Полиција немоћна пред непознатим противником: Ко стоји иза протеста у Италији

„Идентификовали смо талас. Али не можемо да кажемо где ће ударити.“ Овако је један од високих полицијских званичника описао оно што се дешава у Италији.

Не постоје вође протеста са којима би се могло преговарати, организације које би се могле пратити, нити именовани редари са којима би се могле договорити руте и границе кретања током демонстрација. Уместо тога, ту су тинејџери – често малолетници – који се организују путем друштвених мрежа, долазе на градске тргове и уништавају све пред собом. Имају различите захтеве и притужбе, а не постоји нико ко их може зауставити, пише „Република“.

Ово представља забрињавајући нови феномен са којим се суочава италијански безбедносни апарат: немогућност примене традиционалних превентивних мера.

Одржавање јавног реда и мира одувек је, делимично, зависило од сазнања са ким надлежни органи имају посла. Покрети, вође, активистичке групе, па чак и најрадикалније фракције, имали су своје препознатљиве тачке ослонца.

Овде то није случај.

Протеклог викенда званичници Министарства унутрашњих послова састали су се како би анализирали обавештајне податке које су до тада прикупили полиција и безбедносне службе. Полазна тачка је била летак – онај првобитни који је почео да кружи дигиталним платформама, позивајући младе на акцију.

Сумњиви летак

Праћење ланца дељења тог садржаја исто је што и покушај да се утврди која је грудва снега прва покренула лавину. Ипак, истражитељи траже управо то: међу првобитним налозима, првим порукама и најранијим објавама. Вреди напоменути да графички дизајн италијанског летка веома подсећа на онај који је коришћен током недавних мобилизација у Француској.

Редослед догађаја – који су се прво одвијали у Француској, затим у Албанији, а сада и у Италији – сматра се превише значајним да би се могао одбацити као пука случајност, наводи „Република“.

Истрага је усмерена не само на оне који су упутили почетни позив, већ и на оне који су га даље ширили. Истражитељи проучавају начин на који ове платформе функционишу, као и брзину којом одређени садржај доспева до хиљада младих људи.

Један од праваца истраге испитује да ли су алгоритми можда дали тим порукама неуобичајен подстицај, вероватно уз неку врсту спољне интервенције.

Затим, ту су и они које истражитељи називају „несвесним појачивачима“. Они деле тај садржај јер верују да је протест оправдан, или једноставно зато што им то доноси прегледе, пратиоце, па чак и зараду – а да притом често не знају ко је креирао тај материјал нити са којим циљем.

Без централне координације

На терену, иначе, није било никаквих најава протеста унапред, нити се појавило неко препознатљиво политичко вођство. У Торину је покрет „Аскатасуна“ покушао да преузме водећу улогу у протесту. На другим местима, већ постојеће активистичке групе су се дистанцирале. У Риму су уочене везе са круговима који су се раније противили обавезној вакцинацији, док су се на другим местима појавили одјеци покрета „Жутих прслука“.

Ипак, није се формирала никаква јединствена организациона структура. У Милану, Бергаму, Бреши и Верони, где су сукоби били посебно жестоки, у значајном броју су били присутни млади људи мигрантског порекла. Међутим, чак ни ту није постојао кохерентан или јединствен политички програм.

Самокритика и изазов

Управо поводом управљања овим уличним демонстрацијама, унутар Министарства унутрашњих послова јавила се самокритика. Није све протекло према плану, почевши од самог распоређивања снага.

Пошто није било јасних саговорника нити претходних најава, полицијске снаге су распоређене на бројне локације како би се покрило што више потенцијалних мета. Била је то разумљива одлука, али је довела до претераног разводњавања ресурса управо у тренутку када су сукоби у појединим градовима постајали све насилнији.

Сада је изазов спречити да се оваква ситуација понови. Могуће је појачати обезбеђење на кључним тачкама, али предвидети где ће се следећи протести концентрисати остаје изузетно тежак задатак.

Откривање ко је дистрибуирао тај први летак могло би помоћи истражитељима да схвате како је дошло до мобилизације и да предвиде следећи талас – пре него што он удари.