Срђа Трифковић: Отпор трансатлантском хегемону могућ у Француској и Италији

Глобални рат против Русије води се на два плана – у Украјини до последњег Украјинца, а у ЕУ до последњег напуштеног радног места Европљанина и до последњег хладног стана

Историчар и публициста Срђа Трифковић сматра да ће Европа тек следеће године осетити битније економске последице санкција које су увели Русији, пре свега због великог повећања цене енергената за индустрију, док ће дугорочне последице скупих енергената утицати на конкурентност индустрије у Немачкој.

“Мислим да ће ову зиму ЕУ прилично безболно пребродити у енергетском смислу бар што се тиче домаћинстава, пошто су напуњене резерве гаса, делимично захваљујући томе што су Руси уредно испоручивали гас све до последњег тренутка преко територије Украјине, што је чист надреализам. Тек следеће године ће се осетити битније економске последице пре свега због битног повећања цене енергената за индустрију”, рекао је Трифковић за ТВ Хепи.

Коментаришући дволичност појединих европских земаља у вези са санкцијама на руске енергенте, Срђа Трифковић је навео да су Пољаци на сва звона огласили да више неће набављати гас из Русије, па су набављали руски гас из Немачке.

Историчар је истакао и пример Индије која је увезла енормне количине руске нафте током протеклих девет месеци, а сада ће је препродавати и то заобилазећи лимит од 60 долара по барелу.

Трифковић је поновио свој став да актуелна политичка дешавања јасно показују да амерички глобални хегемонисти теже да једним ударцем убију две муве – да се у Украјини туку против Руса до последњег Украјинца, а на економском плану да се у ЕУ боре против Руса до последњег напуштеног радног места Европљанина у фабрици и до последњег хладног стана или куће.

А колико ће то трајати, према његовом мишљењу, зависи од тога каква ће бити политичка реакција међу Европљанима када напокон схвате шта им се догађа.

“Моја предвиђања су да ће у германској Европи послушност да се прихвате прилике онакве какве јесу потрајати и даље, једини потенцијал за бунт и отпор према трансатлантском хегемону и његовом диктату постоји у Француској, и у већој мери у Италији, евентуално у Шпанији и Грчкој. Али од Немаца, Аустријанаца, Бенелукшана и Скандинаваца немамо чему да се надамо”, појаснио је он.

А зашто народи германске Европе тако доследно прихватају одлуке својих власти објаснио је тиме да је денацификација довела до дегерманизације, до потпуног губитка осећања националног поноса, и то “до те мере да се нико и не усуђује да постави питање ко је извео саботажу на ‘Северном току’, док је јасно да је реч о британско-пољској продукцији насталој по америчком налогу”, закључио је Срђа Трифковић за ТВ Хепи.