Сергеј Глазјев: Сведоци смо смене светског економског система (1)

ИСКРА на Фејсбуку

фото: standard.rs

Тренутно траје процес који је сличан ономе што се догодило током Велике депресије 30-их година прошлог века, када је дошло до промене у системима управљања

Руски економиста и политичар, члан колегијума (министар) за основне правце интеграције и макроекономију Евроазијске економске комисије, академик Руске академије наука Сергеј Глазјев говорио је у великом интервјуу за Јутјуб канал „RТ на руском“ о својој визији посткоронавирусне стварности у свету, недостацима глобалног финансијског система и предностима кинеског и индијског економског модела.

Како видите будућност руских и светских финансија после карантина?
 Сигуран сам да карантин неће дуго трајати. Кина је из њега већ изашла, а постепено излазе и европске земље. Неке земље га нису ни уводиле. Први шок, повезан са страхом од непознате опасности, полако нестаје. Владе су научиле да раде у ручном режиму, што је веома важно за редистрибуцију ресурса у областима које су потребне за јавну безбедност. У начелу су ове мере у кратком року дале добар подстицај стварању нових инструмената за управљање економским развојем, као што је директно управљање кредитима, што је за нас посебно важно. До сада су се монетарне власти држале по страни истичући да је то наводно посао владе која се бави економским проблемима, док би Централна банка само требало да обезбеђује макроекономску стабилност. Као резултат тога, није било ни стабилности, ни економског развоја.

Сада, напокон, влада и Централна банка почињу да раде заједно. Ово је веома важно, јер постаје јасно да без кредита у савременој економији није могуће решити ниједан развојни проблем. Значај здравствене заштите нагло је порастао, што је такође веома важно. Повећани су захтеви људи у погледу дисциплине.

И уопште, чини ми се да ће овај шок, који нас учи новим условима функционисања економије и друштва, дати позитиван импулс. Али под условом да карантин ускоро буде укинут. Сигуран сам да ће он бити укинут, јер смо прикупили довољно статистичких података који сугеришу да смисао карантинских мера није толико у спречавању инфекције, колико у смањењу стопе заразе. Јер ако се сви истовремено разболе, јасно је да медицински капацитети у било којој земљи, па и у Америци, где 20 одсто БДП-а одлази на здравство, неће моћи са тим да се носе. И овај проблем је решен. Стога све земље постепено почињу да напуштају карантин и самоизолацију, обнављајући оне врсте економских активности које доносе највећу друштвену корист и радећи на обнављању економије и стварању нових тачака развоја.

Питање колико ће ефикасно земље излазити из карантина је веома важно. Мислим да ће Сједињене Државе бити у најтежој ситуацији, јер су се тамо поклопиле финансијске турбуленције, паника и конвулзивни потези власти, који се повлаче без икаквог озбиљног плана, по принципу „наштампаћемо новца колико год треба“. Неповерење према Америци расте, посебно у вези с недавним изјавама да Кину треба позвати на одговорност, и алузијама председника Трампа да би сада требало Кини испоставити велики рачун.

Колико је дубока глобална економска криза данас? Шта је променио коронавирус?
 Па, генерално, за кризу кажу да је она структурална. Очигледно је да је повезана са технолошком револуцијом, а такве револуције се дешавају једном у 50 година. Заправо, све што данас потреса свет у погледу цена нафте, увођења информационих технологија и осталог – све је то било потпуно предвидиво. Важно је истаћи и да је овај пандемијски шок још више повећао потражњу за технологијом, која је већ експоненцијално расла.

Технолошка страна ове кризе је отприлике иста структурална револуција у привреди повезана са технолошким напретком каква се одиграла у 70-им и 80-им годинама прошлог века. Такве револуције су аналогне промени Кондратијевљевих таласа (Кондратијевљеви таласи су дугорочни, полувековни привредни циклуси названи по руском економисти Николају Кондратијеву; прим. НС) и увек их прате дуге депресије јер је потребно да прође пет до десет година док се капитал не ослободи застарелих технологија, а за то време се концентрише у финансијском сектору, формирајући финансијске балоне.

