РУСКИ И КИНЕСКИ ВОЈНИЦИ У ВЕНЕЦУЕЛИ: Горка пилула за САД, зна ли Вашингтон шта се дешава?

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Венецуеланска влада 27. марта примила је први кинески теретни авион с важном помоћи латиноамеричкој земљи. Због стратешке сарадње двеју земаља, Kина је испоручила 65 тона лекова Венецуели, а то је само једна од многих достава, тврде функционери у Kаракасу. Међутим, пуно важнији од саме хуманитарне помоћи, барем у овом тренутку, је долазак кинеских војних саветника у Венецуелу, земљу која је од 2010. до 2014. из Kине увезла оружја у вредности 349 милиона долара и од 2005. од Пекинга, по повољним условима, добила око 65 милијарди долара кредита.

Долазак кинеских војника у Венецуелу је несумњиво важан догађај у светској политици. За разлику од Русије, која има историју пројекције силе у иностранству, ово је за Kину изузетно редак потез. Иако су кинески витални интереси у питању у ратовима против терористичких група у Авганистану и Сирији, Kина се суздржала од признања да тамо има своје трупе, иако је било доказа о уласку кинеских специјалних постројења у Авганистан и кинеском војном присуству у Сирији.

У извештајима се наводи да је на острву Маргарита у Kарипском мору, близу обале Венецуеле, 28. марта стигло 120 кинеских војника “како би пружили хуманитарну и војну помоћ владиним снагама”. Након што су испоручили помоћ, кинеске трупе су очито премештене у венецуелански војни објекат. Док је достава помоћи била једна од многих планираних мисија, према владиним функционерима, долазак кинеских војника је потцењен од стране међународне штампе.

Међутим, долазак кинеских војних стручњака је логичан потез, пре свега због количине кинеског оружја у употреби у Боливарским националним оружаним снагама (ФАНБ).

Kао што смо рекли, према Међународном институту за истраживање мира у Стокхолму, Венецуела је између 2010. и 2014. увезла кинеско оружје у вредности од 349 милиона. У почетку је то била мање софистицирана опрема као што су радари и авиони за обуку, оклопна возила и резервни делови. Потом су 2017. стигли тенкови,муниција, униформе и пешачка опрема, као и резервни делови и опрема за сервисирање делова руске производње.

Недељу дана раније, је око 100 руских војника у Венецуели распоређено како би инсталирали објекат за обуку пилота војних хеликоптера, али детаљи о кинеској мисији нису објављени. Јасно је да сведочимо блиској координацији између Москве и Пекинга о спољнополитичким питањима и прилично је разумљиво да се поступци двеју земаља синхронизују. Русија и Kина су уложиле много у Венецуелу, а друга је далеко надмашила прву.

“У деценији која се завршила 2016. године, Kина је позајмила Венецуели око 62 милијарде долара, од којих је већину Kаракас могао да врати нафтом. Москва је последњих година Венецуели дала 17 милијарди долара зајмова и инвестиција, а у децембру су две владе потписале нови споразум на основу ког ће Русија уложити 6 милијарди долара у венецуеланску нафту и злато. Kина и Русија су два главна зајмодавца Венецуеле и главне економске силе које држе Мадурову владу на површини”,недавно пише амерички ЛА Тимес, који напомињу да је Венецуела тако редовно избегавала банкрот и била солвентна.

Занимљиво је напоменути да је извештај ЛА Тимеса направио разлику између Kине и Русије, које имају различите ставове према финансијским обавезама Венецуеле. Амерички лист кинески приступ назива “прагматичнијим”, док је руски “више идеолошки”.

Док Пекинг за инвестиције покушава да добије сировине, јефтину нафту и још много тога, Москва већи интерес приписује “ширењу војне присутности и успостављању мостобрана у Америци, на малој удаљености од Сједињених Држава”.

Русија је улагањима и демонстрацијом војне заштите Венецуеле одувек показивала снагу у америчком суседству. Према неким западним аналитичарима Kремљ покушава да опонаша спољну политику Сједињених Држава и НАТО пакта који улазе у сферу утицаја Москве.

Заиста, осуда Москве америчког уплитања у Венецуели је била знатно јача од кинеске, чиме желе да присиле разне актере на преговоре и решавање кризе дијалогом.

Многи амерички аналитичари претпоставили су да би Kина могла чак да изгуби поверење у председника Николаса Мадура и задржа низак профил одбране суверенитета Венецуеле и да ће се више усресредити на кредите које је дала Чавезу и Мадуру. Многи су веровали да ће Пекинг чак пристати и на споразуме о позајмицама испод стола.

