Севернокорејско наоружање: Савремени тенкови, вишецевни лансери и балистичке ракете

Getty © Jörn Petring/picture alliance

Током државне посете руског председника Владимира Путина Северној Кореји, потписан је Свеобухватни споразум о стратешком партнерству Москве и Пјонгјанга, као и низ билатералних споразума.

Иако за сада нису познати детаљи поменутог документа, из речи двојице лидера јасно је да се ради о споразуму који ће значајно унапредити сарадњу у низу области, укључујући одбрану и безбедност. Стога се претпоставља да ће у будућности, две државе, једна другој, испоручивати различито наоружање и војну опрему.

Тако би Северна Кореја могла Русији испоручивати артиљеријске гранате, мине и ракетну муницију у различитим калибрима, док би са друге стране од Москве могла добити технологију за развој хиперсоничног наоружања, борбених авиона 4,5 и пете генерације, унапређивање балистичких и крстарећих ракета, односно њихових бојевих глава и система вођења.

Ипак, треба нагласити да Оружане снаге Северне Кореје већ располажу појединим системима који су по својим техничко-тактичким карактеристикама и те како упоредиви са сличним наоружањем руске, кинеске и западне производње.
Нови основни борбени тенк и вишецевни ракетни лансери

Средином марта, севернокорејски лидер Ким Џонг Ун је током војне вежбе провозао нови тенк намењен за војску његове земље. У питању је “чеонма 2”, познат и по скраћеницама М2020 и М2024, који је први пут приказан 2020. током обележавања 75. године од оснивања Радничке партије Северне Кореје.

По свом спољашњем изгледу, оклопњак у доброј мери подсећа на хибрид настао на применом дела решења присутних на америчком тенку М1А2 “абрамс” и руском Т-14 “армата”. Тако је купола готово идентична “абрамсовој”, док труп у великој мери подсећа на “армату”.

На куполи су са предње и бочних страна додате плоче експлозивно-реактивног оклопа и две лансирне цеви противоклопног система “булсај-3” (заснован на “корнету”) које се могу окретати.

На њој се налази и стандардна опрема – комуникационе антене, диспенсери димних граната, перископски нишан за командира и нишанска справа за нишанџију, а главне новине, у односу на раније севернокорејске моделе, огледају се у систему активне заштите и “blow out” панелима за преусмеравање експлозије.

Главно наоружање тенка је глаткоцевни топ у калибру 125 мм, сличан совјетском 2А46, који највероватније има аутоматски механизам за пуњење. Секундарно наоружање састоји се од спрегнутог митраљеза у калибру 7,62 мм и аутоматског бацача граната у калибру 30 мм.

Осим развоја домаћих тенкова, Северна Кореја велике напоре улаже и у вишецевне ракетне лансере, а један од најсавременијих је свакако КН-09. Ради се о самоходном систему који користи ракете у калибру 300 мм, домета до 190 км, наоружане конвенционалним бојевим главама тежине 150 до 190 кг.

Навођење се врши уз помоћ сателитске навигације, а могуће кружно одступање од циља је 30 до 45 м. КН-09 се састоји од осам лансирних цеви (распоређених на два одвојена носача са по четири цеви), постављених на шасију камиона са погоном 6х6.

Лансирање читавог салва траје 50 до 60 секунди, а време за допуну муниције траје између 45 и 60 минута у зависности од обучености и искуства посаде. Захваљујући великом домету, у случају потенцијалног сукоба, севернокорејска војска могла би овим системом дејствовати по циљевима у Сеулу са релативно сигурне удаљености.

По свом изгледу, КН-09 подсећа на руски БМ-30 “смерч” и кинески А-100, због чега многи војни експерти са Запада сматрају да је Пјонгјанг имао помоћ “страних земаља” у развоју овог лансера. Међутим, постоји могућност да је КН-09 заправо настао даљим развојем старијих вишецевних система у калибру 240 мм.
Балистичке ракете – од кратког до интерконтиненталног домета

Наоружање по ком је Северна Кореја најпознатија су свакако балистичке ракете, а Пјонгјанг је у последње две деценије развио читав низ ракета – од оних са дометом мањим од 500 км до интерконтиненталних пројектила способних за дејство по територији САД.

Што се тиче балистичких ракета кратког домета, по својим карактеристикама, поред низа пројектила из породице “хвасонг” заснованих на совјетским “скадовима”, истиче се КН-23. У питању је ракета која може носити конвенционалну или нуклеарну бојеву главу тежине 500 кг са дометом од 450 км.

У случају да КН-23 буде опремљена лакшом главом, домет може бити повећан до 690 км. Ракета се лансира са транспортно-лансирног возила, користи инерцијални систем вођења, а постоје индиције да је опремљена и сателитским.

По спољашњем изгледу КН-23 је готово идентична је јужнокорејској “хјунм 2б” и руском “искандер-М”. Као и поменута руска, севернокорејска ракета такође лети ниском, тј. квазибалистичком путањом и користи своја крилца за маневрисање, што отежава њено пресретање.

На пољу балистичких ракета средњег домета треба издвојити “пукгуксонг 2”, познату и под ознаком КН-15. Ова ракета има домет између 1.200 и 2.000 км и такође може носити конвенционалну или нуклеарну бојеву главу.

Главна предност КН-15 огледа се у гусеничној лансирној платформи, која олакшава заузимање ватреног положаја будући да се може кретати и по неасфалтираним путевима и по суровом терену. Ово доприноси не само мобилности, већ и могућности сакривања пре, током и након лансирања, јер се може распоредити на готово свакој тачки унутар Северне Кореје.

Једна од најнапреднијих балистичких ракета севернокорејске производње је “хвасонг 8”, која носи ХГВ (Hypersonic Glide Vehicle, HGV), односно хиперсоничну бојеву главу која се при достизању највеће висине одваја од ракете носача и користећи сопствене моторе маневрише и обрушава на циљ.

Захваљујући овој технологији, Пјонгјанг се налази у предности у односу на државе које не располажу сличним ракетама, као и системима ПВО способним за пресретање ХГВ. Због хиперсоничне бојеве главе са маневарским способностима и домета већег од 3.500 км, “хвасонг 8” представља реалну претњу чак и по базе Војске САД на Гваму и Филипинима.

На крају, најјачи адут Оружаних снага Северне Кореје су интерконтиненталне балистичке ракете, од којих се по својим способностима највише истичу “хвасонг 15” (КН-22), “хвасонг 17” (КН-27) и најновија “хвасонг 18” представљена у фебруару 2023. године.

Домет ових ракета је 14.000 км у случају прве, односно 15.000 у случају друге две ракете. Тежина бојеве главе КН-22 је око 1.000 кг, док је у случају КН-27 2.000 до 3.500 кг, односно 1.250 до 1.500 на “хвасонг 18”.

Претпоставља се да све три ракете имају могућност ношења неколико маневарских бојевих глава са засебним или заједничким навођењем (МИРВ и МРВ), међутим за сада не постоје поуздани подаци који то потврђују. Такође, уз помоћ ових ракета Војска Северне Кореје има могућност дејства по читавој територији САД.

Стефан Добрић RT Balkan
?>