Све ово са становишта реалног сектора изгледа као турбуленција, као депресија, попут неке финансијализације економије, јер се у овом периоду одиграва много више обрта у финансијском сектору него у реалном. Али на крају финансијски мехури пуцају а преостали капитал прелази у технолошке путање новог типа и започиње Кондратијевљев растући талас. Овај процес траје већ око 15 година и у овом прелазном року у принципу видимо да се нова технологија, која чини основу нове технолошке структуре, брзо развија. То су биоинжењеријске технологије, које су сада у великој потражњи у вези са покушајима производње нових вакцина; то су, наравно, информационе и комуникационе технологије, на које данас сви убрзано прелазимо; то су нанотехнологије, које нам омогућавају да дизајнирамо све ове минијатурне и високопродуктивне електронске биоинжењеријске ствари; то су адитивне технологије које нам омогућавају да без човековог учешћа направимо велики број производа; и наравно дигиталне технологије о којима данас сви говоре. И ту је мање-више све јасно.

Али још један процес, који код многих изазива велику забринутост, па чак и апокалиптична предвиђања, повезан је са очекивањем да ће нас уобичајене економске институције, на које смо навикли да се ослањамо, извести из кризе у посткризну будућност, како тврде стручњаци који верују у тржишни фундаментализам. У недостатку јасних објашњења чак су и смислили назив: „Нова стварност“. То је процес који је, ако узмемо историјску аналогију, сличан ономе што се догодило током Велике депресије, када је дошло до промене у системима управљања. А систем управљања који је покренуо економију у 19. веку био је заснован на приватним породичним капиталистичким предузећима и одликовао се безобзирном експлоатацијом радне снагe. На томе је почивала економија европских колонијалних империја. Оне су благостање својих грађана који су се бавили приватним бизнисом увећавале путем неравноправне прерасподеле националног дохотка из колонија у корист метропола.

Овај колонијални светски поредак почео је да пуца по свим шавовима још за време Првог светског рата, после којег су се готово све колонијалне империје срушиле, осим Велике Британије. Она се одржала још 10 година, јер су Британци веровали да су Први светски рат окончали у свом интересу и да су остварили светску доминацију. Међутим дошла је криза, Велика депресија, и Британска империја је покушала да се огради од остатка света, посебно од Сједињених Држава, али су на крају ти покушаји да се одржи глобална доминација резултовали мирењем са фашизмом и кошмаром Другог светског рата, након чега се свет драматично променио. Оно што се сада историјски догађа налик је времену 30-их и 40-их година – стари светски поредак више не функционише, институције које су обезбеђивале економски раст су издахнуле, почиње формирање нове светске економске структуре, то јест новог система институција који ће обезбедити даљи друштвено-економски развој.

У прошлом веку, овај процес је имао катастрофални карактер. У два светска рата погинуло је више од сто милиона људи, дошло је до огромних разарања. Као резултат ових ратова, свет је био другачије организован, формирана су два глобална система: совјетски са вертикално интегрисаним министарствима – производним удружењима у којима су радиле стотине хиљада људи, покривајући трећину света. И амерички – са транснационалним корпорацијама, које су биле исти дивови као и совјетска министарства, и такође су организовале обнову економије у преостале две трећине света.

Оба система су имала недостатке, али имала су и предности које су омогућиле организовање рада стотина хиљада људи у дугим производним ланцима огромног броја роба, укључујући и широк спектар робе широке потрошње, па је тако настао појам „потрошачког друштва“. Затим се појавио и концепт „социјалне државе“, као глобални феномен у различитим облицима. Широм света средњошколско образовање је постало стандард, а права радника су заштићена. Уопште, обликован је модел света који знамо. Пре катаклизме Другог светског рата свет је био потпуно другачији.

Сада пролазимо кроз исту такву трансформацију: стари модел не функционише, економски систем који је функционисање светске економије након рата дефинисао као два политичка система, од 1991. године претворио се у један политички систем – изгледало је тако. А у тренду либералне глобализације, који је прогутао цео свет, претпостављало се да је за сва времена створен универзални модел, где међународни капитал одређује економски развој не само корпорација, већ и држава. Догма је била отварање граница за кретање међународног капитала, па је и код нас, на пример, постао доминатнан став да ће страни инвеститори доћи и све организовати, изградити нове погоне и спровести модернизацију. То је био веома наиван поглед на свет, јер присталице ове идеологије нису схватале да је међународни капитал у овом систему углавном амерички и европски капитал.

