ПРИЧА КОЈА НИКАД НИЈЕ ИСПРИЧАНА: Четиристо година ропства или како је Америка постала светска економска сила (фото)

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, CC0 / Pixabay

Током августа 1619. године португалски брод „Сао Жоао Баутиста“ пловио је од Африке према Карибима када су га напала два америчка гусарска брода и заробила. Испоставило се да су једини терет који су превозили Португалци били црни робови из Африке, односно садашње Анголе.

Због ужасно лоших услова у потпалубљу, до луке Комфорт близу Џејмстауна, у Вирџинији, стигло је само 20 црнаца који су изнети на продају. То се данас сматра званичним почетком претварања британске колоније у Северној Америци у робовласничку.

У САД је већ било црнаца, али они су били доведени из шпанских колонија и није се с њима трговало, већ су служили као послуга.

Током августа, поводом 400 година од увођења ропства у САД, у комплексу музеја Смитсонијан у Вашингтону, а који има у свом саставу и музеј Афроамериканаца, организована је изложба коју прати и богато илустровани каталог, у који су кустоскиње Мери Елиот и Џесмин Хјуз укључиле студију „Оно што вас нису учили у школи“, посвећену историји ропства.

Шта је било кључно за настајање богатства

У америчким књижарама за ову прилику појавила се и књига Едварда Баптиста „Половина приче која никада није испричана: Ропство и стварање америчког капитализма“.

Књига је привукла велику пажњу прошлог месеца, пошто је „Економист“ оценио да је исувише оштра према робовласницима.

Баптист је ропство, пре свега, посматрао са економског гледишта, док ауторке каталога „Изложбе у Смитсонијануму“, чији је скраћени текст пренео „Њујорк тајмс“, пажњу посвећују борби Афроамериканаца да постану слободни људи и грађани државе којој су њихови преци-робови допринели да постане светска велесила.

Баптист у књизи „Половина приче која никада није испричана“ вешто преплиће анализу економских података и књижевну фикцију како би дочарао слику америчког ропства, која се знатно разликује од онога што се можда предаје у САД на часовима социологије у средњој школи, а ропству је посвећено само неколико страна и то веома уопштено и површно.

Шта је Баптист сматрао да је кључно за тему ропства? На првом месту је његова оцена да је „ропство било кључни покретач формирања америчког богатства“.

Баптист је сажео економске податке како би проценио колико је ропство допринело америчкој економији, како директно, тако и индиректно.

„Више од 600 милиона долара, или скоро половина економске активности у САД у 1836. години, потиче директно или индиректно од памука који је произвело близу милион робова (60 одсто укупне тадашње популације САД). До 1850. године амерички робови су вредели 1,3 милијарде долара, што је била петина националног богатства. На свом врхунцу ропство је било ефикасније од слободног рада, супротно аргументима појединих северњака у то време“, наводи Баптист.

Крваво угушено 250 устанака

Ослањајући се на податке о производњи памука и извештаје робовласника и бивших робова, он открива да је непрестано повећавање квота за брање памука, подстицано бруталним бичевањем, довело робове до достизања брзине брања која је превазилазила границе физичких могућности.

„Ропство није само обогатило Југ, већ је довело и до индустријског бума на Северу земље“, каже Баптист.

У свом тексту Мери Елиот и Џесмин Хјуз полазе од америчког рата за независност, јер се у „Декларацији о независности“ уопште не помињу Афроамериканци, јер за њих није важио први амандман да су сви људи рођени као једнаки. Они нису сматрани за људе, били су попут стоке чија се имена нису нигде заводила, нису смели да уче да читају и пишу, тако да је чак 95 одсто робова било неписмено када је председник Абрахам Линколн потписао декрет о аболицији (1865) и ослобађању свих робова.

За утеху потомака робова, забележено је да је било 250 устанака против ропства, али су сви били крваво угушени, пренео је Танјуг.

Робови су упркос опасности бежали да се боре на страни Севера, јер им је било обећано да ће, уколико преживе, бити ослобођени и тако се на крају Грађанског рата за Север борило 180.000 Афроамериканаца, што је била једна десетина укупних снага Севера.

Када је ступио на снагу закон о аболицији, ослобођено је 3,5 милиона црнаца. Данас, према званичним подацима, у САД живи 44 милиона потомака робова.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.