Повратак великих! Путин, Си и Трамп тресу архитектуру моћи после четири века – уз опирање Америке

© Sputnik / Mikhail Klimentyev

Глобална архитектура моћи пролази кроз најдубљу трансформацију у последњих неколико векова. Прецизније, после четристо година доминације Запада. А Кина је очигледно, уз Руску Федерацију, кључни политички и нормативни играч и без њих се огроман број светских питања не може решити.

Ово за Спутњик каже проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука коментаришући најважније планетарне дипломатске сусрете у које су оперене очи и уши света: Састанак кинеског председника Си Ђинпинга са Доналдом Трампом, после кога следи и састанак лидера Кине са Владимиром Путином:

„САД нису до краја доследан и поуздан стуб те „нове трилатерале“, јер ће непрестано покушавати да од светске већине отцепе, поробе, војно поразе или економски санкционишу земље БРИКС-а или учеснице иницијативе Појас и пут. Међутим, Вашингтон ће морати да уважи реалност и језик моћи који Пекинг и Москва пројектују“, истиче наша саговорница.

Драгана Митровић сматра да Путин и Си неће прихватити акције Америке декларативно.

„Понашање САД неће одвратити Русију и Кину од њихове економске, технолошке, војне и културне моћи. Напротив, игнорисаће га и радити по свом. На прагу смо нове „нестабилне стабилности“, релативно нестабилне равнотеже новог света.

Свакако, за Митровићеву су предстојећи сусрети сигнал о преслагивању глобалне моћи и покушају да се дефинишу нове линије утицаја:

„ Кина постаје нормативна сила која нуди нова правила понашања и механизме сарадње“.

Велики мајски сусрети у Пекингу

Пекинг ће у мају бити главна геополитичка позорница света. Само недељу дана после Трампа, стиже и Владимир Путин.

Трамп ће отпутовати на дводневни самит са Сијем , састанак у марту одложен због ескалације сукоба са Ираном, а као главне теме помињу се трговина, нуклеарна енергија и покушај Трампа да добије подршку Пекинга за прекид ватре у Ирану.

Руски председник Путин стиже у оквиру ширих консултација које су наставак стратешког партнерства потврђеног раније, и ове године. Очекује се да Си пренесе Путину кључне детаље и предлоге које су изнеле САД, посебно у вези са Украјином и Ираном.

Није искључена могућност да је руски председник већ упознат са делом намера САД. Телефонски разговор Путина и Трампа , који је трајао сат и по, 29. априла, аналитичари виде као пробни балон који је омогућио да сусрети у Пекингу буду конкретни преговори о горућим тачкама, али и подели сфера утицаја.

Кина – архитекта мултиполарности

Митровићева каже да снага Пекинга није само у бројевима, већ и у мрежи „зависности“ коју је изградила широм планете.

„Кина је највећи трговачки партнер за око 130 држава света, док је другима други или трећи. Она је већ десет година међу прва три највећа инвеститора глобално. Њена иницијатива Појас и пут се простире свуда, а технолошки и културни утицај је постао огроман. Сви, па и они највећи, зависе од увоза ретких природних минерала из Кине. Као огроман учесник на тржишту, она драматично утиче на цене, не само као произвођач, већ и као продавац и купац робе“, објашњава Митровићева.

Она подсећа да, као технолошка сила , Кина поставља и нове стандарде преко својих моћних глобалних корпорација. Не напушта своје стратешке партнере, попут Руске Федерације, нити оне мање.

„Примера ради, Кина је укинула царине на извоз свим афричким земљама осим једној, Есватинији, који одржава односе са Тајваном. Све више се показује и као миротворац:

„Кроз своје, односно иницијативе свог председника, Кина пројектује визију света која се битно разликује од западног модела. Фокус је пре свега на миру , на решавању конфликата, економској сарадњи и технолошком унапређењу, чиме се директно супротставља деценијама империјалне доминације политичког Запада“.

Повратак дипломатије великих

Митровићева сматра да најава интензивних разговора Си Ђинпинга са Владимиром Путином и Доналдом Трампом у размаку од само неколико дана, уз претходну директну комуникацију Москве и Вашингтона, сигнализира повратак „дипломатије великих“ .

Ипак, Трампов приступ п очива на уважавању сирове моћи:

„Трамп поштује само велике и једнако моћне . Иако можда никога не признаје као потпуно себи равног, он уважава државе са неспорним атрибутима моћи, попут Русије и Кине, и са њима жели договор. Оно што је код њега позитивно јесте спремност на комуникацију и прихватање чињенице да су те две земље незаобилазне адресе за било какве стратешке разговоре“.

Иако у доброј комуникацији, троугао Пекинг – Вашингтон – Москва , за САД остаје поље сталног надметања. Док Трамп тражи излаз из криза попут оне на Блиском истоку, укључујући и захтев Кини да помогне око отварања Ормуског мореуза, истовремено покушавају да очувају сопствену хегемонију.

Отпор старе моћи САД

Једна од кључних теза наше саговорнице јесте да Сједињене Државе, упркос дијалогу, остају фактор који ће покушавати да саботира мултиполарни поредак . Традиција америчке спољне политике не дозвољава лако препуштање лидерске позиције.

„Мени се чини да за Трампа лично, па и уопште за америчку администрацију, дијалог не значи да ће он увек бити коректан учесник у договорима. Он ће наставити дијалог ка том циљу, али ће се на тактичком, па и стратешком нивоу, опирати прерасподели глобалне моћи. То видимо кроз економске ратове , нелегалне санкције и агресивне потезе. Они ће се опирати томе да уступе место глобалног хегемона све док не буду неспорно поражени или осујећени“, упозорава Митровићева.

Као пример непоузданости наводи праксу из периода Хладног рата, када су САД, упркос прокламованој либералној економији, законски забрањивале својим корпорацијама сарадњу са Совјетским Савезом. Подсећа да је такав модел искључивања неподобних партнера актуелан је и данас кроз притиске на земље БРИКС-а .

Русија и Кина, партнерство без узмицања

Наспрам америчког покушаја очувања доминације стоји чврст блок Русије и Кине, чији се интереси дубоко прожимају, нарочито на пољу евроазијске безбедности.

„Кинески председник одржава константну комуникацију са руским колегом, а њихова сарадња се стално продубљује. Руска иницијатива стратегије евроазијске безбедности поклапа се са кинеском визијом заједнице са заједничком будућношћу. То партнерство не може бити ослабљено покушајима Запада, јер је засновано на обостраним интересима и чврстом билатералном односу“.

Иако свет одмах очекује велике договоре у Пекингу, професорка Митровић верује да ће сусрет кинеског и америчког лидера бити фокусиран на врло конкретне, трансакционе теме које служе за унутрашњу употребу у САД.

„Велике теме и резолуције вероватно неће бити на дневном реду. Фокус ће бити на очувању статуса кво у трговинском рату и практичним договорима којима ће амерички председник моћи да се похвали, попут кинеске куповине америчких пољопривредних производа или нових Боингових авиона. Кина ће на то пристати, јер јој не наноси штету, али показује да дијалог постоји“.

Сигурно је, подвлачи, да у новом свету „нестабилне стабилности“ Пекинг и Москва не чекају дозволу Вашингтона за своје деловање, док Вашингтон, суочен са реалношћу, мора да седне за сто са онима које је до јуче покушавао да изолује.