РУСИЈА У ДОБА КОРОНЕ: Спас од вируса у благословеном руском селу

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

Да би лакше преживели период самоизолације током вируса корона, огроман број житеља Москве и других руских градова привремено се преселио у своје даче, односно викендице. Колико тачно Руса има таква имања ван града не може се поуздано рећи, али се зна да Русија заузима прво место у свету по броју дача.

Попут многих Руса, и Виктор Волков је за време пандемије вируса корона са породицом прешао у своју викендицу.

Он ради као сниматељ у Москви. Његова мајка Ана Васиљевна запослена је у једној московској компанији као курир, али је због короне тренутно без посла. Супруга Олга Малак је из Пољске. Ради као преводилац. Њена професија јој омогућава рад од куће.

„Хвала богу да постоји тако благословено место у природи, тишина, мир, пусто, лепо време. У Москви је, вероватно, ужасно због онога што се дешава. Јадни људи су затворени у четири зида, не излазе напоље и вероватно полако луде. Они више не знају шта да раде. Овде је све добро. Једини проблем је што је због свежег ваздуха увек добар апетит, а намирнице се некако сумњиво брзо потроше“, каже Ана Васиљевна.

Фото: З. Шапоњић

Волела би, каже, да се врати у град до мајских празника.

„Надам се да ситуација са вирусом код нас није толико озбиљна и да ће проћи без проглашења ванредног стања. Као и сви оптимисти, верујем да ћемо све то превазићи и да ће све бити у реду“, додаје она.

Виктору, такође, прија живот на селу. Време проводе у шетњама кроз природу, уређујући кућу и окућницу, слушајући старе грамофонске плоче и забављајући се уз друштвене игре. Мама Ана готови руске специјалитете и окупљају се око трпезе где воде дуге породичне разговоре.

„Овде је осећај да уопште нема вируса. Као да се то дешава негде тамо, јер овде нема људи – мали број њих долази, углавном викендом. Овде за викенд долазе Калужани, понекад Московљани. Ваздух је фантастичан!“, каже Виктор.

Фото: З. Шапоњић

Олга тренутно ради од куће, из села. Допада јој се каже ова атмосфера и тешко јој је и да замисли да се после живота на селу врати у канцеларију и град.

„Не могу да кажем да овде много људи шета, што је у принципу добро, јер не морате стално да размишљате о томе да ћете негде „закачити“ вирус, да ћете нешто дотаћи, да морате да држите некакво растојање. Овде су већа пространства…“, прича Олга.

Има срећу, додаје, што као преводилац свој посао може да ради са било ког места и што је корона није оставила без посла.

„Село је толико удаљено, налази се у шуми, да не стижу све вести о вирусу корона. Живот тече својим током, уобичајеним, никакве промене се не осећају. У селу смо већ четири недеље и у Москву, на срећу, не морамо често да одлазимо. Све обављамо на даљину… Овде је све много једноставније. Одавде се може отићи до продавнице у најближи град, у Калугу. Такво је заправо прво искуство дугог боравка у селу. Обично смо долазили само викендом и никада нисмо овде провели толико времена“, испричала је Олга.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.