Столтенберг: НАТО се неће сложити са повлачењем трупа

© AP Photo / Olivier Matthys

НАТО се никада неће сложити са повлачењем своје војске из земаља које су приступиле блоку од 1997. године, јер би их то учинило другоразредним чланицама Алијансе, изјавио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг у интервјуу канадској телевизији „Си-Би-Си“.

„Савезници НАТО-а не могу да направе компромис око апсолутно централног принципа европске безбедности и, заправо, међународне безбедности. Чињеница да свака земља има право да изабере свој пут, да сама одлучи да ли жели или не жели да припада Алијанси као што је НАТО, то је заиста централни принцип“, сматра Столтенберг.

Он је додао да Алијанса не може да се сложи са чињеницом да „не треба да имамо трупе НАТО-а у свим оним земљама које су приступиле НАТО-у од 1997. године. То ће у суштини значити да половина наших чланица неће моћи да буде заштићена трупама НАТО-а. Онда ће оне бити својеврсне другоразредне чланице НАТО-а. Ми то никада нећемо учинити“, додао је Столтенберг.
„Међутим, спремни смо да учествујемо у уравнотеженим, проверљивим мерама за смањење ненуклеарног наоружања, нуклеарних ракета и многих других мера које ће бити позитивне за Русију и позитивне за НАТО“, нагласио је генерални секретар Алијансе.

Разговори о Украјини

Столтенберг је додао да је НАТО предложио Русији да се одржи серија састанака о европској безбедности, укључујући и о ситуацији око Украјине, али још није добио одговор.
„Не, нису се обавезали да ће учествовати у даљим преговорима, али нису ни одбили предлоге“, рекао је он.
Истовремено је позвао на деескалацију ситуације у Украјини, рекавши да је Алијанса спремна да „саслуша забринутости” Русије. Према Столтенберговим речима, НАТО не зна какве су намере Русије у вези са Украјином, пошто Москва „можда промени планове“.

„Морамо да схватимо да је агресор – Русија… Очекивати да жртва агресије треба да спроведе деескалацију значи да се све прикаже у неком чудном, наопаком облику“, рекао је генерални секретар Алијансе.

У Бриселу је у среду одржан састанак Савета Русија-НАТО. Састанак је уследио након разговора о безбедносним гаранцијама између Русије и Сједињених Америчких Држава, одржаних 9-10. јануара у Женеви. У четвртак, после заседања Савета Русија-НАТО, одржане су консултације на бечкој платформи Организације за европску безбедност и сарадњу.

Повод за разговоре је нацрт споразума о безбедносним гаранцијама који је Москва упутила Вашингтону и његовим савезницима у децембру. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.

Русија је у више наврата одбацивала оптужбе Запада и Украјине за „агресивна дејства”, наводећи да никоме не прети и никога не намерава да напада, а изјаве о „руској агресији” користе се као изговор да се још више војне технике НАТО-а пребаци у близини руске границе.

rs.sputniknews.com