САМИТ У ШВАЈЦАРСКОЈ: Које су Путинове „црвене линије“ за састанак са Бајдено

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik / Михаил Климентьев

Амерички председник Џо Бајден на предстојећем самиту са Владимиром Путином у Швајцарској не би смео да пређе „црвену линију“, а недопустиви су и неприхватљиви било какви захтеви везани за Крим, питање уласка Украјине у НАТО и разговор са позиције силе, сматрају руски политичари и аналитичари.

Руски политиколог Иван Коновалов подсећа да је прва „црвена линија“ постављена још 2008. године у Осетији и истиче да је данас та „критична линија“ питање уласка Украјине у НАТО с обзиром да Русија, са становишта своје безбедности сматра улазак Украјине у Северноатлантску алијансу неприхватљивом.

„Пожељно је ствари гледати шире, јер када говоримо о Украјини, поставља се питање и Грузије. Сада је грузијска тема из одређених разлога мање актуелна, али ништа се суштински није променило — САД и даље Грузију доживљавају као упориште за њен утицај на Кавказу и као упориште за конфронтацију са Русијом, док је Украјина сада само политички популарнија. У принципу, ово питање ће Америка и даље посматрати као питање коришћења одређених политичких тачака за утицај на Русију“, каже Коновалов за Спутњик.

И сам Путин сматра да би „неко“ требало да размисли о томе како би Русија требало да реагује на ширење НАТО-а према руским границама, о томе шта се може сматрати „црвеном линијом“, као и какве би биле последице придруживања Украјине НАТО-у.

Руски председник је израчунао да би НАТО ракете са украјинске територије до централног дела Русије и Москве могле да стигну за седам до десет минута, што је директна претња безбедности Русије. Поред тога, Путин не дели мишљење са аналитичарима, политичарима и медијима који се подсмевају идеји придруживања Кијева тој организацији.

Осетија је била прва „црвена линија“

Коновалов подсећа да је 2008. у Осетији постављена прва „црвена линија“ која је пређена, а да је Русија на то одговорила муњевито и силовито.

„Својевремено, 2008. године прва ‘црвена линија’ постављена је управо у Осетији, када се јасно показало да је та агресија иза које су стајале САД неприхватљива. Сходно томе, Русија је применила силу“, подсетио је Коновалов.

Кримско питање је такође једна од „црвених линија“, с обзиром да је за Москву та тема већ одавно затворена. Другим речима, претензије везане за територијални интегритет Русије су за Москву неприхватљиве, као и сва друга питања која се тичу унутрашње политике.

Поред тога, ако се поново покрене тема о притиску санкцијама и некакве претње, то ће такође бити „црвена линија“ која се не може прећи.

„Крим је ‘камен спотицања’ и то ће увек бити, па ће се о њему увек и разговарати… Јасно је да ће то остати једно од главних тема. Чињеница да Американци увек имају праволинијску позицију по питању Крима изгледа детињасто. Ако желите неке конструктивне сугестије — онда дајте сугестије, а не ултиматуме“, каже Коновалов.

Бајден не треба да „показује мишиће“

Политичари и аналитичари истичу да ће током састанка Путина и Бајдена, 16. јуна у Швајцарској, бити веома важна реторика и надају се да амерички председник неће „показивати мишиће“, уцењивати, износити захтеве и услове, јер би то осудило самит на неуспех. Дијалог је могућ само уз међусобно уважавање, на равноправној основи и он мора бити конструктиван, тим пре што је овај самит веома важан не само због билатералних односа две силе, него и због безбедности целог света.

Верује се да Бајден неће објавити програм новог Хладног рата са Русијом, али да неће тражити ни начине за побољшање односа са Москвом.

„Чини ми се да ће на овом састанку сваки покушај Американаца да нам поставе ултиматум бити ‘црвена линија’. Биће много питања и не сумњам да ће по свим тим питањима бити покушаја диктирања своје воље, али и да ће свуда, у свим правцима, бити постављене ‘црвене линије’“, сматра Коновалов.

Политичари и експерти сматрају да је у оквиру самита веома важно формулисати услове под којима су могући стабилни односи Русије и САД, а такође и изнети свој став о низу спорних питања и могуће договорити нека правила игре у условима сталне конфронтације.

„Најважније што се очекује од овог састанка јесте да се он одржи и да буде барем релативно дуг. Када то кажем, узимам у обзир Трампово искуство, с обзиром да он није могао да се састане са нашим председником, јер је био под притиском са свих страна… Дакле, најважније је да се састанак два председника одржи и то тако да то буде дијалог, не у ходу, и не у куоларима или на маргинама, него конкретан састанак посвећен конкретним питањима. Питање је да ли ћемо наћи заједнички језик, пошто је у овој ситуацији тешко бити оптимиста али, као што сам већ рекао, најважније је да буде дијалога и то ће бити главни резултат самита“, каже Коновалов.

Очекује се да ће главне теме састанка у Женеви бити стање и перспективе билатералних односа Русије и Америке, стратешка стабилност и актуелна међународна питања, укључујући решавање „регионалних сукоба“ и сарадњу у борби против пандемије вируса корона.

Руски званичници сматрају да озбиљно достигнуће самита председника Русије и САД може бити формирање оквира за будући рад на контроли наоружања.


Владимир Путин је изјавио да ће се САД распасти као и СССР. У чему види сличност између ове две државе и зашто очекује пад најјаче силе света, у својој емисији „Мој поглед на Русију“ појашњава Љубинка Милинчић.

rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.