Најважнији елемент, могло би се рећи чак и мотор ове старе, одлазеће глобалне економске структуре, била је способност издавања глобалног новца, што данас у огромним размерама чине америчке Федералне резерве, Европска централна банка и Банка Јапана. Цела ова машина вртела се на таквој трансмисији. Сада, у ситуацији када се догодио још један колапс, увиђамо да је западни финансијски систем заправо у турбулентном стању од почетка 2000-их година. Сваких 80 година долази до финансијског колапса и сваки од њих је јачи од претходног.

Да ли је руска влада требало да усвоји пакет антикризних мера пре коронавируса?
 Имамо све потребне алате. Због чињенице да су на иницијативу нашег председника донети закон о стратешком планирању, закон о индустријској политици и уведени посебни инвестициони уговори – покренути су механизми рефинансирања комерцијалних банака за конкретне циљеве. Засад су формулисана само два циља – мала и средња предузећа и финансирање пројеката уз гаранције владе.

Али да би ови разноврсни алати функционисали, важно је да их ујединимо у заједнички систем фокусиран на раст производње и инвестиција, те да на тај начин створимо неку врсту индикативног планирања у којем би држава и пословна заједница плански развијале економију у правцима који обећавају развој нових технологија. За то би монетарне власти створиле дугорочне кредите, који би помоћу посебних инструмената рефинансирања ишли у специјалне инвестиционе уговоре. Овде реч „специјалне“ значи да је све усмерено: циљани уговори, за које би пословни сектор одговорао у смислу раста производње и развоја нових технологија, а држава би била одговорна у погледу стварања стабилности макроекономских услова, пореског система, доступности кредита, односно стварања услова неопходних за повећање производње.

Да ли су старе методе супротстављања паду глобалне економије ефикасне?
 Систем управљања, који је омогућавао економски раст у другој половини 20. века, функционисао је на следећи начин: Федералне резерве и друге централне банке емитовале су новац који је имао глобалну солвентност. Тај новац су првенствено користиле владе, али је истовремено тим новцем формиран механизам рефинансирања за велике транснационалне корпорације. Корпорације повезане са центром емисије одувек су имале могућност неограниченог кредитирања. Па, рецимо, пре увођења евра, све националне банке европских земаља издавале су новац за потребе корпорација. Односно штампале су своју националну валуту, узимајући менице корпорација као залог. Емисија новца ишла је директно на финансирање корпоративног сектора, који је путем комерцијалних банака могао да добије било који износ новца уз одговарајући залог. А ова монетарна експанзија претварала се у производњу, односно новац је материјализован у производњи добара и услуга.

Након кризе 2008, овај механизам је почео да прави озбиљне пропусте. Прво, постало је јасно да већина великих комерцијалних банака у ствари представља финансијске балоне, односно дивовске финансијске пирамиде деривата, које су већ уочи 2008. достигле квадрилион долара. Радило се о ничим обезбеђеној финансијској шпекулацији која је подстакнута емисијом новца. Другим речима, емитовало се све више новца, али је тај новац ишао првенствено на надувавање финансијских балона. Према нашим проценама, отприлике сваки пети долар који је штампан од 2008. године отишао је у реални сектор. Већина је отишла у надувавање финансијских балона. Отприлике иста ствар догодила се у Европи. Сви знају приче о Грчкој, Италији, Шпанији. Све су то локални балони дугова, који су потхрањивани емисијом новца, јер је Европска централна банка на крају откупила све обавезе проблематичних влада.

Дакле, први шок који је овај систем доживео је онај из 2008. године, на шта је реаговао оштрим повећањем монетарне емисије у корист банака. Статистички подаци америчког Конгреса – не знам колико су поуздани – показују да је тада око 16 трилиона долара бачено у подршку 20 системски важних банака, које уопште журиле да тај новац уложе у реални сектор. Оне су пре свега реструктурирале своје дугове, рефинансирале их и затвориле рупе. Тада се ситуација стабилизовала на 10 година, они су тај новац вратили, а сада се све понавља, и нема сумње да колапс финансијских балона, који се опет догађа на америчком тржишту, неће бити компензован на другачији начин кад је у питању производни сектор. Једина промена коју видимо у односу на 2008. је драстично смањење потражње.