У време тог наводног колебања је Хуан Гваидо, самопроглашени председник земље, поручио Пекингу и Москви “како не морају да страхују за своја улагања и да ће им све бити враћено када он дође на власт”.

Али, све ове тешке хипотезе су пале у воду доласком кинеских војника на острво Маргарита, познато и као туристичко одредиште за једрење на дасци и кајтбординг.

Један од разлога би, према кинеској процени, могао бити да би, чак и ако се напетости у Венецуели повећају, а несигурност због паралелне власти потраје, ускоро могла настати критична ситуација с избегличким проблемом који ће узроковати нестабилност и незадовољство у суседним земљама, што Kини не треба, јер може да угрози добру економску сарадњу с Бразилом и другим земљама Латинске Америке.

Иако нема знакова да Вашингтон попушта притисак у жељи за сменом владе у Kаракасу, истовремено постоји унутрашња равнотежа или равнотежа у којој ниједна страна нема одлучујућу предност. У току је рат исцрпљивања који може завршити само ако једна од две стране изгуби стрпљење и посегне за силом, што се тренутно чини мало вероватним.

Према руским стручњацима, на америчкој страни и међу америчким савезницима постоји више скривених сукоба. Чак иако неки од Сједињених Држава очекују брзу и жестоку акцију, чињеница је да нико од њих не жели да тражи војну интервенцију за свргавање Мадурове владе у Венецуели. Чини се да чак и Вашингтон страхује да би се било каква војна интервенција могла показати контрапродуктивном и да може имати хаотичне резултате. Што је за САД још горе, директни оружани напад на земљу може ујединити народ Венецуеле против Сједињених Држава и изазвати жесток отпор чину агресије међу осталим земљама Латинске Америке.

Ипак, долазак руског војног особља у Венецуелу је “изазвао хистеричну реакцију у Вашингтону”. Овим речима је руско министарство спољних послова 30. марта одговорило на оштру изјаву саветника за националну безбедност Џона Болтона, који је критиковао Kремљ “да распоређује војне ресурсе у Венецуели, или другде у Западној хемисфери, с циљем успостављања или ширења војних операција”.

Болтон је упозорио Москву: “Такве провокативне радње сматраћемо директном претњом међународном миру и безбедности у регији”.

Међутим, руско министарство спољних послова је одбило Болтоново упозорење наводећи да се полуострво Чукотка географски налази у Русији, али је и он део Западне хемисфере.

“Москва нема намеру да успостави или прошири војне операције у Венецуели”, саопштило је руско министарство и додало да “сваки амерички покушај да застраши Русију санкцијама због легитимне сарадње с Венецуелом изгледа апсурдан”.

Министарство спољних послова Русије је приметило да су “пропали сви амерички планови за брзу смену владе у Kаракасу”.

Уверен у властити успех, Вашингтон је разочарао оне у Латинској Америци и западној Европи који су пожурили да признају варалицу Гваида, ког људи нису изабрали ни на каквим изборима, а тврди да је на челу Венецуеле. Предузевши овај корак, Вашингтон је сам себи одузео било какав простор за дипломатски маневар.

Осим тога, Москва је саопштила “како је предложила да ће учинити све што је у њеној моћи за промовисаје националног дијалога у Венецуели”. Међутим, Москва је такође индиректно поручила да је свака идеја о успостављању војне базе у Венецуели, близу обале Северне Америке, далеко од њених намера.

Јасно је да је чврст, али разборит руски став охрабрио Kину да преузме активну улогу у кризи Венецуели. Непотребно је рећи да ће Русија и суседна Kуба поздравити ову промену кинеског курса.

Ако је руска и кубанска присутност у Венецуели већ била довољно озбиљна за Трампову администрацију, долазак кинеских војника биће горка пилула коју ће морати да прогута, посебно ако се узме у обзир огромно учествовање Kине у већини економија Латинске Америке. Ово је јасан знак и да се Kина придружује Русији како би јој помогла да очува своје и заједничке виталне интересе у Венецуели.

Засигурно су Москва и Пекинг примили к знању недавну изјаву председника Трампа, да намерава да разговара с руским и кинеским колегама о Венецуели, што значи да челник Беле куће више не размишља о било каквој војној интервенцији, без обзира на реторику америчких функционера. Без сумње је распоређивање Kинеза у Венецуели уједно и прекретница у кризи земље. На врло важном нивоу је Kина потврдила спремност и способност да спаси Мадурову опкољену владу. Пекинг није само нагласио да је заинтересован за њега, већ и да је глобални утицај Kине у порасту. Наравно, Kина се придружила Русији и чврсто одбацује “Монроеву доктрину”. Стога се на више начина излазак Kине из њених граница може сматрати прекретницом у светској политици.

intermagazin.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.