса, Велике Британије, Италије, Скандинавије и других, додаје Трифковић.

Долар – основа америчке империје
Међутим, и данас кад америчка администрација барата доларом без покрића који настаје „притиском на дугме које ствара виртуелне паре ниоткуда“, финансирање ратова је могуће захваљујући и даље присутном његовом статусу као резервне светске валуте.
„Процес дедоларизације је покренут и у току је, али још није одмакао довољно далеко да би америчку владу или њихове пореске обвезнике много болела глава да ли су дужни 30 или 40 хиљада милијарди што ће бити до краја ове године. То су апсолутно астрономске своте које они и даље могу себи да допусте само и искључиво захваљујући томе да се и даље негде две трећине светске трговине одвија у доларима као у резервној валути. Процес дедоларизације је у току али довољно ће дуго потрајати да долар као основа америчке хегемонистичке глобалне империје и даље може још добрих пар деценија да истраје.“

Владимир Судар
?>