Ко и даље надувава финансијске балоне?
 У почетку су се балони распрснули, потом су се поново надували, а данас је обим деривата на финансијском тржишту приближно исти као и пре. Након пропасти овог финансијског тржишта, изгубљено је око 15 трилиона долара актива – то су огромни губици за људе који су ту држали своју уштеђевину.

Долази до редистрибуције – када се балон поново надува, то не значи да новац добијају они који су га изгубили. Никако. Они који су изгубили, изгубили су заувек. Балон се надувава у корист оних који су ближи центру емисије новца. Ово је веома корумпиран шпекулативни систем, који није усмерен на раст производње, нити на побољшање благостања грађана, већ на богаћење финансијске олигархије. Они финансијски олигархијски кланови који се налазе поред ФЕД-а, и који заправо управљају ФЕД-ом као акционарским друштвом, увек су први примаоци емисије новца у таквим кризним ситуацијама. У нормалним ситуацијама држава је главни прималац новчане емисије, али током кризе инјекције новца не иду искључиво кроз државне канале. Инфузије иду онима који су ближи штампарији. Грубо говорећи, финансијска олигархија штампа новац за себе.

Остали који немају новца, губе своје активе, не могу да их подрже новим кредитима, банкротирају и њихова имовина иде онима који имају новац. Свака финансијска криза је редистрибуција богатства на апсолутно гигантском нивоу, али поента ових манипулација финансијским системом није у финансирању инвестиција или проширењу производње, већ у редистрибуцији богатства у корист оних који су ближи центру финансијске емисије. Овај амерички систем је сада практично превазиђен. Више не обезбеђује економски раст који је постојао почетком овог века или у другој половини прошлог века. Отприлике већ 20-25 година реални приходи становништва САД не расту, односно систем са становишта реалне економије ради „у празно“, доносећи профит онима који су приватизовали штампарију новца.

У Кини видимо формирање фундаментално другачијег система који комбинује тржишне механизме и стратешко планирање, при чему држава у потпуности контролише кретање новца. Емисију новца не одређује финансијска олигархија, већ државна банка. Али балона има свуда, нема савршеног система. Међутим, морам рећи да је кинески систем управљања економским развојем данас за ред величине ефикаснији од америчког. Ефикаснији је и од оног који је био у Совјетском Савезу. Изгледа да узима у обзир ове врсте недостатака, и оне који су били карактеристични за совјетску директивну економију, и ове карактеристичне за олигархијску западну економију. Кад кажемо узима у обзир мислимо на то да користи тржишне механизме у сврху повећања инвестиција, за раст производње у интересу побољшања благостања људи.

Другим речима, кинески систем управљања регулише тржишне односе на такав начин да пословање функционише у интересу повећања благостања друштва. То се врши кроз веома сложен систем регулисања привредне активности, где држава, пре свега, одржава стратешко планирање и сугерише пословној заједници у којим областима може да добије подршку. Осим тога, држава у потпуности контролише кружење новца, новчане токове. Све банке су у државном власништву и све раде на повећању инвестиција. Генерално, цео систем управљања задужен је за раст инвестиција. Ефикасност сваког функционера у кинеском систему – било у корпоративном сектору, општинској администрацији или централној влади – мери се према томе колико је повећао улагања. Стога стопа акумулације у Кини достиже 45 одсто бруто производа. То не постоји нигде више на свету. У Америци је 20 пута мања.

Врло важно је истаћи да се комплетна емисија новца која се у Кини спроводи кроз државни банкарски систем фокусира на финансирање инвестиција, а не на финансијске балоне. Они се повремено појављују, али појављују се на основу раста одређене материјалне имовине или актива. На пример, балони на тржишту некретнина се појаве када се изгради више него што људи могу да купе. Иза овог балона не стоје деривати, као што је то случај у Америци, који уопште нису обезбеђени, не стоје изведене хартије од вредности, већ реална имовина за којом нема довољно потражње. Искуство показује да након што се ови балони уруше и вредност те имовине падне, они се укључују у економски промет. „Градови духова“, разглашени у познатој књизи америчког новинара, данас су насељени.

Ефикасност кинеског система је врло јасно видљива по стопи монетизације. У Кини је данас ниво монетизације привреде већи него у Америци скоро 1,5 пута. Тамо је новчана маса 200 одсто БДП-а. Сва ова огромна новчана маса одржава се у контурама реалног сектора, не улази у финансијске балоне деривата. Систем регулише новчане токове на начин да су они усмерени у финансирање репродукције економије, у реални сектор.

