Сељачка буна у Европској унији: Јешћете инсекте уместо меса

© AP Photo / Peter Dejong

Упомоћ, завапили су холандски фармери тако што су своје тракторе паркирали на отвореном пољу да формирају ту реч, да њихов вапај буде видљив, такорећи, и из авиона. И припретили, или, напросто, упозорили на околност која би морала да буде очигледна: Нема фармера – нема хране!

Али очигледне истине и прозаичне животне потребе као што су храна, или грејање, на западу Европе све више постају угрожене категорије. Штавише, то није последица туђих покварених планова већ сопствених одлука, при чему су одлуке о којима је реч до те мере тешко схватљиве да је просто немогуће избећи и питање да ли се иза толике аутодеструктивне лудости, ипак, крије и извесна подла намера.

Холандски протести

Прошле недеље, елем, у Холандији су избили гневни протести тамошњих фармера. „Јуроњуз“ тим поводом цитира извештаје да је демонстрирало чак 40 хиљада фармера из свих делова земље – у Хоалднији има укупно око 11 хиљада фарми, биће да је мало ко остао код куће – а портал „Политико“ јавља и да је полиција пуцала, истина, само у тракторе. Фармери су, заузврат, изручили стајско ђубриво пред кућом министарке пољопривреде Кристијане ван дер Вал. „Рат је почео, ми побеђујемо“, писало је на једном од транспарената. Холандским фармерима убрзо су се придружиле и њихове колеге из Немачке, Италије и Пољске.

Да није сурових последица – нема фармера, нема хране, а без хране још нисмо научили да живимо – узроци протеста холандских фармера безмало би могли да се категоришу као бизарни. Узрок је, наиме, план холандске владе – преноси лондонски „Гардијан“ – да елиминише чак трећину сточног фонда у тој земљи; ако је могуће уз добровољни пристанак самих фармера, „али, на крају ће можда бити неопходно да се прекине с преговорима“, најавио је Тјер де Храут, посланик владајуће коалиције у Холандији и један од најистакнутијих проповедника нове аграрне политике, иначе, вегетаријанац.
Као што је познато, људи су се током читаве историје човечанства трудили да произведу више, а не мање хране, наиме, то је ствар опстанка, али, ево где бизарно постаје још бизарније. Објашњава „Гардијан“: „Холандске власти желе да радикално смање сточни фонд у земљи јер настоје да умање преоптерећеност животињским изметом… Животиње производе стајско ђубриво које, кад се помеша с урином, ослобађа амонијак.“

Глобална криза хране

А правилима Европске уније утврђене су квоте емисија амонијака те ће због тога, најављује портал „Политико“, сличне мере ускоро морати да предузму и Данска, Белгија и Немачка. „Гардијан“ предвиђа да исто чека и Велику Британију која је пробила квоте на које се обавезала, а и у Сједињеним Државама земљорадници се стимулишу да не производе храну под образложењем да ће тако смањити утицај пољопривреде на животну средину.
Узалуд подсећају холандски фармери: „Ми производимо храну, а не загађење.“

Притом треба имати у виду и да је Холандија највећи европски произвођач меса. И да је истовремено у Италији, која је поред осталог и највећи европски произвођач пиринча, због суше, пише „Фајненшел тајмс“, „угрожена чак трећина укупне пољопривредне производње“. А није згорег указати и да Антонио Гутереш, генерални секретар Уједињених нација, упозорава да се „свет убрзано приближава глобалној кризи хране“, да су се „цене ђубрива више него удвостручиле“ и да „постоји реална опасност од глади“ а „следеће године може да буде још и горе“.

И заиста, у ситуацији у којој свету све више недостаје и хране и ђубрива, није ли најразумније додатно умањити производњу хране и ђубрива? Да, у мери у којој је разумна и политика одрицања од најјефтинијих а уз то најпоузданијих извора енергената. Па онда лондонски „Телеграф“ јави да је „снабдевање храном у Уједињеном Краљевству рањиво“ јер је, „због растућих цена гаса“, трајно затворена једна од две постојеће фабрике вештачког ђубрива у Великој Британији.

