ПРОДУЖЕНА РУКА НАТО ПРОПАГАНДЕ: Зашто је у Русији забрањен Атлантски савет

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Алексей Витвицкий

Аналитичари оцењују да је Атлантски савет, организација која је недавно проглашена непожељном у Русији, продужена рука пропаганде НАТО, као и да никако не може да се ради о невладиној организацији, с обзиром на то ко је финансира.

Контроверзни про НАТО тинк-тенк Атлантски савет, проглашен је за непожељну организацију и његов рад је забрањен у Русији. Руски државни тужилац изјавио је у четвртак да је одлучио да активности ове организације прогласи за „активности стране невладине организације, које су непожељне у Русији“.

„Утврђено је да активности Атлантског савета угрожавају основе уставног система и безбедност Руске федерације“, каже се у саопштењу.

Руски закон забрањује „непожељним организацијама“ отварање канцеларија и ширење материјала у земљи. Особама које су чланови таквих организација прети казна до 100.000 рубаља (1.600 долара) или затворска казна до шест година затвора. Атлантски савет је седамнаеста организација на списку непожељних у Русији.

Аналитичари описују Атлантски савет као организацију која шири бесомучну антируску пропаганду. Основана је 1961. године, а ову организацију, чије је седиште у Вашингтону, финансирају највећи амерички и британски произвођачи оружја, као што су „Локид Мартин“, „Рајтеон“ и „Боинг“. Други је описују као продужену руку НАТО пропагандне машинерије, с обзиром да се стручњаци Атлантског савета залажу за што ширу употребу америчке војске у сукобима широм света.

Председавајући руског огранка организације до 2017. године био је амерички амбасадор у Русији Џон Хантсмен, а Михаил Калви, један од оснивача приватног инвестиционог фонда „Баринг Восток“, који се тренутно налази пред судом, јер је оптужен за низ превара широм Русије, био је један од чланова управног одбора.

Иако је у изјави руског државног тужиоца описана као „невладина организација“, Атлански савет се не може баш тако називати, ако узмемо у обзир да се финансира из буџета Стејт департмента и британског Министарства спољних послова (Форин офиса).

Атлантски савет редовно организује форуме на којима учествују људи из политичке, пословне и академске сфере, а на којима се разматрају могућности акција Запада против Русије. Тако је на једном од форума Атлантског савета у фебруару шеф операција америчке морнарице адмирал Џон Ричардсон позвао на јачу америчку агресију према Русији и Кини. Тада је овај адмирал рекао да ће САД, када је реч о одбрани кључних пловних путева широм света, постати „мишићавија“, као и да САД треба да „ударе прве“ и да натерају Русију да одговори на први потез Америке.

Прошле године, друштвена мрежа Фејсбук удружила се са Атлантским саветом и основала „Форензик диџитал лаб“, како би се заједно борили против „лажних вести“ на друштвеним мрежама. Убрзо након тога, Фејсбук је увео цензуру, суспендујући странице провладиних медија у Венецуели, који су се усудили да преиспитују катастрофалну америчку политику у Латинској Америци.

Упркос очигледној пристрасности, „стручњаци“ Атлантског савета у „мејнстрим“ медијима наводе се као релевантни извори.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.