Стиже и „Снага Сибира 2“: Треба ли Европа да стрепи?

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Михаил Климентьев

Руски „Гаспром“ је почео пројектовање магистралног гасовода „Снага Сибира 2“, који ће фактички објединити гасно-транспортне системе Запада и Истока. Тај гасовод ће омогућити Москви да брзо преусмери на Кину количине гаса које тренутно иду у Европу, па та чињеница намеће питање – да ли би Европа требало да страхује да ће остати без руског гаса.

Александар Хуршудов, експерт руске Агенције за информације о нафти и гасу, уверава да Европа не треба да брине о енергетској безбедности и стабилности испорука, с обзиром на то да је Русија поуздан партнер.

„Европа нема разлога да брине. Мој однос према европским потрошачима гаса није најбољи, јер су они несавесни партнери, али немају чега да се плаше. Некада је тржиште гаса било у потпуности локално, а гас се могао добити само из Русије. Америка је била затворена и није могла да испоручује ништа ван своје земље. Европа је користила свој гас, али када је понестало – она се замислила и сада већ постоји европско тржиште гаса. Русија је убедљиво најмоћнији снабдевач гасoм, али такође је укључена и Северна Африка, Медитеран је сада постао активнији и Америка са својим течним природним гасом. Односно, тржиште гаса добија светске размере, а то је добро за потрошаче, јер не постоји опасност да ће ико остати без гаса – купиће га на другом месту. Сада главну улогу игра цена“, каже Хуршудов за Спутњик.

„Гаспром“ је почео пројектовање гасовода „Снага Сибира 2“ по наређењу председника Русије Владимира Путина, а циљ пројекта је да се повеже инфраструктура за пренос гаса запада и истока Русије, створи база за развој гасификације Сибира и отворе нове могућности за извоз гаса у Кину.

Капацитет тог гасовода, којим ће се руски гас пребацивати преко Монголије у Кину, требало би да износи 50 милијарди кубних метара годишње.

Шеф „Гаспорима“ Алексеј Милер је подсетио да је недавно потписан меморандум са владом Монголије о отварању заједничког предузећа за реализацију пројекта транспортног гасовода преко републике.

Подсетимо, пројект „Снага Сибира“ завршен је прошле године, изградња је трајала пет година а вредност пројекта процењује се на око 400 милијарди долара.

„Снага Сибира 2“ отвара нове могућности за Русију

Ресурсна база „Снаге Сибира 2“ су налазишта у западном Сибиру, где се, у ствари, производи гас за снабдевање Европе. Главни адут овог пројекта је, како наводе експерти, то што сада не треба ништа развијати, с обзиром на то да је ресурсна база спремна. За разлику од прве „Снаге Сибира“, где је било потребно кренути од нуле и развијати налазишта, сада је потребно само повезати нов цевовод.

На питање шта обједињавање гасних система два дела света значи за Русију, Хуршудов каже да то доноси више могућности.

„Русији не одговара да сав свој гас испоручује само Кини. Диверсификација је веома важна. А шта ако Кина почне да прави проблеме? Ако смо на великом тржишту, добар смо и поуздан снабдевач гаса зашто бисмо онда имали једно продајно место када их можемо имати десет? Русија је заинтересована да испоручује гас свима који желе да га купе, па сада убрзано радимо на налазиштима гаса на Јамалу и Сахалину. А што се тиче дугорочних споразума са европским државама, неуморно понављам да би их требало смањити. Сада потрошачи не би требало да се плаше да ће остати без гаса, јер постоји тржиште. Стога, дугорочно треба закључивати уговоре на само половину обима понуде, јер ће то бити исплативије и за потрошача, па чак и за добављача. ‘Гаспрому‘ заврћу руке на европским судовима – прво закључе договор, а потом на суду обарају цену. С таквим партнерима је боље не радити. Хоћете да постављате жестоке услове? Постављајте их неком другом“, изричит је Хуршудов.

Подсећајући на транснационални гасовод „Јамал-Европа“, којим се руски гас допрема у Западну Европу, експерт додаје да су сви руски гасоводи усмерени у једном правцу – од североистока ка југозападу, али да се сада ствари мењају.

„Сада када се појавила Кина, када постоји чак и прилика да се у перспективи преко Авганистана изађе на Индију онда је потребно имати могућности за маневрисање токовима гаса, иначе је немогуће радити на широком тржишту. Тржиште више није локално, већ глобално. На њему морате маневрисати. Само Европа нам више није довољна“, оценио је Хуршудов.

Потрошња гаса у Кини расте лудачким темпом

Хуршудов напомиње да је у тренутним условима ово велики пројекат, који ће покривати око седам одсто кинеске потрошње, а да потрошња у тој земљи непрестано расте.

„Кина није толико занимљива због онога што је сада, већ због оног што ће то бити за 10 година. Њена потрошња гаса расте лудачким темпом. Самим тим, имати могућности за достављање дела залиха гаса Кини је веома добра за Русију. С друге стране, по мом мишљењу, Русија не би требало да повећава производњу гаса. Цене су релативно ниске и неће се много зарадити. Морамо водити умерену политику, а не да се боримо за сваки уговор, а можемо да будемо спокојни – наши трошкови производње су најнижи и отуда имамо атрактивне цене. Све треба решавати на нормалним преговорима“, истиче Хуршудов.

rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.