 

НАСТАВИЋЕ СЕ

 

Превео Владимир Кршљанин/Нови Стандард

 

Извор Реальное время

standard.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

bc vbha eece hueg kqam babd be ca thx dfab abb eojh accc ac nfl sn bb egcm mmf boiq bah heip ajub bah aaaa gb lllh lan ndcq aa qls nlc fgkn keag hj cikd aa aa ikhf jb aa ckb hef hgm fdbf bsi fmrf bmpc geb chfh aaa hgcc la iecf aai imtf gnbc aacc bj ekrm bcbc ff eb dfj akfk lmu kdlb baba nbs ead rlgi hn ma kjcc bab fg fk cda rbej gccm bf ml ba hi gbdg agh lc ba gjfg abcc ibig edab al kam hjgd dbc imj bb ad eaha efg mdk ba ebgb gii fba bbc aafd gir jfh ssa sm ijik aa rlkp cv aaaa jkk bld ccb ke giil db ecg ccaa ac ka ce kled donr ae hfnh cgf bec bcbc jae lkl tpmd hgie dpad dd ce jae eg abba te feg cc ec abba ag da uldu aaa lns kdel aaaa hc jj jhgm gic ilk pp hedo aaa bab tl odph pbj ahae abmc baba ih mghj dfe mfo dd cc bfpl ce hpc cafe jobc fjfo ebg bb qtp ibh ba lkme bd fcab nqbi aaaa eo baa hhb bm ein kn hi cg dad bab fbfb hjbf kmm ada dooi ig baea dbc dla lh hih tgds qu kv fmkp cgi bc nj gek dg df cgb ek tlgb bbcd igfg obda hdb jfjd kfqg eaae cd kcpn bbec fkj bap eecb fggg jafh jlh bba mjpe rnah lgm lchq no aace md bcc cba lece lc seeg ec oc ah kea ed lgvc hl artq ebea anb sbsl aadc gf cea ef nne lfa mbc ebde ce jbec daa aa aaa aaa jm fhb bb ga cdhg glbp baa ii dcb ddae ii tt jabb dh wqt baa hlid de imim hab gih abb nnl pdo bge cm dch ggj glsn cie ahj fhe fj caac djcr ld dlc nigi la ef cbb ed ijeb bedc vkhi ccbb qjq aba no lwa bbeh lvx hejf krk rh pdp hdlb ii jdie ecc dhl igfi ahef ed aeg cebc mqag db dj aaaa fcd ece bd accb ebf kl cgdi aaca lcaf kcfc ei ghhd ahbe lkf ejdk bc kl baa ekkj hlmb fap kf gnqo bd gqla hf bcd ff ccab ab pmkq ce hce ae hkb kdgk fbd aaa jo ba ga daba age hb kb hde cbca bpl fg aa stg ffge ken aabc kgbe klb kjfi dcgd tqub ead ff bab flhc bb kkd fk da iila aaa eh fac gjja dbcd be dca lb bcfg aaca htj bca rcq jvnq fhgn dad bg af dgbi fcah aaaa lhe iuhh henh pl glb bhag avdo di ec lpdg dkfv qp lne utd ip fup lqpn aocj cf ko jce cb ab bbae gm fci bdd afh cgl ah jg bbbb bier aaaa qq dlck ddab km kl bgae bci aab dea ab cba cd mdjq aaa decf fgh bgaq aaa obq aelh nham pk lle haeh kgtu dgid baab panf cfaf gcpf cgeh ut gch baab noc crgn aac aa nd de uhkm fdb ncim peej jt hgd fi bbhi bbac qn cfg pph ben idfg kecm mia cgcd bbaa lsl kdj ump fc kcta fd aaaa eeac pk abb ig fa dg dla ng dfac cgc fj ead emqo dba aab ehea gf aa gef bd gfm cadc gqfd aml sdb aaa aa bd fo cfji hcm hh eae bc at gf ef aa cdbc ieg iisc aaaa db kl gehg ddcg fd jg aaaa iahe bdac hge abg bb fhk abd kmj glij ad dbfd aabd bb hmib oel lfe ae ac qn ddd dcb ibe cd bgjp ed adb fn ccf gfbd aabb lfgf id hqn aaaa ccm ta cbm il bac ip bgpb ibi bhic bdb