Шта се дешава с поносом Ратне морнарице САД: Амерички „плутајући аеродром“ прате пехови

ИСКРА на Фејсбуку

© AP Photo / Mass Communication Specialist 2nd Class Ridge Leoni

Активно укључење у оружане снаге САД носача авиона класе „Џералд Форд“ поново би могло да буде одложено на неодређено време. Плутајући аеродром је формално део флоте, али још увек није у стању да извршава борбене операције.

Да би се овај пројекат привео крају нема довољно делова па ће морати да се скину с неких других бродова. Шта се дешава са поносом америчке ратне морнарице?

Пехови и недостатак делова за „плутајући аеродром“

Пандемија ковида је значајно утицала на америчку индустрију бродоградње: ниво производње је опао, а ланци снабдевања су пољуљани. Вашингтон признаје да конструктори брода нису на време обезбедили компоненте за носач авиона „Џералд Форд“ који је водећи у серији ратних бродова, пише коментатор РИА Новости Андреј Коц.

Према плановима, требало би да буде увелико готов за бојево дежурство следеће године, али због оскудице у времену морају се предузети екстремне мере.

„Због недостатка делова неопходних за довршавање „Џералда Форда“ морали смо да их позајмимо од другог пројекта носача авиона „Џона Кенедија“. Ради се о контролорима мотора, изворима напајања, малим пумпама, крајњим прекидачима и низу других делова“, изјавио је портпарол Ратне морнарице САД Клеј Дос.

Он је нагласио да је „технички канибализам“ додуше изнуђена, али прилично распрострањена мера у војној индустрији. Према његовим речима, када се изградња нових бродова савлада у потпуности, тада ће се средити и производња резервних делова у потребним количинама. Војно-поморске снаге тврде да без обзира на „донацију“ од носача авиона ЦВН-79, „Форд“ ће до 2024. године бити испоручен флоти.

Међутим, могу се појавити и друге компликације. Суперносач авиона је изузетно „захтевно дете“ за америчку индустрију.

Проблемима нема краја

„Џералд Форд“ је развијен средином 1990-их како би заменио први носач авиона на нуклеарни погон – амерички „Ентерпрајз“, који је у војној служби од 1960-их. Нови „плутајући аеродром“ почео је да се гради 2005. године, а поринут је у јесен 2013. године. Ово је највећи ратни брод на свету са депласманом већим од 100 хиљада тона.
Његова дужина је 337 метара, ширина 78, а висина 76. Као погон има два нуклеарна реактора који производе снагу до 700 мегавата. Брзина овог ратног брода већа је од 30 чворова (56 километара на час). Аутономија пловидбе је неограничена, само је потребно једном у три месеца да се обезбеде прехрамбени производи за потребе војске.

У авионском сектору ратног брода налази се стотинак борбених авиона. Међу њима су ловци Ф/А-18Е/Ф „Супер Хорнетс“, стелт авиони Ф-35Ц, авиони за електронско противдејство ЕА-18Г „Гроулер“, извиђачки авиони Е-2Д „Хокај“ и транспорентни С-2 „Грејхаунд“.

Такође, носач авиона још може укрцати хеликоптере типа МХ-60Р/С и беспилотне летелице. Број посаде и војног особља предвиђен је за више од 4,5 хиљада људи, иако су се пројектанти трудили да све максимално аутоматизују. Брод је требало да буде пуштен у рад 2016.године.

Почетком године „Блумберг“ објавио да се брод покварио током тестирања на мору и пре него што је поринут, откривени су кварови који се могу отклонити само модернизовањем. Велико разочарање су електромагнетни аерофинишери који би требало да приме 1.600 авиона, а у пракси се показало да могу само двадесет пет, док је електромагнетни катапулт уместо четири хиљаде полетања обезбедио само четири стотине.

Лака мета за хиперсоничне ракете

Комисија Пентагона није била задовољна ни лифтовима за авионе. Откривени су кварови који би могли негативно да утичу на све системе брода. Проблем још увек није решен– од 11 уређаја само два нормално функционишу. Радарске станице изграђене специјално за нове носаче авиона нису прошле прелиминарне тестове.

Ипак, 8. априла 2017.године „Џералд Форд” је поринут, а 31. маја је испоручен морнарици. Међутим, током пловидбе брзо су се покварили лежајеви осовина пропелера. У року од месец дана брод је поправљен, а затим, 2018. године, током тестирања на мору појавили су се кварови у погонском механизму. Након тога, ратни брод је враћен у базу. Како наводе америчке војно-поморске снаге, постоје потешкоће у претварању енергије генерисане нуклеарним реакторима у ротацији пропелера.

Годину дана касније, поново је завршио у бродоградилишту због кварова у погонском механизму. Наравно, нови бродови се често сусрећу са „дечјим болестима“, али изгледа да „Форда“ прати несрећа. Осим тога, због бројних кварова, његов трошак је порастао са 10,5 на 13 милијарди долара – ова сума је изузетно озбиљна чак и за амерички одбрамбени буџет. У Вашингтону су почели да сумњају: да ли су велики и скупи бродови заиста потребни?

Поред тога, сматра се да су они лака мета за најновије хиперсоничне ракете.

Руска флота ће 2022. године добити перспективни комплекс „Циркон“.

Домет ракете ће надмашити радијус америчких носача авиона, а брзина од девет маха чиниће је нерањивом за бродске системе ПВО. Амерички аналитичари су признали: „Циркон“ ће направити рупе у било ком броду америчке морнарице.

Руски војни експерт, генерал-мајор у резерви Владимир Богатирјев упозорава да ово оружје може погодити било који циљ са било ког места у светском океану.

„Истовремено, практично је немогуће одбити напад, с обзиром на хиперсоничну брзину ракете и могућност маневрисања приликом приближавања циљу. Појава „Циркона“ учинила је да сваки систем одбране од ракета буде бескористан, а наши такозвани „партнери“ то знају и плаше се“.

Иначе, према медијским наводима, почела је серијска производња противбродских „Циркона“ за бродове и подморнице.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.