Сматрајте се мобилисаним! Западни модел владавине лажима у трећем светском рату

Како је и зашто почео медијски трећи светски рат и зашто се Запад одлучио за владавину лажима, објашњава Слободан Рељић.

Недавно су објављена друга издања студија „Воља за лаж – нови светски дезинформативни поредак“ и „Медији и трећи светски рат – сматрајте се мобилисаним“ социолога др Слободана Рељића, бившег главног и одговорног уредника НИН-а.

Трећи светски рат – реформе ништа не решавају

Повећано интересовање читалаца за две социолошке студије Рељић објашњава чињеницом да оне на разумљив начин говоре о савременом тренутку у ком се налази друштво и објашњавају шта су медији и која им је улога у стању ком се данас налазимо.

„Нико не може да оспори да су медији један од највећих проблема савременог глобалног друштва. Свака држава има своје локалне проблеме али то што се дешава у медијима генерише се споља и појављује се у 70 одсто случајева у истоветном облику. На Западу је сад најгоре, зато што тамо где је манипулација софистициранија, све је мрачнија употреба медија. Медији су некад били нада, међутим данас су сведени на крајњу, употребну вредност“, каже Рељић за „Орбиту културе“.

Књигу „Медији и трећи светски рат“ написао је пре шест година а посебно је поносан на поднаслов – „Сматрајте се мобилисаним“. Према његовим речима, рат је већ био у току, јер је историјски процес ишао тим током, док су друштва данас у тако великим проблемима да ништа више не може да се реши реформом.

„Реформе су као закрпе. Ови проблеми могу се решавати само великим друштвеним преокретима и тај појам ‘трећи светски рат’ је већ био у употреби пет-шест година пре него што сам га ја употребио. Мислим да је пре мене и Папа говорио о томе“.

Друштвене мреже и фактчекери – потпуна контрола мисли

Данас читава медијска структура на Западу служи да одржава систем и да ствара утисак да није баш такво реално стање ствари у којима живе грађани. У таквим временима види се крај система јер он не може да опстане, као и крај инструмената који учествују у његовом одржавању.

„Прича да овакви медији могу опстати у дугом временском периоду делује илузорно. Са друштвеним мрежама и фактчекерима, данас на Западу имамо потпуно контролу мисли“.

У том смислу врло је важан процес увођења вештачке интелигенције која само служи „убијању креативности“. Вештачка интелигенција и алгоритми служе само томе да се људско биће држи под контролом и не могу створити креативну иновацију из које би друштво нашло решење. Они служе да статус кво опстане, наглашава Рељић.

Дезинформативни поредак –владавина лажима

Чињеницу да, без обзира на све тоталитарнију контролу на Западу, пада поверење грађана у мејнстрим медије, које по последњим истраживањима износи око 38 одсто, Рељић објашњава тим што је „шупља“ и та моћ која стоји иза њих. Истраживања се намештају али у сваком случају, не више од трећине друштва верује главним медијима.

„Наш народ каже, у лажи су кратке ноге. Овде су ноге дуже, али то је ипак лаж. Узмите за пример кампању против Русије. Грађани на Западу у почетку верују како је Путин зло, али кад та кампања постане претешка за слушање, поверење у медије опада. Истраживачи кажу да им верује око 40 одсто али мислим да је у многим земљама много мањи проценат. Данашња употреба медија постаје контрапродуктивна и са становишта њихових власника јер не можете лажима вечно владати народом“.

Зато данас присуствујемо стварању дезинформативног поретка, а то је и циљ власника медија. У томе нема никакве бестидности јер не може се инсистирати ни на каквом моралном кодексу новинара у друштву у коме се морал не узима као било каква вредност.

„У друштву у коме су порушене све моралне основе, зашто би једини новинари инсистирали на моралу и зашто би њихов власник трпео њихову моралност уколико му наноси штету?“

Капиталистичко друштво разорено, нема разлога да постоји

На почетку криза у историји увек је на почетку изгледало да се маса људи не може одупрети класи која их тлачи. Зато увек мора проћи одређени временски период у коме ће се успоставити неки организациони потенцијал који ће уклонити организацију која тлачи грађане.

„То су стања у којима они који владају изгубе осећај да постоји друга група. Данашње владајуће групације су још горе зато што су корпоративне и у њима власници ни не знају чега су све власници. Престаје било какав контакт између народа и тих који владају, договор је немогућ и то мора да се претвори у неку врсту побуне. Побуне настају сплетом различитих околности а догађаји који покрену та велика кретања су обично банални. Кад је кредибилитет државе потрошен, није важно шта она ради јер све што ради је неважно за грађане и она се, наравно, урушава. Данашњи капитализам је практично ушао у ту фазу“.

Људи више не верују у медијске инструменте, нити да војска ратује за њихове интересе и немају разлога да верују да они што им дају посао имају икакав однос према њима ни да их третирају као људе.

„Са становишта човека као бића, то је једно потпуно разорено друштво које више нема разлога да постоји“.

Зелени – главни произвођачи ратова

Шефица немачке дипломатије Аналена Бербок која је недавно изјавила да ће истрајати у санкцијама без обзира на притисак грађана и премијерка Новог Зеланда Џасинда Арден која је у УН недавно тражила глобалну цензуру зато што народ не верује у зелену агенду, по Рељићу, припадају Давосовој школи, која је иста као некадашња кумровачка.

„Оне немају никакав однос према народу. Те зелене партије су почеле са заштитом природе, а завршиле су заштитом америчког националног интереса и интереса главних корпорација. Главни произвођачи рата су зелене партије и оне и показују да нису заинтересоване за народ и зато је побуна питање здравља друштва. То је природно право и Џон Лок, отац либералне демократије је дефинисао право на побуну као природно право. Побуна је неспорна у случају да су европска друштва више способна да се побуне“.

Проблеме прави Запад, решења се очекују на Истоку

Европска друштва данас нису иста друштва као она која су се бунила кроз историју. Она су историјски ирелевантна и питање је постоји ли у њима енергија и способност за побуну.

„То су празне љуштуре, ту више нема демократије, а све идеје које су народу давале наду су се поништиле. Ако као народ пристанете на то, онда нестајете. Данас присуствујемо једном стању у ком сви проблеми настају на Западу, али читав свет, чак и на Западу, очекује решење од Истока. А Европа ће бити све безначајнија и све инфериорнија у свим кретањима с којима се суочавамо“, закључио је Рељић.