РЕКОРДНЕ РЕЗЕРВЕ ЗЛАТА, НАЈНИЖИ ДРЖАВНИ ДУГ: Највећи успеси руске привреде у 2018.

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik /Виталиј Тимкив

У 2018. години Русија је оборила низ рекорда у области економије и финансија. Централна банка Русије је тако 2018. купила рекордну количину злата — 92,2 тоне и нашла се на првом месту на свету, када је реч о количинама купљеног драгоценог метала.

Удео злата у међународним резервама достигао је 18 одсто, а златне резерве премашиле су две хиљаде тона.

Куповина монетарног злата, које Централна банка добија искључиво на домаћем тржишту, велика је подршка за руске компаније које експлоатишу златну руду, а које годишње производе око 300 тона племенитих метала. Око две трећине одлази у трезор Централне банке. То је уједно и прилика за зараду јер у последње време злато поскупљује. Поједини аналитичари не искључују могућност да би део нагомиланог злата Русија касније могла да искористи за финансирање структуре сличне Светској банци, а на тај начин би добила моћно средство у борби против САД у трговинским ратовима.

Рекордно ниска улагања у државни дуг САД

Док повећава резерве злата, Централна банка паралелно смањује улагања у државне обвезнице САД. Готово сав амерички државни дуг је распродат. Већ у јуну прошле године удео државних обвезница у руским резервама није прелазио десет одсто, а сада се приближио нули.

Још 2010. руске инвестиције у америчке државне обвезнице биле су, поред долара, најпоузданији финансијски инструмент на свету. Међутим, због санкција и притиска Вашингтона, Централна банка је почела да се ослобађа тих хартија од вредности. Од 2014. године банка је почела да повлачи средства из трезора, али је 2018. године тај процес попримио карактер масовне продаје. Регулатор је преполовио улагања у америчке државне обвезнице.

Рекордни буџетски суфицит

На крају године руски буџет је имао суфицит, и то први пут за последњих седам година. Према прелиминарној рачуници Министарства финансија, суфицит износи 2,5 одсто БДП-а. Додатни приходи од нафте и гаса обезбедили су суфицит буџета. Министарство финансија процењује да у 2018. профит од нафте и гаса достиже 2,7 билиона рубаља. Са буџетским суфицитом Русија ће моћи да се супротстави новим западним санкцијама.

Рекордно низак државни дуг

Укупан јавни дуг Русије је један од најнижих на свету и износи 525 милијарди долара, док, на пример, јавни дуг САД износи 21 билион долара.

Како су утврдили аналитичари швајцарске банке УБС, Русија је водећа у брзини смањења спољног дуга. Што је мањи дуг, то је мањи ризик од банкрота приликом глобалних потреса. Економисти верују да је тренутни руски дуг оптималан, и износи 20,4 одсто БДП-а.

Рекордно ниске хипотекарне стопе

Руси су 2018. године узели рекордан број хипотекарних кредита. Према подацима стручњака, у 2018. години издато је 1,17 милиона кредита у вредности од 2,37 билиона рубаља. Раст је узрокован значајним смањењем каматних стопа. У периоду од јануара до септембра 2018. године, просечне камате за стамбене кредите износиле су 9,55 одсто, а у октобру 9,41 одсто, што је за 1,4 одсто ниже у односу на прошлу годину. Томе је допринело побољшање економске ситуације и субвенционисање камата од стране државе.

Рекорд у експлоатацији нафте

У 2018. години Русија је на овом пољу апсолутни рекордер. У октобру је та бројка достигла 11,6 милиона барела црног злата дневно. Највећи допринос овоме дала је компанија „Росњефт“, као и „Лукоил“, „Сургутњефтегас“, „Гаспромњефт“ и „Татњефт“. Руске нафтне компаније имају потенцијал за још веће повећање производње проналажењем нових налазишта.

Рекордан извоз гаса у Европу

На крају године количина извезеног гаса у Европу прелази 200 милијарди кубних метара. „Гаспром“ је за 11 месеци извезао више од 179,9 милијарди кубних метара гаса, што је за 2,6 одсто више у односу на исти период прошле године. Увоз гаса је повећан у Немачкој, Аустрији, Холандији, као и у Француској, Чешкој, Финској и Румунији. Мађарска и Грчка су купиле више руског гаса у јануару и фебруару него за целу прошлу годину. Отварање „Турског тока“ и „Северног тока 2“ омогућиће да се у Европу извезе скоро 290 милијарди кубних метара гаса.

Рекордан извоз пшенице

Русија је у 2018. години извезла рекордну количину житарица. Према проценама Министарства пољопривреде, за једну пољопривредну годину Русија је извезла 33-34 милиона тона пшенице. Жетва је премашила сва очекивања: пожњевено је 109 милиона тона житарица, а скоро две трећине чини пшеница. Према подацима агенције „Блумберг“ у току 2017—2018. године Русија је извезла 36,6 милиона тона пшенице, што је за 30 одсто више у односу на прошлу годину. Како су објавили амерички медији, пољопривредници из САД доживљавају велике губитке због раста руског извоза житарица, које су јефтиније од америчких.

Друго место на ранг-листи америчке рејтинг агенције „Блумберг“

На листи економија у развоју агенције „Блумберг“, Русија се нашла на другом месту. Према подацима Светске банке, Русија се приближила топ-10 економија у свету, јер се руски БДП за годину повећао за скоро 300 милијарди долара, и сада износи 1,58 билиона долара. Према мајском декрету председника, Русија би до 2024. године требало да уђе у пет највећих економија на свету.

Рекордан раст туристичких посета

Русију је 2018. године посетило 90 милиона туриста, што је рекордан број за последњих десет година. Већи део, 60 милиона, чине домаћи туристи. Најпопуларније дестинације су Москва, Краснодар, Крим, Санкт Петербург и Владимирска област. Повећаном интересовању за Русију допринело је Светско првенство у фудбалу, а све већи број људи жели да проведе одмор на Криму. Светско првенство је донело руској економији скоро билион рубаља. Према подацима Федералне агенције за туризам, од 2008. године је број страних туриста и туриста у самој земљи порастао за скоро 70 посто.

rs.sputniknews.com

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.