“Руси долазе!” Ко је Џејмс Форестол, бивши министар одбране САД који је скончао у русофобном лудилу

На параноју бившег министра одбране САД и агресивног русофоба Џејмса Форестола подсетила је недавно амбасада Руске Федерације у БиХ у одговору на неосноване оптужбе Зукана Хелеза

На неосноване тврдње министра одбране у Савету министара Босне и Херцеговине Зукана Хелеза да се на подручју Републике Српске, заједно са Русима, одржавају кампови за обуку паравојних формација руска амбасада у БиХ одговорила је подсетивши на једну изузето занимљиву личност из америчке историје.

“Кажу да је Џејмс Форестол (ко је уопште тај човек – Министра одбране Зукана Хелеза ће консултовати у амбасади САД) трчао по психијатријској болници па викао – ‘Руси долазе! Руси долазе! Посвуда су! Видео сам руске војнике!’ А онда се бацио кроз прозор…”

“Апсолутно се нећемо чудити ако се Зукану Хелезу сутра привидети Руси испод кревета”, гласи део фусноте коју је објавила руска амбасада.

Џејмс Форестол је постао играч на америчкој државној сцени у јуну 1940. године, када га је тадашњи председник Френклин Д. Рузвелт поставља на место специјалног саветника након успешне каријере инвеститора на Волстриту.

Свега шест месеци касније, он постаје заменик министра за морнарицу.

Форестол се на овој позицији показао посебно ефикасним, а што се одражавало у његовој способности да мобилише домаћу индустрију за војне и цивилне сврхе, као и у логистичком планирању.

На место министра за морнарицу ступа након смрти свог претходника Френка Нокса 1944. године. Форестол на овој позицији дочекује и крај Другог светског рата, када је играо значајну улогу у предаји Јапана. Такође је био присутан на Иво Џими током чувеног подизања америчке заставе, коју је, према неким изворима понео кући као сувенир.

Шампион русофобије у државном врху САД

Већ за време свог ангажмана на Пацифику, Форестол се показао као агресивни противник Совјетског савеза и комунизма, када га је више бринула могућност комунистичког утицаја у ратом разореном Јапану него претња од појаве новог, милитантног Токија.

За време рата, Форестол је у више наврата ургирао код тадашњег Врховног команданта савезничких снага Двајта Ајзенхауера да буде опрезан у сарадњи са Совјетима, јер, како је Ајзенхауер забележио, комунисти никад неће одустати од намере да у потпуности униште представничку демократију.

Форестолова русофобија добија нове размере по завршетку рата, када ургира код тадашњег председника Харија Трумана да заузме тврђи став према Совјетима по питању Пољске, а постао је и ватрени присталица тзв. “Документа икс”, у којем је званичник Стејт департмента Џорџ Кенан позивао на сузбијање Совјетског савеза.

Након реформе америчке војске, Труман именује Форестола за првог америчког министра одбране. Усред агресивне антисовјетске и антикомунистичке политике, Форестол доспева на тапет колумнисте Друа Пирсона, који ће га у приватним разговорима описати као “најопаснијег човека на свету”, уз тврдње да може испровоцирати “нови светски рат”.

Председник Хари Труман ће затражити Форестолову оставку након што је освојио други мандат 1948. године, пошто су у јавност испливале информације да је министар одбране приватно преговарао о будућности своје позиције са републиканским кандидатом Томасом Дјуием.

Последњи дани Џејмса Форестола

Позив на оставку допринео је неповратном погоршању Форестоловог физичког и менталног здравља, а 1949. године је хоспитализован усред акутне депресије. Форестол је извршио самоубиство 22. маја исте године, тако што је наводно пао са шеснаестог спрата војне болнице у Мериленду усред намере да се обеси.

Тврдње о Форестоловој наводној епизоди акутне параноје у етер је изнео Дру Пирсон 9. априла 1949. године, мање од две недеље након што је министар одбране званично поднео оставку.

Пирсон је тврдио да се Форестол, који се нашао на имању заменика државног секретара Роберта Ловета у Хоби Саунду на Флориди, пробудио уз звук противпожарног аларма и истрчао из својих одаја вичући: “Руси долазе! Руси долазе! Они су ту у близини! Видео сам руске војнике!”

Имајући у виду политичко непријатељство Форестола и Пирсона, као и то да нико други није јавно посведочио о инциденту, он није у потпуности прихваћен као истинит.