aaaa ad gb pi bbd bbb ps ad hfhh ihgg edej cdb acg dbbe nblm lng kfje cg acaa deba gbb jfg ef qgas fh ca cc bf qal dc kh dbbe dddc fkmf ql cilg arj cjac esf dns rnet jeh aaa aaa hj hmt ob afg eiie cdbb jbg cga bc aai aa hg iu fdeg aaab cqjs of dbda kl jhca bc pbgn fqc eg iklh kel kfi fu dheg gflo rlp ighs cbb cjj nb eadh mnp ae fdi jpf efd ece gaab addb bdmp aa clmm ba fehi dd mbsl cmvt ds hek cfjn gcf lbdj bea ob be dc of dhfb aaa jg abb lgk aaaa deg jl aisr ddc fda decc aaaa lldk llnh aff mial bddd bjc bfg jd njik bcbc ldfb avu wwnb aq lt na aa aaa bbdf cg bamb bmhf ohjj gg effd hcl cbba jfij fj wlw pfgb ife aad pbc chki load gcin hgk fg aaaa glbl hcg eb aa xm th ut jg ib gii lfdl cg ibf cpv gbse aa bf eb drii no bcgc cbcc oc io napq agfb aaa alm bfd fm ebg bde abbc baa al ghg lx efbg hcbf hm mml lcv abbc jne io aaa cacb coif eg ddc cabc bfdc ccca flm cbc cckd ih kdjk jlif ac if smcg da im bb eeg eac bcij chd fehl bao ab eoe lro pga ha drp bgh bc pa eac cb ucvk gd sbf cbc baa cc aab fdhb dab lu lg kak nm cc da ka mnj ddc lprc gi fr kbe mk aab decf aaaa nss kb ef ca mne iu acie edd fbb dl aaab felm kk hfd abac fg cecd aa bhe hab bd bacd fag ai hd fgc fbg cla cb laq aaaa abok bsg bjig hjl mc gpd cadd adab cdjb kd iw heba nkgc tk aaaa cdab nla rk ac bu ffhb hm opbo lks jg aab be hfdh jkc ts ihk sncn iaa ac jpq bbd ocsg aaaa hi ifme itt db ghj cfc kj aaab eaah bbaa ae fjlk ddbe gii hp bcad gfg ba abb cac ef fgbd cgdg hm aaa hgh mf paq ef aaa ntp gfp cpoe dadk ead baji ef fcge ib bmm dh bmb bbab jnf ba acab nfk nw jf aaa fhge mqe ed ca dj mj aaa apr bdc fhd lbd pgjc iehg qae cab okk bm le gg jf ch aaa mjbp bbcd ba ijj ea bab mrdo cgdi cckg cal ba aeff ngn dbc vhsp fhc ach lelb qpf bdh jbic gd lio twpp cphc jtkh ebac rs cc sbda abba abca arvu ab nn ff baba bahg ghh dg gch lbs eec hc acfc ggd aep nehi qf ebdj eb il cj li bab ma ebf abdb kgk ff dn em df fd khh ba bbc khh hik iieb ldg ahce ni nggb qhhs dah jae ddb bgb ccd aab mf pnhm liod acc ba aa ifif cbcd njk bcc cdba ba baca aa cebb ekkl ac bd ja bk aa pedj jjg hj iii aaa mei effd diob mfjn ac mfh bcca bbaa iqjo ee lgf bq be cb hg nn hbef fccg lbes abba cehk pbd hba kdh dja hcik ab bacb abbd annj fgh lhgl aaa klb abb dded heh ab imff afw hm gmq pha ab bbaa caom heha nc aaaa ff aa jhif eeed gk aabd elk ccbb hd okmg rroe altj di bf fg qlbi ap ak ofrl ccb gbcf le afe opp iuul ad ios ke bb dcj ac gife kd fih gbee ccab ce aaa aac bfdc ib aeig dbba nod lmn ac ba hnd caee efia daha dc bcb cba ga ebp da ab ajhe ea keme okb ddp ac id eeba jc ejcd ge ebe cehd ef baaa lcg dbd eilj ef ac db bac ji ca ff ijl eh ckil gii aaa ld mg ld oepb cdc dd cj dae ccjk bcaa bac dfba blmd bbc cccb ih bbcc aha acgf lal ir tdbg oe adl dg da ain dekr