РЕВОЛУЦИЈА 21. ВЕКА: Ракетни стручњак открива све о новом Путиновом оружју

Фото: intermagazin.rs

Представљањем нове ракетне технологије Русија је показала да чак и кад би Америка окружила Русију, антиракетни штит постаје бесмислен и једна врло скупоцена играчка.

Нова руска оружја представљају технолошку револуцију 21. века. Руси су успели да направе атомски мотор за крстареће ракете и подводни дрон, што није успело ниједној другој земљи.

О томе, у емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ говорили су професор Момчило Милиновић са Катедре за наоружање машинског факултета у Београду и Александар Павић, политиколог.

Пролеће се приближава, а са њим и односи Вашингтона и Москве добијају битне и радикалне заокрете. Руски председник Владимир Путин у говору је најавио нову лепезу руског стратешког наоружања.

Нуклеарни погон постоји од 1958, каже Милиновић, Американци су предњачили у тој технологији, а Руси су их пратили у стопу. Међутим, одлука је била да се нуклеарни погон не користи.

Шездесетих година нуклеарни мотори били су, како Милиновић каже, велики.

„То су били мотори на принципима класичних нуклеарних реактора. Нуклеарне подморнице и дан-данас имају такве моторе. То је стандардна нуклеарна електрана. То имају и носачи авиона, и крстарице, и подморнице. Према томе, то је позната прича. Али то је основни принцип — електрана која тера ротор и готово. Међутим овде се ради о нечем другом“, каже Милиновић.

Нуклеарни ракетни мотори, наставља Милиновић, деле се на три основна типа у зависности које гориво користе — солидстејт, на чврсто гориво, ликвидстејт, са течним нуклеарним језгром и најновији мотори са гасним језгром. Питање језгра је питање нуклеарног горива. Или је у питању чврсто гориво, или је у питању специјално течно нуклеарно гориво, или је у питању посебно гасно нуклеарно гориво, каже Милиновић.

„Овај мотор, по мојој сумњи, представља такозвани ’hybrid supersonic combustion ramjet‘ са нуклеарним језгром. У чему је његова велика тајна? Он има континуалне режиме промене. Може да ради од потпуно ракетног мотора, када ради на чисто нуклеарни погон и користи само нуклеарно гориво са малим потисцима, при прелазу у хиперсоничну брзину, али у атмосфери почиње да догрева. Има комору догоревања која ради заједно са нуклеарном комором, да би при јако ниским висинама радио као ’full supersonic scarmjet‘. Значи, суперсонично сагоревање плус допунско језгро са течним горивом“, објашњава Милиновић.

Русија је, према Милиновићевим речима, пуно напредовала на пољу развијања ових мотора. Американци су такав мотор представили 2016, а један од пионира људског насељавања Марса, Илон Маск, планира да користи такав мотор приликом лансирања своје ракете.

Међутим, руски мотори далеко су јефтинији од америчких, а и урађени су од квалитетнијих материјала, каже Милиновић. Такође, нове руске ракете потпуно су невидљиве за радаре, а како, то је, према Милиновићевим речима, највећа тајна.

„Шале се Руси, када су из Домборвска гађали Камчатку и пуштали пројектиле преко Сибира, да је било саблажњавање, телефонирање да су дошли Марсовци, да ватрене лопте лете изнад Сибира, да је почео напад“, кроз смех описује Милиновић како су изгледале пробе нових руских ракета.

Међутим, „ватрене лопте“ су виђане и раније на тим просторима. Шеф америчке ваздухопловне обавештајне службе током осамдесетих, генерал Киген, обавештавао је јавност да су ватрене лопте виђане изнад данашњег Казахстана.

Ради се о „Пројекту 4202“, који потиче још из Брежњевљевог времена, каже Милиновић. Тај пројекат наследио је Борис Јељцин, који, како Милиновић каже, није хтео да га дира. Међутим, пројекат је поново отворен 2001.

Реакције Вашингтона на нову руску ракетну технологију биле су различите, каже Павић. Оне су се кретале од подозрења, преко ниподаштавања до забринутости, како су извештавали водећи медији.

„Било је и много психологизирања, толико јефтиног да је то скоро срамота читати или слушати: у смислу да се ради о Путиновом надгорњавању са Трампом, као што се Трамп надгорњавао са Кимом. То су неозбиљне анализе, али када чујете такву анализу некога ко је седео у Савету за националну безбедност код Обаме, онда видите докле су ствари тамо дошле“, каже Павић.

Код мејнстрим медија више провејава подозрење. У медијима као што су „Вашингтон пост“ и „Њујорк тајмс“ влада неповерење да је Русија развила нову ракетну технологију, каже Павић. При томе се „Њујорк тајмс“ позива на анонимне коментаторе са друштвених мрежа.

Чак је и бивша саветница за националну безбедност Џорџа Буша, каже Павић, нову руску ракетну технологију окарактерисала као апсурдну.

Неки медији су Путинову презентацију окарактерисали као поруку Трампу јер се у видео-презентацији појављује обала Флориде, где Доналд Трамп има вилу.

Осим етикетирањем и подругивањем, амерички медији нису успели да оспоре руски напредак у ракетној технологији, каже Павић. Озбиљни текстови су се појавили, али не у мејнстрим медијима. Тако један од најзначајнијих стручњака за Русију из времена Хладног рата Реј Мекгаверн упозорава куда води америчка политика заоштравања односа са Русијом, каже Павић. Он руски напредак у ракетној технологији схвата озбиљно.

„Он каже да се нада да ће преовладати разум и да је говор Владимира Путина позив да се седне за преговарачки сто. Он на то ставља акценат. Али зато не може да се појави у ’Њујорк тајмсу‘ у ’Вашингтон посту‘, на Си-Ен-Ену, него ко зна, прати алтернативне медије и може да прочита нешто паметно, интелигентно и конструктивно“, каже Павић.

Стање које је захватило Америку Павића подсећа на педесете године прошлог века, када су Американци упозоравани како САД заостају за СССР-ом у броју ракета.

„Када је Спутњик лансиран, они су полудели. Тада су, то је после доказано, почели да филују јавност преко медија са лажним подацима. Напумпавали су број совјетских ракета. После се испоставило да су они тада имали четири интерконтиненталне ракете. ЦИА је говорила 12, али један од тадашњих најпознатијих новинара говорио је да ће они за пет година имати 1.500 ракета. Онда је Кенеди измислио појам заостајања за бројем које Совјети имају, и то је користио у кампањи против Ајзенхауера“, каже Павић.

То што су америчке ракете постављене у Румунији и Пољској, а Русија сада асиметрично одговара, још увек не подсећа на Кубанску кризу из 1962, али иде ка томе, сматра Павић.

„Иде се ка Кубанској кризи, ако се овако настави. Врло смо близу кризној ситуацији. Међутим, Путин је овим практично уништио целу ту концепцију. Он је показао да они — чак и када би окружили Русију, а то раде не само у Европи, и прете не само Русима него и Кинезима, — нема те антиракетне одбране коју не могу да савладају и онда она постаје бесмислена и једна врло, врло скупоцена играчка“, каже Павић.

Спутњик

Тагови: ,

?>