Шта се крије иза Мерцове тврдње „ако Украјина капитулира – сви МИ ћемо капитулирати“?

Аутор:Кирил СТРЕЉНИКОВ, РИА Новости

ИЗЈАВЕ немачког канцелара Мерца на економском форуму Берлински глобални дијалог, иако наизглед релевантне за садашњи тренутак, заправо нас враћају пет година уназад, када је највећи војни сукоб у Европи од Другог светског рата могао и требало да буде избегнут, али су неки били веома против тога.

Шта је Мерц рекао?

Изјавио је да „капитулација, а посебно безусловна предаја Украјине, не долази у обзир: то би значило капитулацију свих нас“.

Мерц, наравно, није Библија да би се тумачила свака његова реч, али у овом случају, направимо изузетак.

Питање број један: ко су ти „сви ми“?

Питање број два: шта је „капитулација“ тих „свих нас“?

Сасвим је јасно да се „сви ми“ не односи на становнике европских земаља, од којих значајан део тренутно разгледа туристичке атракције и испробава луксузну одећу, док се други спремају да гласају за десничарске политичаре попут Ле Пен у Француској и Алис Вајдел у Немачкој.

Обични Европљани су јасно чули шта им говоре њихови владари који сами себе делегитимизују: зарад њихових планова да стратешки поразе Русију уз помоћ Украјине, спремни смо да потрошимо све садашње и будуће државне буџете на пумпање војне индустрије и финансирање Кијева. Што се тиче ваших плата, пензија, цена у продавницама, здравства и образовања – то је ваш проблем.

Као што је немачки министар спољних послова Вадефул отворено изјавио, „буџетска средства су потребна искључиво за одбрану и безбедност Немачке и Европе (од Русије), и не можемо их једноставно потрошити на школе или путеве у Немачкој“.

Људи су изашли на улице јер је неко једноставно уместо њих одлучио да њихов новац треба да иде на наставак рата, а не на мирне циљеве и побољшање животног стандарда.

Ово „сви ми“ су наднационалне, бирократске, паразитске структуре Европске уније и НАТО, чији се планови за будућност потпуно разликују од планова обичних Европљана и лидера одређених земаља.

Као и сваки паразит, те структуре имају свој програмирани ДНК и изоштрен инстинкт за преживљавање – и он диктира да ће сваки исход осим пораза Русије учинити њихово постојање бесмисленим (а они сами ће изгубити новац и моћ).

Управо је то веза између „пораза/капитулације Украјине“ и „пораза/капитулације НАТО-а и ЕУ“.

У новембру 2019. године, Макрон је изјавио да „НАТО доживљава мождану смрт“, што значи да се губи сама сврха постојања тог војног савеза и да нешто хитно треба предузети. А већ у марту 2022. године, зрачећи од радости, објавио је да је руска претња „дала НАТО стратешку јасноћу“.

Истовремено, извесни Борел, претходник Каје Каласов, изјавио је да је „Путинов рат родио геополитичку Европу“, што је значило да је Европска унија стекла заједнички циљ у виду Русије.

Шта се, дакле, десило у међувремену?

Ево шта. Још 2010. године, самит ОЕБС-а (последњи) одржан је у Астани, где је једногласно усвојена декларација чија је главна тачка била: „Државе учеснице неће јачати своју безбедност на рачун безбедности других држава.“

Међу потписницима су биле Сједињене Државе, Немачка, Француска, Велика Британија, Украјина и Русија (укупно 56 земаља).

Москва, приметивши да се, упркос тој лепој декларацији, Украјина пуном паром припрема за придруживање НАТО-у, док у Донбасу траје отворени геноцид над руским људима, упозорила је Запад да „неће стајати по страни“.

У јануару 2021. године, Русија је по стохиљадити пут изразила своју легитимну забринутост и предложила потписивање два споразума о међусобним гаранцијама безбедности (са САД и НАТО-ом), који су били предложили, не на свечаном политичком нивоу, већ на потпуно практичном нивоу, а предвиђали су веома конкретан механизам за обезбеђивање те саме „недељиве безбедности“, где се узимају у обзир интереси свих.

Дана 12. јануара 2022. године у Бриселу је одржан састанак Савета Русија-НАТО, где је Москва последњи пут изнела те своје предлоге.

Дана 26. јануара 2022. године, САД и НАТО су изнели своје ставове Русији, који су се у суштини сводили на „не“ поводом свих кључних тачака, а такође ставили до знања да „Русија нема право вета“ на акције ЕУ и НАТО-а у Украјини.

Дана 21. фебруара 2022. године, Владимир Путин је потписао декрете о признавању ДНР и ЛНР.

Крвави покољ у Донбасу се настављао.

Дана 24. фебруара 2022. године почела је Специјална војна операција.

Од друге половине октобра 2026. године, Русија и Сједињене Државе су коначно у активном дијалогу о решавању сукоба у Украјини.

Истовремено, 13. октобра 2026. године, заменик министра спољних послова Александар Грушко је објавио да „Руски предлози из 2021. године о гаранцијама и безбедносним мерама са Сједињеним Државама и НАТО остају на снази“.

То значи да се Русија дубоко нада да је колективни Запад коначно схватио да ће она увек бранити своје легитимне интересе и, усред напретка у односима са Сједињеним Државама, даје НАТО-у и Европској унији шансу да постигну договор не само о Украјини, већ и о будућности целе Евроазије. Не треба нам капитулација НАТО-а и Европе сама по себи – морамо осигурати да безбедност једних не буде на штету других. Као што је из Москве говорено од самог почетка.

Круг се затворио, и надамо се да ће заједнички напори разумних учесника у преговарачком процесу одмаћи свет од ивице провалије.