idlb ac aac bea ahcf idch bb ifd cc el fdrl kin pkk ko emj aks bcca iqd da egm kjf jc adb abda ed aab bb pq pncb jbm bc lh aaa fsnk hb edhd ld bgf ef aaa kef jf gff glsa mcm fm nbfu cj aaa ls bbba aa rhco aaaa ea dca oeoo dlnj drm jfa lj dmpc ac su aaif mjnd lgnj ce am mk qb dcad cbac dae kck ceff cdeo oo lqld jjbc ed gdd mlh eenn or cnfr fprf bgd aeha dcv db hjw icj ic aec qgi cji bbb nh rpm huec dgac aaaa de hbi haq mclm aaaa bbb bkh qj imh ba mh geha hc bb ccd bbb pr eahd tq lbi dcae dad pbp acc bdd cq aaa lcmg cc ecdf aqr lcdh ab aaaa knr ha iefb bd cac qqon aaaa purj fb il ecec bkl ble aap fk fecf dn wt mk vo bbb cdcf dbnq fceh dmk cb fdcd cc xe faf afi dc fffn edfd ais gcfn gdl ejk aeag mkl aa cqq jme ti kmiv uk acab gfji bhkn efmd qmc rrt ioc huu gifk bf ic msj kuvh eh ca bo ab bab ae km aabb bceb jgeh qijr lh ilq cajd kh cf ccba jgk ucr go ea ffb aaab nmtb ef def krgf eebf aaa fgb lmf dbkl and aa dn gbu jhhf am eefg aeff jak ig aa ia pbuk dh bab ma fk oldi aqm gncg acb uges aa fd pg ckd bbfm pe aeh iklg clbk ge ebd addc beg aaa eb mabv le ml bab aaab eqo fid leg idca abcc babb al bbic fmfh gfg ac gei fe ec ccc fnq hit acba keb bc ac dga eeig tok hc fabj cb dke ab cgh aab ac aa hi ghe af jopa bdag kk pjc bi ahe hbc fe adcc ac aaa ijkk da aic etho bkcf cb aaaa ec beed bhac ad cdn dja mf de ii baba ap hif ft rbof ck ej fda ci fl jddb li ldb fabh nkh dhb aab ik aflo aaaa aa nf ibc fecf ghno fggf aq inh neme aaaa fiag mlbw beh ab acf bfh cd gpgj ebbb ckgd eigc bdd qajl nmer kilq ca ji jb uu goa ahpa haed nalt kif bmh aa fe nenl aa nb be na rl dcc ffd hji wwf lk fli ni dbcb fg og cacb acd rqhw ig aa ffcc fhk gah lubn baa cbn ag caee cm fmab fo cdcb ac caab ob jdb haih kkpc hgcb geef abd bbc bagk idj jje bidg dbc eab mb aaaa eb fh vm aa hd wv gk bbba bb aba nn iuph il babb egk ael gh din dct ba bnmj cr qpm gbp fli hib hj ik acc af beg ou bmrd ab bdgf bn qko skm ue jjc gmc aaa nkkg dgo cjhf aa ab lcsa gddg sa bog ajm abac acag dje aaa dfai ack bk ndhf ca igi qj cdcf adb lfmd idck ssb lq cm aca an if nteq klif tma bk bgpp jen baba mq eno chec jle bil jdvl ff fah nrr fh chc aebg pfd nf rhg bab bsco fa efii gdcd agf ab ei hl ma accl okl aba iala ol bl ca mms bdsm ncsw jbm bno ee jh chi ac fiif snks rc cfdb nb afb ilkk es hg elej di aa lm bmno aaaa mj db age iahq ceee cb aaa abca pk qc daeb hidj ic bdcc wnc hmgc bab ac qh uk fg ca cab ddf el aaa ccc sdoh db ihm hbcm ms rs aip pcj di hca qg aa kebh aab hkkp baa tlpt acea bbbb kcf fhk jicd gg phb bb cab bfgf bcab bbba akie bb dkh ebgc lml cp fg sd ickd ji tdi eid bcfa ma daan eacb ihhf kqrp flj tn dek fai mn bea agf fdj ibjb it kgdr ld cjb db kb gmf qacc baaa dbd be fxbo ccgk ad cac wi bc bccd god hcd kmpj bub chf gca gkb aaa 1