Русија и САД траже излаз, Европа саботира: Да ли је ово последња ратна зима

Русија и САД могле би да одиграју пресудну улогу у окончању рата у Украјини. Мир је близу, с 80 одсто сигурности сматрам да би предстојећа зима могла да буде последња ратна зима за Украјину и Европу, каже совјетски и руски политичар и политиколог Сергеј Станкевич.

Европа би, уколико остане по страни током доношења кључних геополитичких одлука, укључила тек у послератно уређење и обнову европског простора.

Он сматра да Европа тренутно, инсистирајући на наставку рата и опструисању мировних иницијатива, ризикује да остане „испод преговарачког стола“ док Русија и САД траже решење за сукоб у Украјини , јер европски лидери својом политиком сами себе искључују из процеса могућег мировног решења.

Станкевич је ову оцену изнео поводом сазнања западних медија да Европска унија разматра ко ће водити директне преговоре са председником Русије Владимиром Путином .

Међу могућим представницима разматрају се председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, председник Европског савета Антонио Кошта и шефица европске дипломатије Каја Калас, док део дипломата сматра да би председник Финске Александар Стуб био погоднији кандидат .

Станкевич истиче да је пре избора представника за евентуалне преговоре c Москвом неопходно да Европа најпре усагласи конкретан мировни план и дефинише поруке које жели да упути Русији. Без јасне преговарачке платформе, сматра он, расправе о томе ко би требало да представља Европу су непродуктивне.

Када је реч о могућим преговарачима, он оцењује да Урсула фон дер Лајен, Каја Калас и Антонио Кошта нису најпогоднији за ту улогу.

„Што се тиче личности које се помињу тешко да би Урсула фон дер Лајен или Каја Калас могле да постигну било шта позитивно у преговорима са Москвом. Ни Антонио Кошта се није истакао неким значајним дипломатским достигнућима. Што се тиче Стуба, председника Финске, он је погоднији за ту улогу, између осталог и због позитивног искуства у развоју финских односа са Русијом након Другог светског рата. То наслеђе би могло поново да се актуелизује. Оно би одговарало и Украјини, али под условом да Стуб заиста наступи са тих позиција“, оцењује Станкевич.

Он указује да Финска унутар ЕУ нема довољну тежину да би сопствени политички курс могла да пренесе на остатак Европе.

„Зато бих, ако тражимо човека који би у овом тренутку могао да васкрсне европску мировну дипломатију из рушевина и пепела, могао да поменем, рецимо, Франка-Валтера Штајнмајера, председника Немачке. Он је својевремено прилично успешно спроводио реалистичну политику у односима између Немачке и Русије. Европа данас у веома великој мери зависи управо од Немачке. То је једина европска привреда која је данас способна за стварни развој, једина земља која располаже финансијским средствима и способна је да финансира неки разуман развој европске економије. Зато би укључивање Немачке имало велики значај, јер Немачка може не само да изнесе свој став, већ и да утиче на његово спровођење. Дакле, некакав политичар попут Франка-Валтера Штајнмајера, по мом мишљењу, могао би управо сада да одигра позитивну улогу“, сматра Станкевич.

Он подвлачи да Европа најпре мора да усагласи заједнички мировни план који је реалистичан и остварив, јер је у супротном бесмислено разматрати ко би је представљао у преговорима са Русијом.

Европа подрива мировне иницијативе

Станкевич сматра да су европски лидери поново отворили питање преговора са Кремљом јер суочени са све тежом ситуацијом у Украјини и променом америчке политике, те страхују да би могли да остану изван кључних договора о окончању рата. Као два главна „окидача“ издваја исцрпљеност Украјине , која би, према његовој процени, током зиме могла да доживи озбиљан системски колапс државног и привредног система, и настојање Доналда Трампа да са Русијом пронађе начин за окончање сукоба , без пресудног ослањања на ставове украјинског руководства.

„Сједињене Америчке Државе, као најмоћнија западна држава, очигледно се окрећу стратешком дијалогу и сарадњи са Русијом, a актуелни амерички председник Доналд Трамп очигледно тражи начин да заједно са Русијом оконча сукоб у Украјини. Он више не обраћа нарочито пажњу на то шта о томе мисли или говори Владимир Зеленски . Европа, међутим, остаје по страни, као посматрач. Њен став је толико одвојен од реалности да га је бесмислено чак и разматрати. Немогуће је позвати било ког европског представника на неки форум, јер Европа долази са намером да подрива сваки преговарачки процес . Другим речима, Европа је и даље одлучна да осигура да се рат настави. Због тога остаје ван токова“, каже Станкевич.

