СРАМНА ПРОВОКАЦИЈА: НАТО на дан параде у Москви и на Дан победе над фашизмом почиње велике војне маневре, вежбају „одбрану од агресије Русије“

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: AFP 2019 /

НАТО намерава да 9. маја, када свет слави Дан победе над фашизмом, организује крупне војне маневре како би се увежбавала одбрана од потенцијалног неочекиваног напада Русије на једну од чланица Североатлантске уније, сазнаје „Шпигл“.

Вежбе „Крајзис менаџмент ексерсајз“ ће, како преноси овај немачки лист, трајати шест дана, током којих ће НАТО симулирати напад Русије на неку од земаља-чланица, а потом и војну реакцију Алијансе.

Сви детаљи ових вежби се држе у строгој тајности, пише „Шпигл“, али и наводи да ће се овом приликом испробавати „унутрашњи механизми“ Алијансе, на шта је НАТО спреман у случају неочекиваног напада „агресора“, као и на који начин ће се доносити политичке одлуке да би реакција НАТО-а била муњевита.

Иако ће се увежбавати одбрана, НАТО овом приликом ипак неће пребацивати људство и војну технику, будући да циљ вежби није да се застраши Брисел, већ да се установи колико је времена потребно НАТО-у да усвоји важне одлуке, као и колико је потом времена потребно амбасадорима чланица да те одлуке прогурају у скупштинама матичних земаља.

Војни аналитичар Андреј Кошкин за Спутњик каже да нема сумње да је НАТО изабрао баш Дан победе као дан када ће ти маневри бити покренути, са циљем да се пружи „адекватан“ одговор на војну параду која се тим поводом традиционално одржава у Москви.

„У томе нема дилеме, будући да се налазимо у стању, рекао бих, хибридног рата, у којем је главно поље битке — медијски простор. Наравно да су потребни сензационалистички наслови који би оправдавали њихову позицију, самим тим је и војна вежба најављена за Дан победе, када ће Црвеним тргом дефиловати руски војници и војна техника“, истиче.

Према његовим речима, то је својеврсни одговор Алијансе на „агресивно звецкање оружјем“, које ће се тог дана чути на Црвеном тргу.

Истовремено, Кошкин подсећа да је Русија, упркос свим настојањима НАТО-а да погорша ситуацију у односима између Брисела и Москве, поприлично отворена и стално инсистира на томе да су преговори једина варијанта која може довести до потенцијалног разоружавања.

„Међутим, упркос томе, Русију увлаче све дубље у конфликт, иако званична Москва стално говори да је спремна на уступке, да жели да пружи руку помирења, али не да уједно и занемари сопствене интересе или да ослаби своју безбедност“, указује он.

Кошкин наводи и да је, историјски гледано, све то повезано са завршетком Другог светског, односно, Великог отаџбинског рата како га зову Руси, будући да је тај датум изузетно важан за руски народ.

„Руси тај дан славе како не би заборавили шта се све десило у то време. Међутим, земље Алијансе желе да покажу да историја није добро распоредила славу коју су земље однеле након победе над фашизмом, тачније, желе да изврну чињенице да је Русија једна од најзаслужнијих за пад нацистичке Немачке“, истиче.

Кошкин додаје и да се Алијанса овим маневрима припрема ако не баш за реванш, онда да учини да се та „историјска неправда“ исправи.

rs.sputniknews.com, Милош Ћурчин

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.