Си-Ен-Ен очајан: Амерички конгрес и словачки бирачи бацили Украјину под аутобус

Антиукрајинско осећање све више јача на Западу и истоку Европе

Присталице руског председника Владимира Путина добиле су овог викенда велики подстицај од америчког Конгреса и гласача у Словачкој. Како наводи Си-Ен-Ен у коментару недавних дешавања, некадашње ватрене присталице Кијева, сада су Украјину “бациле под аутобус”.

Роберт Фицо, лидер проруске странке Смер, победио је на парламентарним изборима и најавио да ће одмах почети са формирањем владе у Словачкој, земљи која је, према мишљењу америчког медија, на првој линији ватре.

Фицо је велики део своје кампање засновао на окончању слања војне помоћи Украјини и промовисању хитног прекида ватре уз мировне преговоре са Русијом. У целој земљи, сам Фицо је био највећи појединачни добитник гласова, док су тројица од пет најбољих чланови његове антиукрајинске странке.

Говорећи након избора, Михал Шимечка, лидер словачке проукрајинске странке Прогресивна Словачка, која је завршила на другом месту, рекао је да је резултат “лоша вест за земљу”.

То је такође била и лоша вест за украјинског председника Владимира Зеленског, која је дошла у посебно изазовном тренутку, пошто је амерички Конгрес одобрио нови закон о привременом буџету којим је одбачена војна помоћ Украјини, наводи Си-Ен-Ен.

Гласање у Конгресу касно у суботу уследило је упркос великом лобирању државног секретара Ентонија Блинкена и министра одбране Лојда Остина и само неколико дана након што је Зеленски лично лобирао код званичника у Вашингтону.

Бела кућа је обећала да ће тражити брзо усвајање самосталног закона о помоћи Украјини у укупном износу од 20,6 милијарди долара за који је администрација рекла да је од суштинског значаја за борбу против руске агресије, али ће вероватно наставити да се суочава са одлучним противљењем, посебно републиканаца у Конгресу.

У недељу је амерички председник Џозеф Бајден позвао посланике – посебно републиканце у Представничком дому – да наставе да финансирају Украјину. “Надам се да ће моји пријатељи са друге стране одржати своју реч о подршци Украјини. Рекли су да ће подржати Украјину на одвојеном гласању”, рекао је Бајден. “Не можемо, ни под којим околностима, дозволити да се прекине америчка подршка Украјини”, додао је он.

Међутим, избори у Словачкој могли би да имају најдалекосежније последице у кампањи против Украјине која се води у све већем броју европских нација, наводи Си-Ен-Ен.

Једна од седам држава на линији фронта које се граниче са Украјином, Словачка је послала знатне количине оружја из својих залиха, укључујући сопствени систем противваздушне одбране. Такође има развијену индустрију производње муниције која је била у служби Украјине од почетка сукоба. Само прошлог априла, словачка влада је обећала да ће петоструко повећати производњу критичне артиљеријске муниције како би испунила украјинске захтеве.

У ширем смислу, сам Фицо је близак савезник других Путину наклоњених европских лидера, а посебно Виктора Орбана, премијера суседне Мађарске, који је био један од првих који је честитао Фицу касно у суботу.

Фицо је, са своје стране, поновио многа Путинова кључна уверења од почетка Специјалне војне операције. “Сукоб у Украјини није почео пре годину дана, почео је 2014, када су украјински нацисти и фашисти почели да убијају руске грађане у Донбасу и Луганску”, рекао је Фицо на недавном предизборном скупу.

Фицу и Орбану – лидерима земаља које су чланице Европске уније и НАТО-а – могла би да се придружи Пољска ако избори касније овог месеца доведу до новог мандата за Партију права и правде, која је такође недавно била трн у позадини ЕУ, скрећући са свог дугогодишњг проукрајинског курса.

Крајем прошлог месеца, премијер Матеуш Моравјецки, лидер странке, рекао је локалним медијима да Варшава “више не преноси никакво оружје Украјини јер се сада наоружавамо најнапреднијим оружјем”. Пољски председник је касније појаснио да ће Пољска поштовати постојеће уговоре о снабдевању оружјем.

Пољски опозициони лидер Доналд Туск, и сам бивши председник Европског савета, назвао је ове изборе “најважнијим изборима од 1989. године и пада комунизма”.

Да ли би ове промене могле да пруже утеху бројним антиукрајинским снагама у другим европским земљама, чији ће бирачи следећег јуна изаћи на биралишта да бирају нови Европски парламент? Јединица ЕУ за праћење јавног мњења и даље извештава да 86 одсто одобрава наставак хуманитарне помоћи Украјини, али друге мере подршке су далеко мање популарне, наводи Си-Ен-Ен.

Само 52 одсто француских бирача и 49 одсто немачких гласача је за то да се Украјини понуди чланство у ЕУ. Што се тиче војне подршке, једва 57 одсто грађана ЕУ подржава куповину и набавку војне опреме и обуку за украјинске снаге. А већина немачких гласача се противи испоруци крстарећих ракета Украјини.

Ово сугерише могућност да антиукрајинске странке освоје значајан блок гласова у следећем Европском парламенту а то би могло да утиче на напоре да се укине правило једногласности које је потребно за главне одлуке ЕУ, посебно у вези са санкцијама широм Европе против Русије када свака држава чланица ЕУ мора да одобри такву меру.

Мађарска је сама по себи успешно блокирала или одложила такве санкције, чак је и сама себи изборила издвајање како би јој се омогућило да купује руску нафту. Сада, у савезу са Словачком где је Фицо такође изјавио да се противи санкцијама Москви и потенцијално са Пољском, проукрајински напори остатка ЕУ могли би додатно да се искомпликују.

Међу осталим водећим европским земљама постоје предлози сличних трендова. У Немачкој, моћна крајње десничарска партија Алтернатива за Немачку (АфД) достигла је рекордних 21 одсто популарности, изнад популарности још увек владајуће Социјалдемократске партије канцелара Олафа Шолца. Основна платформа АфД-а, поред противљења имиграцији и упозорења да растућа инфлација смањује пензије, укључује противљење слању оружја Украјини и подстицање става да је Путин неправедно оклеветан.

У међувремену, у Француској, иако је лидерка крајње деснице Марин ле Пен настојала да се дистанцира од директних проруских ставова, међустраначка парламентарна комисија је утврдила да је њена странка Национално окупљање и функционисала као “канал за комуникацију” ставова Кремља, наводи амерички мејнстрим медиј.

Али изван ЕУ, унутар НАТО-а постоји једнак страх од последица ширења антиукрајинског блока. Мађарска још увек није одобрила чланство Шведске у НАТО-у. И Орбан и Фицо су изјавили су да се одлучно противе уласку Уније у Алијансу а јасно је да и многе друге чланице НАТО-а, чак и Сједињене Државе, такође имају резерве.

Реалност је да је украјинска контраофанзива, која ће морати да се смањи са доласком зиме, до сада постигла мали суштински напредак на бојном пољу, признаје Си-Ен-Ен.

Долазак нових оснажених антиукрајинских партија у државе на првој линији, заједно са попуштањем водећих супарника Кремља као што су Сједињене Државе, чине истински отровну мешавину. Потребна је брза акција Конгреса да би се зауставила даља ерозија — или чак могући колапс — одлучне подршке Украјини у западним демократијама, закључује Си-Ен-Ен.