Он оцењује да европски лидери све више увиђају да их политика усмерена на наставак рата и саботирање мировних иницијатива удаљава од процеса решавања сукоба, до којег може доћи и без њиховог учешћа.

Станкевич сматра да би Европа, уколико заиста жели да покрене озбиљан дијалог са Москвом, требало да подржи напоре Доналда Трампа за окончање рата и прихвати реалистичан приступ решавању сукоба. То, према његовој оцени, подразумева признавање украјинског пораза , утврђивање исхода рата уз уважавање кључних руских захтева и отварање озбиљних разговора о њима.

„Поред тога, Европа мора да се помири са чињеницом да ће после овог војног сукоба морати да одустане од политике изолације Русије и да пронађе начин за сарадњу са Русијом у послератном периоду. Таква реалистична и трезвена размишљања морају да почну на државном нивоу у Европи. На експертском нивоу она се већ одавно воде, али на државном нивоу и даље се наставља политика самоубилачке самоизолације актуелних европских елита“, оцењује експерт.

Одговарајући на питање да ли је ова иницијатива почетак стварног дипломатског заокрета Европе или покушај да се прикрије губитак европског политичког утицаја , саговорник оцењује да би промена европског курса ка реализму и прагматизму могла да уследи тек након политичких промена у водећим европским државама. Сматра да је Ђорђа Мелони изгубила прилику да предводи такав заокрет, док би евентуална победа Марин ле Пен на изборима у Француској могла да означи почетак промене европске политике. Као додатну могућност за преокрет наводи превремене изборе у Немачкој, који би могли да доведу до промене власти и, према његовој оцени, отворе пут политичком „отрежњењу и оздрављењу“ Европе.

„Тако ће, изгледа, морати да се сачекају избори у Француској, у априлу следеће године. Ако победи Марин ле Пен она ће бити прва у Европи која ће рећи: ‘ Доста је било ратног лудила , окрећемо се реалности и истинском европском препороду’“, сматра експерт.

Улога Европе у послератном периоду

На питање може ли Европа уопште да наступи јединствено према Москви и Путину када су њене чланице дубоко подељене око Русије, Украјине и начина окончања рата, Станкевич оцењује да јединствени фронт у Европи по овим питањима није могућ.

Кључну улогу у евентуалној промени европског курса, према његовој оцени, имају Немачка и Француска, оснивачи Европске уније и две водеће европске државе. Он сматра да би заокрет Берлина и Париза могао да подстакне и Италију да им се придружи. Уколико би те три земље промениле приступ, очекује да би им се постепено придружиле и прилагодиле и остале чланице ЕУ , настојећи да сачувају предности које им доноси чланство у Унији.

Станкевич закључује да Русија и САД могу да одиграју пресудну улогу у окончању сукоба у Украјини, укључујући и промену политичког руководства у Кијеву, јер „без смене власти у тој земљи никакав напредак ка миру у Украјини није могућ“, док ће Европа, ипак, бити неопходна у дефинисању послератног статуса Украјине, њених граница и места у европском поретку.

„Оно што Русија и Сједињене Државе могу заједно да постигну јесте смена руководства у Кијеву, како би се на власти нашли људи способни да окончају рат и створе нову, послератну Украјину. То је задатак пре свега за САД, али и Русија у томе може да буде савезник. Што се тиче Европе, следећи корак је формализација новог имиџа Украјине, укључујући нове границе и њен статус у Европи. Све ово треба размотрити и формализовати са европским државама. Дакле, учешће Европе је неизбежно. Питање је само да ли ће се Европа укључити сада, док се решавају геополитичка питања, или тек касније, када главна питања буду решена и када остане да се ради на послератној обнови европског простора. Дакле, имамо једну од те две могућности“, каже експерт.

Станкевич закључује да Европа тренутно нема политичко руководство способно да понуди конструктиван план за решавање сукоба, али очекује да би промене могле да уследе већ наредне године.