Нови начин исхране

Срећом, постоји и решење – инсекти. У Велсу је, у четири основне школе, већ отпочео пилот-програм у коме се деци у нижим разредима сервирају бубе као алтернативни извор протеина.
Занимљиво, Светски економски форум из Давоса је још пре три године предложио инсекте у склопу „прелаза на нови начин исхране“, уз рачуницу да је „зрикавцима потребно 12 пута мање хране него стоци да би произвели једнаку количину протеина“. А Бил Гејтс, питомац те кадровске школе из Давоса, уз то сервира и синтетичко уместо правог меса јер ће се тако, обећава, смањити емисије гасова које производе ефекат стаклене баште. Истовремено, додуше, он постаје и највећи власник обрадивог земљишта у Америци, што значи да много алтернативе обичан свет можда неће ни имати…

Пропагандна кампања, притом, увелико је у току. „Да, ми и даље мислимо да свет треба да једе више инсеката“, поручује магазин „Економист“. „Гардијан“: „Ако желимо да сачувамо планету, будућност хране су инсекти.“ „Ускоро: Бургери направљени од буба“, предвиђа и портал „Блумберг“.

Рате елите против народа

Против кога се заправо боре фармери у Холандији? Шта производи несташицу хране чак и у развијеном свету Запада? И какве би друштвене и политичке последице ова ситуација могла да произведе?

„Ово је још један аспект рата који либералне западне елите воде против сопственог народа“, сматра Александар Павић.

„Исти центри воде рат против енергената усред енергетске кризе, против хране иако свету прети глад, против морала – све је то део исте агенде која се своди на борбу против самог човека. У суштини сукоба који се сад води у Холандији стоји то што овим центрима моћи не одговарају независни извори било чега, а фармери, земљорадници, по својој природи су независни. Ако имате независни извор хране, теже ће бити успостављена контрола над вама. И обрнуто, ако без тога останете, лакше ће вам наметнути и вештачко месо, и инсекте, и све што пожеле. Основни проблем са овим лудачким планом тоталне контроле, међутим, састоји се у томе што он може да функционише само ако је њиме обухваћен читав свет – и ту се крије узрок њиховог сукоба с Русијом и са Кином које том систему представљају све јаснију алтернативу.“

Европско пролеће

Истовремено, скреће пажњу Душан Гујаничић, и „оно здраво језгро народа у државама Запада исказује своје противљење политикама које им се намећу а које диктира крупни капитал оличен у Давосу и Светском економском форуму… Они су пак у спровођењу својих намера, укључујући и присилно одузимање земље и сточног фонда које најављују политичари у Холандији, спремни да оду онолико далеко колико им се дозволи. Моћи ће да их заустави само озбиљнији отпор народа.“
„Све и ако побуна сад буде угушена, не може се спречити долазак зиме и разбуктавање енергетске кризе уз раст инфлације, и опет је питање колико ће дуго реакција становништва моћи да се држи под контролом. А то даље значи и да ће, као реакција власника система, уследити још жешћа репресија,“ опомиње Александар Павић.
На социјалне потресе упозорава и Франс Тимерманс, потпредседник Европске комисије, који у интервјуу „Гардијану“ каже да је „друштво на ивици због високих цена енергије, инфлације, због рапидног раста цена хране“, и упозорава да се Европа налази у опасности од „веома, веома снажног конфликта и раздора“.

„Европске владе ће мерама државног интервенционизма – као што су национализација француског електропривредног система и подела бонова за храну – покушати да ублаже ефекте кризе, међутим, велико је питање да ли су они уопште способни да предвиде њене размере – да јесу, ваљда себе не би ни довели у ову ситуацију – и, још више, да ли ће имати средстава да то учине“, коментарише Душан Гујаничић.

„Европу чека сурово буђење. Њене елите, које су је у кризу гурнуле сопственим потезима и сулудим идејама, за њу немају решење. Тако да без промене тих елита излаза из дубоке кризе нема. Имали смо Арапско пролеће, па, зашто да не би дошло и европско пролеће,“ закључује Александар Павић.

rs.sputniknews.com