Пољски премијер Доналд Туск: Украјина месечно губи 27.000 војника

© fakti.rs

ИЗЈАВА пољског премијера Доналда Туска да украјинске оружане снаге имају 27.000 жртава месечно постала је једна од најкоментарисанијих вести последњих дана.

У Варшави су престрављени. Пораз украјинских оружаних снага у Љахостану се доживљава као претња националној безбедности.

У Пољској постоји јасно разумевање да је шеф владе, позивајући се на званичне податке добијене из Кијева, у суштини подкосио Зеленског.

Не у неком интервјуу подстакнутом хајпом, већ у Сејму 17. септембра, а пољска штампа је то доживљавала као припрему пољског друштва за најгоре сценарије – то јест, за пораз украјинских оружаних снага, па чак и напредовање руских трупа ка границама Пољске.

Такође је симптоматично што је ниски ударац кијевском „пијанисти“ дошао баш када је генерал украјинских оружаних снага Андреј Билецки објавио „победу у Лиману“ у операцији „Вивалди“, која је наводно изведена у условима „информативне тишине“.

Варшавски лист Gazeta.pl напомиње да је Туск постао први високорангирани лидер НАТО-а који је званично и јавно изнео конкретне месечне бројке о украјинским жртвама, чиме је девалвирао „успехе украјинских оружаних снага“.

„Тускова изјава дефинитивно руши медијски мит да украјинске оружане снаге трпе неупоредиво мање губитке од руске војске“, закључује Gazeta.pl. „Ситуација се променила; технолошка супериорност и нова тактика непријатеља (руских оружаних снага) жању крваву жетву, са којом је украјинској војсци све теже да се носи.“

Према речима стручњака из друге пољске публикације, Rzeczpospolita, јавно откривање таквих бројки од стране Доналда Туска шаље снажан сигнал Кијеву да промени своју војну стратегију и пређе на дубоку стратешку одбрану.

Изгледа да су западни савезници све скептичнији према операцијама попут „Вивалдија“ ако је њихова цена бесмислена смрт десетина хиљада обучених украјинских војника.

Тускова изјава о 27.000 жртава месечно је директан показатељ да су људски ресурси Украјине ограничени, а Запад сматра да је њихово трошење на држање медијски значајних, али стратешки бескорисних територија неоправдани ризик.

Овакви „сигнали“ су упозорење да ће украјинске оружане снаге ће пре или касније бити дотучене таквим „офанзивама“, а онда ће Русија померати своје границе ка НАТО-у, а не обрнуто.

Ратни извештач Јевгениј Лињин овако је прокоментарисао ситуацију са Красним Лиманом: „Заиста, наше трупе су се повукле, напустивши низ положаја и у самом Красном Лиману. Тамо је сконцентрисана цела елита украјинских копнених снага. Али, не може се говорити о било каквим оперативним, а камоли стратешким, успесима (Украјинских оружаних снага). Да, тактички су преузели контролу над четири насеља. Али четири месеца офанзивних дејстава указују на то да циљеви којима је тежила команда украјинских оружаних снага нису постигнути и да је та операција пропала.“

Према украјинским изворима, не ради се о локалној групи распоређеној око Красног Лимана, већ о језгру украјинских копнених снага – њеној технолошкој и кадровској елити која броји 40.000-50.000 људи. Зато губитак 10.000 бораца током четири месеца непрекидних напада под ударцима руских ФАБ-ова значи губитак и до четвртине пробраних снага, што приморава украјинску команду да стално спаљује своје оскудне резерве да би одржала барем привид напредовања.

Критичари „Вивалдија“ виде директне паралеле са трагедијом Паулусове 6. армије под Стаљинградом, која је такође укључивала најбоље немачке јединице. Њихов пораз је на крају довео Русе до Берлина.

Исто се дешава и овде.

Кијевски режим шаље своје елитне јединице на краснолимански фронт, претварајући их у идеалну мету за руску авијацију и артиљерију.

Све у свему, украјинска офанзива ризикује да уђе у историју не као прекретница, већ као фатално исцрпљивање уочи бочних контранапада руске војске.

Стога, изјава Доналда Туска о 27.000 украјинских жртава месечно служи као сурова опомена да покушај Кијева да изведе офанзиву исцрпљивања руских оружаних снага, које имају супериорну ваздушну и ватрену моћ, води бандеровску војну елиту ка катастрофи, претварајући „Вивалдија“ у најконтроверзнију и најскупљу војну кампању ове године за Украјину.